Википедија

Позориште Чикаго

Позориште Чикаго, првобитно познато као Балабан и Кац Чикаго је знаменито позориште које се налази у Чикагу. Изграђено је 1921. године и било је водеће место позоришне групе Балабан и Кац којим су управљали А. Џ. Балабан, његов брат Барти Балабан и Сем Кац.[1] Изграђено је у стилу класицизма и необарока.[2][3] У поређењу са другим позориштима, ово је било доминантно и за биоскоп у периоду од 1942. до 1945. године. Тренутни власник је The Madison Square Garden Company који поседује и управља позориштем, а у њему се поред представа одржавају спортски догађаји и музички концерти.[4][5][6]

Позориште Чикаго
Позориште Чикаго, април 2019.
ЛокацијаСједињене Америчке Државе Чикаго, Илиноис
Макс. број гледалаца3600
Отворено1921.
Веб-сајт
Званични веб-сајт

Зграда се налази у Националном регистру историјских места од 6. јуна 1979. године, а препозната је као знаменити објекат Чикага 28. јануара 1983. године.[4] Препознатљива макета Позоришта Чикаго, једног од симбола града, често се појављује у филмовима, на телевизији, уметничим делима и на фотографији.

Историјат уреди

 
Знак Chikago 2011. године током 90. година постојања позоришта.

А. Џ. Балабан и његов брат Барни, заједно су са Семом и Морисом Кацом оснивачкима позоришне трупе Балабан и Кац изградили Чикашко позориште 1921. године. Позориште је постало водеће међу 28 других у граду и преко 100 других у средњем и западном делу Сједињених Америчких Држава.[7] Корнелиус В. Рап и Џорџ В. Рап били су примарне архитекте објекте, а коначни трошак изградње био је 4 милиона америчких долара (око 57,3 милиона долара 2019. године гледајући курс). Браћа Рап дизајнирал асу и многе друге објекте у Чикагу, укљујући позориште Аптаун. Чикашко позориште било је највеће и најскупље у граду, а данас је најстарији биоскоп. Уједно је ово позориште било међу најранијим у држави, а изграђено је у необарокном и стилу класицизма. Овај објекат је уједно најстарији сачувани пример ових стилова у Чикагу.[4][8]

Првобитна унутрашња декорација аудиторијума обухватала је четрнаест великих романтичних фрески француске тематике која окружују просценијум чикашког уметника Луиса Грела (1887-1960), што је заједничко обележје које су архитекти браћа Рап уврстили у своје дизајне филмских палата. Када је отворен 26. октобра 1921. године, позориште са 3.880 места је промовисано као „Чудесно позориште света”.[9][8] Позориште је током отварања увек било пуно, изводиле су се позоришне представе, пуштали филмови, а остале атракције укључивале су гостовање оркерстра. Након отварања и великог интересовања за долазак у позориште, оно је постало познато широм Сједињених Америчких Држава.[10][11]

Током својих првих 40 година рада, позориште у Чикагу представило је премијерне филмове и било је место уживо музике.[10] Током свог постојања многи од врхунских извођача и звезда свог доба уживо су наступали у позоришту. Једно од њених највећих извлачења био је џез бенд, који су Балабан и Кац промовисали још у септембру 1922. године на посебном догађају који су назвали Syncopation Week.[12] Након ове успешне промоције, велики број џез бендова је гостовало у Позоришту Чикаго током двадесетих и тридесетих година 20. века.[9][10]

У припреми за Светски сајам 1933. године у Чикагу, позориште је преуређено. Део обнове Светског сајма обухватио је још једну комисију компаније Балабан & Кац за прекрајање архитектонски затворених зидних мурала. Овог пута изабрнао је грчко и римско божанство као тему за велике платнене фреске које су данас изложене у гледалишту.[13][14] Друга модернизација позоришта догодила се педесетих година 20. века, када је руководство одлучило да се у њему више не одржавају позоришне представе.[9][15]

Током економских и социјалних промена седамдестих година пословање у позоришту успоравлао је власнике Плит позоришта и утицало на његову сталну одрживост.[16] Године 1984. група за очување позоришта у Чикагу купила је позориште и зграду за 11,5 милиона америчких долара.[17] Група је покушала да одржи место као биоскоп, што им није пошло за руком и објекат је затворен 19. септембра 1985. године.[10] Последњи познати филмови који су приказани у овом позоришту били су Амерички нинџа и Млади вукодлак.[18]

Рестаурација уреди

 
Знак Chikago током тридесетих година 20. века.

