Плевен

Плевен
буг. *Плевен*
Плевен; буг. Плевен
	Капела-маузолеј "Св. Георгије Победоносац"
Административни подаци
Држава	Бугарска
Област	Плевенска област
Становништво
Становништво	‍
— 2011..	106.954
Географске карактеристике
Координате	43° 24′ 32″ С; 24° 37′ 09″ И / 43.408770° С; 24.619285° И
Апс. висина	116 m
Површина	85,000,000 квадратни метар km2
	Плевен Плевен на карти Бугарске
Остали подаци
Градоначелник	Георг Спартански
Веб-сајт
	www.pleven.bg

Плевен (буг. Плевен; старински Плевна^[1]) је град у северном делу земље и седми по величини у Републици Бугарској. Седиште је истоимене области.

Град Плевен је познат по чувеној бици код Плевне из 1877. године између Турака и Руса.

Географија уреди

Плевен се налази у средишњем делу бугарске Дунавске низије. Град је удаљен око 170 km североисточно од Софије. Гранична река Дунав се налази 50 km северно од града.

Град је смештен на најсевернијим падинама планинског венца Балкан. Надморска висина града је око 110-120 m.

Клима у граду је измењено континентална.

Историја уреди

Стари Плевен је првобитно био трачко насеље. У време старог Рима овде се налазило утврђење.

Током већег дела средњег века град је био у саставу Бугарске. Године 1270, први пут се помиње под данашњим именом. 1380. године град је пао под власт Османлија.

Године 1878, град је постао део савремене бугарске државе. Претходно се код града десила одлучијућа битка Руско-турског рата 1877-78. Од тада је потпуно променио изглед и добио црте 'европског града', што се посебно сагледава у правилној уличној мрежи и низу велелепних градских здања.

Становништво уреди

Демографија
1934.	1946.	1956.	1965.	1975.	1985.	1992.	2001.	2011.
31.250	39.059	57.555	78.933	107.883	129.863	130.747	121.880	106.954

По најновијим проценама град Плевен има око 110.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари, док остатак чине Роми и Турци. Последњих 20ак година град губи становништво. Оживљавање привреде требало би да заустави негативни демографски тренд.

Већина становника је православне вероисповести — око 90%, док по 5% становника припада исламској и католичкој вероисповести. Број римокатолика је знатно већи него у другим градовима и деловима Бугарске.