Панта Радосављевић

четнички војвода

Панта Радосављевић-Дунавски или Војвода Дунавски (Београд, 28. августа 1876Нирнберг, 1941) је био четнички војвода и пуковник.[1]

Панта Радосављевић
Панта Радосављевић
Лични подаци
НадимакВојвода Дунавски
Датум рођења(1876-08-28)28. август 1876.
Место рођењаБеоград,  Кнежевина Србија
Датум смрти1941. (64/65 год.)
Место смртиНирнберг,  Трећи рајх
Војна каријера
Служба Српска четничка организација
 Краљевина Србија
 Краљевина Југославија
ВојскаСрпска четничка организација
Војска Краљевине Србије
Југословенска војска
Чинпуковник
Учешће у ратовимаБорба за Македонију
Први балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
Други светски рат
ОдликовањаОрден Карађорђеве звезде

Биографија уреди

Војна школа уреди

Након завршена три разреда гимназије крајем 1892. уписао се у артиљеријску подофицирску школу.[1] Потпоручник је постао 1902, а капетан 1914.[1]

Четничка акција уреди

Септембра 1905. придружио се четничкој акцији у Македонији. Одмах по доласку постао је начелник горскога штаба у западном Повардарју и на тој дужности био је од октобра 1905. до јануара 1906. Називали су га војвода Дунавски.[1] Сарадници су му били војводе Глигор Соколовић, војвода Бабунски и официр Сретен Руднички, који је пре њега ступио у четништво.[1]

Секретар четничке организације уреди

Крајем 1906. изабран је за секретара главнога четничкога одбора у Београду, а у јесен 1907. постао је секретар извршнога четничкога одбора у Врању.[1] Након Младотурске револуције 1908. долази до затишја и обуставе четничких акција због обећања да ће нове турске власти да поштују устав и законе. Радосављевић се тада повчлачи из четничке организације.[1]

Учешће у ратовима уреди

Радосављевић је као командир артиљеријске батерије учествовао у Првом и Другом балканском рату.[1] У Првом светском рату учествовао је као командир батерије и командант батаљона.[1] Краљ га је лично 1914. одликовао Карађорђевом звијездом 4. степена. Након 1918. објављивао је чланке и песме у листу "Српско Косово", а објавио је и две мање књиге патриотскога садржаја "Кроз славно Косово" и "Шта је Маћедонија“.[1]

Априлски рат и последње године уреди

Као резервни пуковник Југословенске војске учествовао је у Априлском рату након чега је заробљен и интерниран у Немачку (логор Офлаг XIII/Б). Боловао је од туберкулозе па је његов рођак заробљени дивизијски генерал Душан Трифуновић покушао да издејствује да га сместе у болницу или да га отпусте кући. То се није десило и он је преминуо крајем 1941. године.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 780
  2. ^ Бјелајац & Трифуновић 1997, стр. 263-264.

Литература уреди

  • Бјелајац, Миле; Трифуновић, Предраг (1997). Између војске и политике. Београд, Крушевац: Институт за новију историју Србије, Народни музеј Крушевац. ISBN 978-86-7005-020-4.