Оскар Поћорек
Оскар Поћорек (нем. Oskar Potiorek; Бад Блајберг, 20. новембар 1853 — Клагенфурт, 17. децембар 1933) је био аустроугарски генерал.
| Оскар Поћорек | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Генерал Оскар Поћорек | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Пуно име | Оскар Поћорек | ||||||||||||||
| Датум рођења | 20. новембар 1853. | ||||||||||||||
| Место рођења | Бад Блајберг, Аустријско царство | ||||||||||||||
| Датум смрти | 17. децембар 1933. (80 год.) | ||||||||||||||
| Место смрти | Клагенфурт, Аустрија | ||||||||||||||
| Образовање | Kriegsschule | ||||||||||||||
| Војна каријера | |||||||||||||||
| Служба | 1867–1915 | ||||||||||||||
| Чин | генерал артиљерије (Feldzeugmeister) | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| |||||||||||||||
Оскар Поћорек је био германизовани Словенац који је исказивао велику нетрпељивост према Србима и говорио је да Аустроугарска све дотле неће имати мира док Србију не баци на колена. У то време је важио за најбољег војног стручњака.[2]
Од 1910. био је армијски инспектор аустроугарских трупа у провинцији Босни и Херцеговини, а од 1911. године земаљски намесник и поглавар Земаљске владе у Босни и Херцеговини.
Поћорек је био присутан у аутомобилу у којем је убијен надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга војвоткиња Софија Хотек 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Метак који је био намењен њему, према исказима Гаврила Принципа, је усмртио војвоткињу.
Био је један од заговорника Великог рата још 1913. године.
У почетку Првог светског рата командовао је аустроугарском балканском војском (петом, шестом и деловима друге армије) која је преко Дрине ушла у Србију, а у церској бици 12–24. августа 1914. поражена од српске војске и избачена из Србије. У поновљеној офанзиви командовао је од 8–15. септембра са 5. и 6. армијом која је упала у северозападну Србију, где су противофанзивом српске војске заустављене, а потом су после тешке борбе на Мачковом камену, обе стране прешле у одбрану.
Током битке на Колубари од 15. новембра до 16. децембра његове снаге су продрле у унутрашњост Србије, али су противофанзивом српске војске од 3. до 15. децембра потучене и поново избачене из Србије.
Због неуспеха у операцијама током 1914. пензионисан је 23. децембра 1914. године.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama.
- ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013.
Литература уреди
- Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324.
- Bataković, Dušan T. (1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Paris: Dialogue.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Краљачић, Томислав (2014) [1992]. „Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату”. Могуће стратегије развоја Србије. Београд: САНУ. стр. 930—936.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.
- Džaja, Srećko M. (1994). Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918): Die Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie. München: R. Oldenbourg Verlag.
- Džaja, Srećko M. (2002). Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878-1918): Inteligencija između tradicije i ideologije. Mostar: ZIRAL.
