Петровац[1] или рањеник, трава целог света, ситни чичак, мали чичак, чичак, март, руричица, турица,[1] џигеричњак (лат. Agrimonia eupatoria), биљка је из породице ружа (Rosaceae).

Петровац
Agrimonia eupatoria
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Род: Agrimonia
Врста:
A. eupatoria
Биномно име
Agrimonia eupatoria
Цвет

Научно име (биномијална номенклатура) дато је:

  • за род од грчке речи agros = поље и mone или meno што значи место, станиште;
  • за врсту од грчке eupatorium у част Митридата Еупатора, понтског владара који се у I веку п. н. е. бавио изучавањем лековитих биљака.
  • Синоними:
    • Agrimonia procera Wallr.
    • Agrimonia odorata auct. non Mill.

Опис биљке уреди

Стабљика је неграната, израста из приземних листова који образују розету и достиже висину до 1m. Остали листови на стаблу су наизменично перасти и по ободу грубо назубљени. Читава биљка је покривена длачицама. Цветови су петоделни и сакупљени на врху стабла у густе, класолике гроздове жуте боје. Биљка цвета од VI do IX месеца.

Станиште уреди

Петровац је веома распрострањена биљка у Европи и на Балкану и најчешће се може наћи у брдско-претпланинским пределима. Погодују јој сува и осунчана места каква су она поред листопадних шума, на међама, поред шибљака или на ливадама, пољима и слично.

Хемијски састав лека уреди

Као лек се користи цео надземни део биљке у цвету (Agrimoniae herba) који се сакупља на самом почетку цветања.

Садржи највише танина (до 21%) па се сматра типичном танинском биљком. Поред тога биљка је богата још и:

Употреба уреди

Као типична танинска биљка употребљава се код дијареје, унутрашњих крварења и за справљање декокта за испирање уста и грла. Осим тога добра је и за смиривање цревних колика, а помаже и код упале мокраћних путева и уопште код проблема у мокрењу. неки народи је користе за лечење различитих кожних болести какве су нпр. алергијске реакције, младалачки дерматитис и др.

Експерименти на животињама су доказали антитуморску способност петровца па се у народној медицини примењује за лечење цревних полипа, као и различитих облика гинеколошких болести (миоми, ранице, тумори).

Извори уреди

  1. ^ а б „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 29. 04. 2019. 

Литература уреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе уреди