Чикашка позоришна група за очување започела је санацију зграда које су завршене 1986. године по цени од 9 милиона долара, а 4,3 милиона долара утрошено је на Позориште Чикаго. Архитекта Данијел П. Кофи је позоришту вратио изглед из тридесетих година 20. века, а имало је капацитет од 3.600 места.[10] Позориште је поново отворено 10. септембра 1986. године представом Франка Синатре, којом је обележен врхунац четворогодишњег историјског напора за очување, а који је подржао Савет за очување у Илиноису.[17][19] Свечано отварање такође је било симболично јер је Синатра глумио у позоришту педесетих година. Обнављањем сусенде зграде Пејџ, обезбеђен је канцеларијски простор за подршку позоришту.[20] Чикашко позориште важна је компонентна плана ревитализације позоришног округа.[17] Планови ревитализације позоришног округа сежу чак и до плана градоначелнице Џејн Берн из 1981. године.[15][21]

Ревитализација уреди

Дана 1. априла 2004. године компанија TheatreDreams Chicago купила је зграду позоришта за 3 милиона долара.[22][23] Заштитни знак Балабан и Кац сада је власништво Историјске фондације Балабан и Кац. Њујоршка компанија The Madison Square Garden Company најавила је да ће купити позориште 2007. године, што је и учињено.[24] Пре 2008. године позориште је било домаћин филмског фестивала у Чикагу, док се свечаности нису преселила у оближње позориште Харис.[25] Градоначелник Чикага Ричард М. Дејли прогласио је 12. јул 2005. године за Дан Роџера Еберта у Чикагу и посветио му плочу. Позориште је представљнео у књиги The Chicago Movie Palaces of Balaban and Katz, коју је написао Дејвид Балабан, унук првобитног власника.[26] Од 2011. године, како је то дозвољено под условима продаје које је диктирао град, вертикални знак „Chikago” имао је логотип за Чејс банку, а додат је у знак спонзорства.[27]

Архитектура уреди

Структура је висока седам спратова и заузима готово половину градског блока. Широка је 18 м, тријумфални лук фасаде улице у медијима је упређен са Тријумфалном капијом у Паризу.[28] Прозор са средишњим луком краси мотив Бороминија, а на згради се налазе два коња која у устима држе врпце од 35 мм филма. Спољашност зграде прекривена је сиво-белом теракотом.[2]

Унутрашњост објекта показује утицај француског барока из Другог француског царства. Велико предворје, високо пет спратова и окружено шеталиштима галерије на нивоу мезанима и балкона, утицај је Краљевске капеле у Версају.[2] Велико степениште је урађено по моделу великог степеништа Париске опере и успиње се до различитих нивоа балкона. Маршал Фелд испоручио је унутрашње украсе за позориште, укључујући засторе и намештај. Кристалне лустере и бронзане светиљке дизајнирао је Виктор Перлмен.[29][30]

Димензије позорнице прелазе 60 стопа у ширину и 30 стопа, а дубине је од 9 стопа. Део оркестра је отприлике 1,8 м испод нивоа позорнице, широк је 16 м , дубинок од 4,6 м у средини. У време када је зграда поднела захтев за издавање Националног регистра историјских места 1978. године, маркиза места је два пута замењена. Маркизе из периода 1922. и 1923. године биле су украшене венцима и лампицама које су биле обојене.[21] Такође су обухватале табле на којима је писало „Chikago”. Замењене су 1949. године, а нов еплоче биле су веће, а слова „Chikago” налазила су се на средини плоче, само на предњој страниц. Све до продаје Балабана и Каца 1969. године, америчкој радиодифузној компанији, њихово име је било на маркизи.[17][21]

Позориште је такође познато по својим великим оргуљама Вурлитзер. У време када су постављене биле су познате као „Моћни Вурлитзер” и могле су да имитирају инструменте оркестра.[31] Џеси Крафорд, познати глумац из овог позоришта се приписује као особа која је била одговорна за дизајн и избор звукова.[21] Оргуље су дошле из Фабрике оргуља у јулу 1921. године са четири приручника и 26 редова цеви.[21] Америчко позоришно оргуљарско друштво 1970. године обновило је оргуље и оне су једне од најстаријих које и данас функционишу.[31]

