Пиревина (пировина, пирика, обична пирика), лат. Agropyrum repens, је вишегодишња биљка из породице трава (Poaceae)

Elymus repens
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
E. repens
Биномно име
Elymus repens
(L.) Gould.
Синоними

Agropyron repens
Agropyron repens var. subulatum
Elytrigia repens
Elytrigia repens var. vaillantiana
Elytrigia vaillantiana
Triticum repens
Triticum vaillantianum

Порекло имена:

Опис биљке уреди

Стабљике достижу висину до 150 cm и полазе са танких, чланковитих хоризонталних ризома који се пружају у више спратова и веома су отпорни на смрзавање и сушу. Дужина ризома може да достигне и до 5000 km по једном хектару. На 1m² земљишта може се наћи око 25.000 пупољака и ризома чија тежина износи око 3kg. На усправним стабљикама налазе се листови и класови. Листови су голи и на лицу храпави, а лисни рукавци могу да буду длакави или голи. Цваст клас састоји се од јајасто-ланцеластих класића који су распоређени у два реда и окренути пљоснатом страном ка оси цвасти. Плод је дужине 6-7 mm и покривен длакама.

Станиште уреди

Пиревина је космополитска биљка умерене зоне и веома је жилава и отпорна тако да ју је као коров тешко истребити. Расте на различитим земљиштима, како у култури тако и на необрађеном земљишту, али јој највише одговара лакше и влажније. Расте поред путева по шипражју, међама, као коров на њивама, на ливадама и песку, уз обалу река, шумама, шибљацима, вртовима, воћњацима, виноградима и др.[1]

Хемијски састав дроге уреди

Као дрога користи се ризом (Graminis rhizoma, сладуњавог укуса, који се сакупља у јесен или рано пролеће и садржи:

  • угљене хидрате (око 8%)
  • слуз (око 10%)
  • органске киселине
  • мало етарског уља
  • сапонине, који су недовољно истражени
  • гуму
  • цијаногене гликозиде и др.

Употреба уреди

Пиревина појачава излучивање мокраће па се користи у лечењу упале мокраћних путева, избацивања ситних каменчића из бубрега, ублажавање кашља и олакшава рад срца. У народној медици је позната као лек за гихт и реуму. Од екстракта пиревине праве се дијететски производи који помажу код неких лакших облика дијабетеса.[1]

Приликом употребе пиревине треба се придржавати наведених доза јер у супротном може довести до хипокалијемије због присуства цијаногених гликозида.

Некада се радило на укрштању пиревине са пшеницом.[2]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Nestorović, Marko Lj. (септембар 2021). „Korov koji leči”. Politika Magazin. 1251: 21. 
  2. ^ "Политика", 26. јул 1939

Литература уреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе уреди