Пешна

Пешна (мкд. Пешна) једна је од пећина у Северној Македонији, која је проглашена за споменик културе. На зидовима пећини се гнезде ласте а у њеној унутрашњости живе и слепи мишеви. О лепоти пећине писао је и Њујорк Тајмс, који, у свом чланку, пећину упоређује са сценама из филма Господар прстенова.

Пешна
Положај
Место	Македонски Брод
Одлике
Дужина	124 m

Положај и пространство

Пећина Пешна, налази се на шест километра од Македонског Брода.

Висина отвора износи 40 метара а ширина 56 метара. Дужина пећине је 124 метара. Македонски спелеолози тврде да је пећина са највећим отвором на Балкану.

Опис

На крајњем северном делу пећине, избија извор, у време великих киша или након отапања снега. У сушним периодима године, извор готово потпуно пресуши.

Људи који тамо живе сматрају да вода понире око села Крапа, које се налази на вишој надморској висини, и да вода формира неколико језера и водопада, што се сматра за највећи пештерски систем у Македонији, дугачак око десет километара.

Историјат

На улаз у Пешну, налази се средновековна тврђава и древни остатци млина. Део тврђаве који је остао неуништен, сматра се остатком некадашње „Девине куле”, што се најбоље уочава у унутрашњости пећине.

Локалне легенде кажу да су у две тврђаве живеле сестре краља Марка.

Пешна је као локалитет установљен у периоду касног античког доба у Македонији.

У близини села Слатина, испред самог улаза у пећину, откривена је античка гробница, са сводом од тугле, и спољни улаз са западне стране.