Галерија уреди

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    Детаљ из позоришта

Референце уреди

  1. ^ „Chicago Theatre: home of WurliTzer (opus 434)”. Chicago Area Theatre Organ Enthusiasts. 19. 4. 2012. Архивирано из оригинала 30. 3. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  2. ^ а б в Schulze, Franz; Harrington, Kevin (15. 11. 2003). Chicago's Famous Buildings. University of Chicago Press. стр. 58–9. ISBN 0-226-74066-8. 
  3. ^ Steiner, Frances (март 1999). The Architecture of Chicago's Loop. Sigma Press. стр. 27. ISBN 0-9667259-0-5. 
  4. ^ а б в „Chicago Theatre”. Commission on Chicago Landmarks. Приступљено 13. 6. 2014. 
  5. ^ National Park Service (2010-07-09). „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service. 
  6. ^ „National Register of Historical Places: Illinois (IL), Cook County”. National Register of Historic Places. nationalregisterofhistoricplaces.com. 1. 5. 2007. Приступљено 10. 8. 2009. 
  7. ^ Gomery, Douglas (мај 1992). Shared pleasures: a history of movie presentation in the United States. University of Wisconsin Press. стр. 57. ISBN 978-0-299-13214-9. Приступљено 13. 6. 2014. 
  8. ^ а б „Historic Theatres & Movie Palaces of Balaban and Katz: The Chicago Theatre, A Brief History”. Uptown Chicago Resources (online). Compass Rose Cultural Crossroads, Inc. 2007. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  9. ^ а б в Newman, Scott. „Jazz Age Chicago:Chicago Theatre”. chicago.urban-history.org. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 3. 3. 2007. 
  10. ^ а б в г д „History of the Chicago Theatre”. MSG Holdings. Приступљено 13. 6. 2014. 
  11. ^ Tarbox, Todd, Orson Welles and Roger Hill: A Friendship in Three Acts. Albany, Georgia: BearManor Media, 2013, ISBN 1-59393-260-X.
  12. ^ Jewett, Eleanor (24. 11. 1929). „American show limited in scope”. Chicago Daily Tribune. стр. H5. 
  13. ^ „Exhibitions and Commissions: Chicago Theatre”. Louis Grell Foundation. Приступљено 13. 6. 2014. 
  14. ^ Osgoode, Charles (24. 6. 2001). „It's a change of seasons for Tree Studios”. Chicago Tribune. стр. 5, Arts & Entertainment. Приступљено 13. 6. 2014. 
  15. ^ а б „Dispute Over Theater Splits Chicago City Council”. The New York Times. 8. 5. 1984. Приступљено 13. 6. 2014. 
  16. ^ Sinkevitch, Alice, ур. (12. 4. 2004). AIA Guide to Chicago. Harvest Books. стр. 53. ISBN 0-15-602908-1. 
  17. ^ а б в г „1986: The Chicago Theater Reopens”. Chicago Public Library. фебруар 2006. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  18. ^ Chicago Theatre listing on Cinema Treasures
  19. ^ Granacki, Victoria. „About Us: Landmarks Illinois” (PDF). Landmarks Illinois. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 11. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  20. ^ „Page Brothers Building”. Chicago Commission on Landmarks. Приступљено 13. 6. 2014. 
  21. ^ а б в г д Lampert, Donald K.; Corliss, John L. (јул 1978). „National Register of Historic Places Inventory: Nomination Form” (PDF). Illinois Historic Preservation Agency. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2014. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  22. ^ „Theatre Dreams”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2007. г. Приступљено 2. 3. 2007. 
  23. ^ Patner, Andrew (28. 3. 2004). „Restoration drama: TheatreDreams determined to revive Chicago stage”. Chicago Sun-Times. Приступљено 13. 6. 2014. 
  24. ^ Jones, Chris (10. 10. 2007). „Chicago Theatre draws buyer”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  25. ^ Caro, Mark (17. 10. 2008). „Fest 'Blooms' with Chicago connections”. Chicago Tribune. Приступљено 13. 6. 2014. 
  26. ^ „Balaban and Katz Historical Foundation”. Balaban and Katz Historical Foundation. Приступљено 13. 6. 2014. 
  27. ^ John Greenfield (16. 11. 2011). „Chase logo on Chicago Theatre: What's up with that?”. Time Out. Приступљено 9. 7. 2014. 
  28. ^ Klingsporn, Geoffrey (15. 5. 2004). „Balabian & Katz”. Encyclopedia of Chicago. University of Chicago Press. Приступљено 13. 6. 2014. 
  29. ^ Kaplan, Jacob (10. 12. 2008). „The Municipal Device”. Forgotten Chicago. Приступљено 13. 6. 2014. 
  30. ^ „The Chicago Municipal Device (Y-Shaped Figure)”. Chicago Public Library. Архивирано из оригинала 31. 1. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  31. ^ а б "Arnstein & Lehr, The First 120 Years", (Louis A. Lehr, Jr.)(Amazon), p. 16

Спољашње везе уреди

 
Позориште Чикаго на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Позориште_Чикаго&oldid=26976905”