Остружња Доња
Остружња Доња је насељено мјесто у општини Станари, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.131 становника.
Остружња Доња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Станари |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.131 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 55″ С; 17° 51′ 55″ И / 44.7319° С; 17.8653° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Остружња Доња Остружња Доња на карти Босне и Херцеговине | |
Историја уреди
Остружња је добила назив по стругари која је постојала у прошлости, а становништво се бавило обрадом и прерадом дрвета.[1]
Први пут се помиње у 14. вијеку.[1] У насељу се налази „Илешев гроб”, на коме се из генерације у генерацију обнавља крст који га означава.[1] Према предању хајдук је отео дјевојку која није хтјела да се уда за њега, након чега их је стигао њен отац и на том мјесту убио отмичара.[1]
Географија уреди
Остружња Доња удаљена је око 20 km од Добоја и налази се у близини Станара.[1] Насеље окружују три ријеке: Остружња, Радња и Врањак, које чине природну границу са насељима: Остружња Горња, Радња Доња и Церовица.[1] Смјештена је на обронцима Крњина.[1] Насеље је разуђеног типа, а куће су разбацане по брежуљцима.[1]
Култура уреди
У Остружњи Доњој се налази храм Српске православне цркве посвећен Усјековању главе Светог Јована Крститеља[2] (Светом Јовану).[1] Градња цркве је започета 1997. а трајала је око три године.[1] Изграђена је добровољним прилозима и радом становника насеља.[1] Освештана је 5. августа 2001. године.[2] Прије изградње храма, становници су посјећивакли оближње цркве у Станарима и Церовици.[1] Најчешћа слава коју прославња око двије трећине становништва је Свети Стефан.[1] Слава Остружње Доње је Спасовдан (Вазнесење Господње).[1]
Образовање уреди
У насељу постоји подручно одјељење Основне школе „Десанка Максимовић”.[1] У школи предаје наставница Аница Коваћевић, која је извела три генерације ђака.[1]
Привреда уреди
Већина становништва је радила у руднику Станари, што је утицало на смањену стопу расељавање становништа на овом подручју.[1]
Становништво уреди
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.098 | 1.098 | 1.018 | 919 |
| Југословени | 17 | 5 | 2 | 1 |
| Црногорци | 3 | 1 | ||
| Хрвати | 3 | 2 | 2 | 2 |
| Муслимани | 2 | 1 | 1 | |
| остали и непознато | 11 | 10 | 1 | 1 |
| Укупно | 1.131 | 1.120 | 1.024 | 924 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 924 | |
| 1971. | 1.024 | |
| 1981. | 1.120 | |
| 1991. | 1.131 | |
Знамените личности уреди
- Светлана Китић, рукометашица репрезентације Југославије
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Огњишта: Остружња”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 12. 2010. Приступљено 20. 12. 2011.
- ^ а б „Освећени храмови, Светосавски домови и рукопожени свештеници”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска. 2011. Приступљено 20. 12. 2011.[мртва веза]
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
