Пламена фотометрија

Емисиона метода анализе код које се као средство побуђивања користи пламен добијен оксидацијом горивног гаса кисеоником или ваздухом

Пламена фотометрија је метода која спада у област емсионе спектрофотометрије, слична је атомској|апсорпционој спектрофотометрији, зато што за побуђивање користи пламен. Пламен, као извор енергије је веома користан као једноставан извор при рутинским анализама алкалних и земноалкалних метала који имају мале енергије побуђивања па се лако одређују методама пламене фотометрије.[1]

Пламени фотометар (принцип рада) уреди

 
Пламени фотометар

Принцип рада се заснива на мерењу интезитета карактеристичне емитоване светлости, коју емитује раствор испитиваног елемента распршен у облику магле у гасовитом пламену. Коришћењем пламене ексцитације спектар се добија тако што се раствор металне соли распрши у пламен, растварач отпари остављаући со.

Со се распада на атоме, они се под утицајем топлоте[мртва веза] ексцитирају што узрокује прелазак валентних електрона на више енергетске нивое.Када се електрони враћају у основно стање емитује се одређена количина енергије, њена таласна дужина је одређена Планк-Еинстеин-овом релацијом:[2]

E=νh=hc/λ



Примена пламене фотометрије уреди

(серум, плазма, урин, зној) и бројна ткива

цемент, ватростални материјали, реагенси, ....[3]

Инструментације пламене фотометрије уреди

Пламени су емисијски инструменти по грађи слични пламеним апсорпцијским инструментима, уз изузетак извора зрачења, који је у првом примеру пламен. Непотребни су сијалица са шупљом катодом и делитељ снопа. Неки инструменти имају могућност емисије или апсорпције или мерења. Почетни радови у атомској емисијској анализи изведени су уз примену горионикa с турбулентним протоком.[3]

Апаратура за пламену фотометрију уреди

Нормална апаратура за пламену фотометрију[3] састављена је од следећих делова:

  1. Фотометар за одређивање јачине светла пламена
  2. Уређај за мерење и мењање плинског притиска и боце са плином
  3. Горионик са распршивачем


Највише температуре пламена у различитим плинским смесама

Гориви плин % плина температура у °C
Бензински плин-ваздух 12.2 1068
Ацетилен-ваздух 9.0 2325
Пропан-ваздух 4.1 1925
Водоник-ваздух 31.6 2045
Водоник-кисеоник 78.0 2660
Гас за осветљавање-кисеоник 65.0 2730
Ацетилен-кисеоник 44.0 3135
Гас за осветљавање-кисеоник 17.6 1918

Методологија пламене фотометрије уреди

Код методологије је потребно разликовати принципе употребљене методе анализе и технике извођења аналитичких одређивања[3]

Техника рада уреди

Када радите са компримираним плиновима и гасовима потребно је искуство, односно потребно је да у пракси аналитачару буде објашњено поступање са челичним боцама и редукционим уређајима. Препоручено је да пре него то се мерење изврши сачекати горући пламен 10 до 20 минута, а док се чека пожељно се распршити воду у распршивачу.

Специјалне методе пламене фотометрије уреди

Подела:

  1. Пламена спектроскопија
  2. Атомска апсорпциона спектроскопија

[3]

Пламена спектроскопија уреди

Представља облик нормалне емисионе спектралне анализе у којој се користи спектрограф са фотографском плочом као рецептором зрачења као фотоелектричну фоотметријску апаратуру.Ова метода даје веома квалитетне резултате одређивања.

Атомска апсорпциона спектроскопија уреди

Ова метода ће имати велике могућности. Заснована је на радовима A. Walsh-а, где се као објекат употребљава пламен са распршеним растворима где се апсорбује монохроматско светло неких специјалних извора светла.
Апаратура за атомску апсорпциону спектроскопију:

Одређивање натријума, калијума и калцијума у биолошком материјалу уреди

На пољу медицинске хемије пламена фотометрија се примењује у одређивању натријума, калијума и калцијума у крвној плазми и мокраћи.[3] Постоји пет метода обраде билошком материјала за пламену фотометрију:

  1. Метода разређивања
  2. Метода таложења беланчевина
  3. Разблаживање органским растварачима
  4. Сува минерализација
  5. Мокра минерализација


Референце уреди

  1. ^ Мишковић Шпољарић, Катарина. „Пламена фотометрија”. scribd. Медицински фалкултет Осјек. 
  2. ^ Машић, Борна. „Емисијска пламена фотометрија при одређивању елемената у фармацеутским приправцима”. 
  3. ^ а б в г д ђ Weber, К. „Пламена фотометрија у служби медицинске кемије”. Завод за судску медицину Медицинског факултета у Загребу. 

Литература уреди

А)Књиге, збирни чланци, каталози

  1. Mavrodineau, R., H. Boiteux: L'Analyse Spectrale Quantitative par la Flamme, Masson et Cie Paris 1954.
  2. Burriel-Marli, F., J. Ramirez-Munaz: Flame photometry, Elsever Publicshing Co., London 1957.
  3. Herrmann, R., C. Th. J. Alkemade: Flammenphotometric, Springer Verlag, Berlin 1960.
  4. Dean J. A.: Flame Photometry, Mc Graw-Hill Co., New-York 1960.
  5. Schubknecht. W.:Die Flammenspektralanalyse, F. Enke Verlag, Stuttgart 1961.
  6. Elwell, W. T., J. A. F. Gidley: Atomic-Absorption Spectrophotometry, Pergamische Methoden in der Klinik, str. 631, VEB Georg Thieme Verlag, Leipzig 1961
  7. Mavrodineanu, B.:Bibliography on Analytical Flame Spectroscopy, Appl. Spec.
  8. Carl Zeiss, Jena, Flammenphotometer, Modell III, katalog br. 1081/1-4, Uputusvo za rukovanje
  9. Hilger and Watts Ltd. London, Athomic-Absorption Spectroscopy, katalog br. CH 407