Патерик
Патерик или отачник је књига која својим садржајем припада жанру аскетске литературе. У старословенском језику се назива отачник. Садржи многобројне приче о монашким подвизима, који имају дидактичку улогу.
Настанак патерика се везује за почетак успостављања монашког живота у Египту (III - IV век). У монашким срединама је настао већи број збирки оваквих поука. Најстарији међу њима је Египатски патерик (IV - V век). Године 420, Паладије Еленопољски је написао дело ове врсте – Лавсаик. Међу египатским монасима је у IV и V веку формирано Слово отаца. Јован Мосх је почетком VII века саставио Луг духовни, који је називан Синајским патериком – најстарији потпун препис. Други потпун препис је био Скитски отачник. Папа Гргур I је написао Дијалоге о житију и чудима италијанских отаца и вечности душе.
Отачник је на старословенски језик преведен још у време Ћирила и Методија.
Најстарија посведочена прича из отачника налази се у Супрасаљском зборнику, који је писан у источној Бугарској половином XI века.
Један од најстаријих српских сачуваних патерика је рукопис Пећке патријаршије из последње четвртине XIII века и Патерик Свете Тројице Пљеваљске из XVII века[1].
Референце уреди
- ^ „Начало - Преславска книжовна школа[[Категорија:Ботовски наслови]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Литература уреди
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.