Плазовић или Киђош (мађ. Kígyós, срп. Plazović), је река Србије и Мађарске. Интересантно је да се цео ток реке налази у једном историјском региону Бачка а у две државе Мађарска и Србија.

Плазовић
Плазовић код Растине
Опште информације
Дужина129 km
СливЦрноморски
Водоток
ИзворРем, Борота, Татахаза, Мађарска
УшћеБачки Моноштор, Војводина, Србија
Географске карактеристике
Држава/е Србија Мађарска
НасељаФелшесентиван, Сомбор
Река на Викимедијиној остави

Од целокупног тока од 129 km, Мађарској припада 92 km, а Србији 37 km. Интересантно је да граничном појасу, на дужини од само 15 km, прелази из једне у другу државу осам пута.

Мађарска уреди

Мађарско име Киђош (Змија) је настала због настајања реке од два независна речна тока.

Канал Бокоди-Киђош, који је један од главних притока реке Киђош, настаје од две мање. Обе извиру код града Баје. Један од потока се формира код села Рем а други код села Борота у Мађарској. Потоци се уједињују код Фелшесентивана, и заједно настављају ток поред места Бачбокод и Бачборшод.

Други канал Матетелке-Киђош настаје код села Татахаза и тече поред градова Матетелке и Каћмар, све до ушћа код Фелшесентивана, где се спаја са каналом Бокоди-Киђош и граде заједничку реку Киђош.

Србија уреди

По називу Плазовић, река је позната тек уласком у војвођански део тока.

У Србији река тече кроз Војводину, у близини Сомбора, протиче поред села Риђица и расипа се у неколико баруштина; мочварни део (Секеш, Трска и Шупљина). Тај мочварни део се налази између места Бачсентђерђ у Мађарској и Растине у Србији.

Источно од Бездана река се улива у Велики бачки канал недалеко од села Бачки Моноштор.

Карактеристике уреди

Река је позната по честим поплавама, као што се десило 1970. и 2004. године. Али такође се десило да потпуно пресуши, као што се десило 1952. године.

Приликом јачих зима река се зна потпуно заледити. Сама река није уопште пловна.

Види још уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди