Покушај деблокаде Сарајева

Операција Текбир, скраћено Операција Т[2][3] је била војна операција која је била преузета од стране Армије Републике Босне и Херцеговине да би се одбациле снаге Војске Републике Српске око Сарајева и да би се ефикасно прекинула блокада Сарајева. Операција је после многих најављивања почела 15. јуна 1995, уз велико ангажовање 1. корпуса АРБиХ као и значајних делова 3., 4. и 7. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине. После двонедељних борби снаге АРБиХ су биле поражене и приморане су због огромних губитака да обуставе офанзиву.[4]

Деблокада Сарајева
Део рата у Босни и Херцеговини

Војна дејства око Сарајева, јун 1995.
Време1528. јун 1995.
Место
Исход одлучујућа српска победа
Сукобљене стране
Република Српска
Војска Републике Српске
Босна и Херцеговина
Армија Републике Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Република Српска Ратко Младић Босна и Херцеговина Расим Делић
Јачина
17.500 војника
топови: 41
минобацачи: 132
тенкови: 24
46.000 војника
топови: 43
минобацачи: 406
тенкови: 19
Жртве и губици
око 200 погинулих
600 рањених[1]
око 1.000 погинулих
3.000 рањених

Однос снага уреди

Према изворима АРБиХ, пред операцију однос снага је био:

  • АРБиХ — војници/официри: 46.163, топови: 43, минобацачи: 406, тенкови: 19;
  • ВРС — војници/официри: 17.500, топови: 41, минобацачи: 132, тенкови: 24.

Однос (приближно) војници: 2,63:1 или 5:1[2] (АРБиХ-ВРС), топови: 1:1 (АРБиХ-ВРС), минобацачи: 3:1 (АРБиХ-ВРС), тенкови: 1:1,3 (АРБиХ-ВРС).[5]

Према публикацији Balkan Battlegrounds, у нападу АРБиХ 2, 3. и 7. корпус су ставили на располагање 10.000 - 15.000 пробраних војника; 4. корпус је учествовао са око 5.500, док је 1. корпус имао на располагању око 60.000 (цео корпус није, међутим, употребљен у покушају пробоја).[6] Ови подаци се приближно слажу са подацима АРБиХ.

Почетак операције уреди

Након извршених припрема, АРБиХ је покренула операцију 15. јуна масивним нападом на три правца. Главни напад је био правцем Високо - Паљево - Рајловац, снагама 7. корпуса, а други главни правац Голо брдо - Хаџићи - Мостарско раскршће, снагама 4. корпуса. Помоћни правци напада су били Игман - Трново, снаге 1. корпуса, и Нишићка висораван - Равни Набожић - Семизовац, снаге 3. корпуса. Почетни успеси су омогућили АРБиХ да заузме Цемерску и прекине комуникацију Семизовац - Средње и скоро потпуно заокружи српске положаје око Сарајева.[7] Други напад према истоку и југу је био такође пропраћен почетним успехом. АРБиХ је брзо заузела Дебело брдо и до 17. јуна је била у стању да гранатира Пале.[7] Мањи напади око Сарајева су мало напредовали, али ВРС је стабилно држала своје положаје.

Српска контраофанзива уреди

Упркос почетним успесима напредовање АРБиХ је почело да се зауставља већ од 17. јуна, када је почела да ојачава одбрана ВРС. Између 17. и 22. јуна, Сарајевско-романијски и Херцеговачки Корпус ВРС су прешли у контранапад, у сва три правца против АРБиХ. ВРС је потпуно зауставила напад АРБиХ и повратила део изгубљене територије.[4] То је омогућило да ВРС уведе елитне јединице МУП-а у борбу и крене у контранапад. На западном правцу ВРС је заузела насеље Ступ. Око Трнова, елитне јединице ВРС су натерале 14. дивизију АРБиХ на повлачење.[4] На северу, специјалци ВРС су поразили АРБиХ и повратили Цемерску 22. јуна.[4]

Крај операције уреди

До 28. јуна, уздрмана великим губицима у људству (званично 404 погинула и 1.386 рањених) и територији, сарајевска влада је прекинула операцију признавајући пораз. У публикацији Ција - Balkan battlegrounds, губици Армије РБиХ у операцији процењени су на око 1.000 мртвих и 3.000 рањених.[8]

Извори уреди

  1. ^ Сарајевско ратиште 1992 - 1995. (2/2), Приступљено 2. 8. 2016.
  2. ^ а б „Печат (политички магазин): Велика офанзива Армије РБиХ на шире подручје сарајевско-романијске регије (од 30,40 до 40,23 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012. 
  3. ^ Za Sarajevo, za Bosnu svoju, Приступљено 21. 1. 2016.
  4. ^ а б в г Balkan Battlegrounds Vol. 1, стр. 314
  5. ^ Sarajevska operacija — zadnji pokušaj deblokade Sarajeva(2) « Kiraethana, Приступљено 31. 3. 2013.[непоуздан извор?]
  6. ^ Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 310
  7. ^ а б Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 312
  8. ^ Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 315

Литература уреди

  • Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. Washington, DC 20505: May 2002.

Спољашње везе уреди