Полуотворен предњи нелабијализован самогласник

Полуотворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је <ɛ>, и одговарајући X-SAMPA симбол је E.

Карактеристике уреди

Висина самогласника је полуотворен, што значи да је врх језика постављен између отвореног самогласника и самогласника средње висине.
Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.

Појава уреди

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
Албански		tre	[tɾɛ]	'три'
Кинески	кантонски	[蛇] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-yue-Hani (помоћ)/[se4] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)	[sɛː˩]	'змија'	Види стандардни кантонски
Кинески	мандарински	[斜] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-cmn-Hani (помоћ)/[xie2] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)	[ɕjɛ]	'нагибљено'	Види стандардни мандарински
Каталонски^[1]		sec	[sɛk]	'суво'	Види каталонску фонологију
Чешки		Amerika	[amɛrɪka]	'Америка'	Види чешку фонологију
Холандски		bed	[bɛt]	'кревет'	Види холандску фонологију
Енглески	општи амерички	bed	[bɛd]	'кревет'	Види енглеску фонологију
Енглески	ново зеландски	fat	[fɛ̝t]	'маст/дебљина'	Види енглеску фонологију
Фарски		elska	[ɛlska]	'љубав'
Француски^[2]		bête	[bɛt]	'животиња'	Види француску фонологију
Грузијски^[3]		გედი	[ɡɛdi]	'лабуд'
Њемачки		Bett	[bɛt]	'кревет'	Види немачку фонологију
Мађарски		nem	[nɛm]	'не'	Види мађарску фонологију
Исландски		ég	[jɛɣ]	'ја'
Италијански^[4]		bene	[ˈbɛːne]	'добро'	Види италијанску фонологију
Кабардијански		Iэ	[ʔɛ]	'казати'
Нгве	Њоагви дијалект	[lɛ̀rɛ́]		'око'
Норвешки		nett	[nɛt]	'мрежа'	Види норвешку фонологију
Пољски^[5]		ten	[tɛn] (помоћ·инфо)	'овај'	Види пољску фонологију
Португалски^[6]		café	[kɐˈfɛ]	'кафа'	Види португалску фонологију
Руски^[7]		это	[ˈɛtə]	'ово'	Види руску фонологију
Шкотски гелски		aig	[ɛk]	'код'
Српски		mleko/млеко	[mlɛko]	'млеко'
Сери		me	[mɛ]	'ти'
Шведски		ät	[ɛːt]	'једи' (императив)	Види шведску фонологију
Вијетнамски		e	[ɛ]	'бојати се'	Види вијетнамску фонологију
Јоруба		ẹsẹ̀	[ɛ̄sɛ]	'нога/стопало'

Извори уреди

^ (језик: енглески) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618
^ (језик: енглески) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874
^ (језик: енглески) Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659
^ (језик: енглески) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628
^ (језик: енглески)Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 105, doi:10.1017/S0025100303001191 }
^ (језик: енглески) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223
^ (језик: енглески)Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press, стр. 41

[1] (језик: енглески) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618

[2] (језик: енглески) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874

[3] (језик: енглески) Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659

[4] (језик: енглески) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628

[5] (језик: енглески)Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 105, doi:10.1017/S0025100303001191 }

[6] (језик: енглески) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223

[7] (језик: енглески)Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press, стр. 41

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]