Поморавски управни округ
Поморавски управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата један град и пет општинa. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 182.047 становника[1] Седиште округа је Град Јагодина.
| Поморавски управни округ | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Шумадија и западна Србија |
| Историјске области | источна Шумадија (Левач, Белица), Ресава |
| Админ. центар | Јагодина |
| Површина | 2.614 km2 |
| Становништво | 2022.[1] |
| — број ст. | 182.047 |
| — густина ст. | 69,64 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)35 |
| Општине и градови | 6 Град Јагодина Деспотовац Параћин Рековац Свилајнац Ћуприја |
| Број насеља | 191 (6 градских и 185 сеоских) |
| Званични веб-сајт | |
У граду Јагодини је делимично сачувана архитектура 19. века. Остаци ранијих периода виде се у грађевинама као што је Хајдук - Вељков конак из 18. века. Посебна занимљивост је Стара црква Арханђела Михајла, задужбина Милоша Обреновића из 1818. године.
Манастир Јошаница је подигнут крајем 15. века у време владавине деспота Ђурђа Бранковића и сматра се најлепшом грађевином Средњег века у том крају.
Недалеко од Ћуприје је манастир са црквом Вазнесења - Раваница, задужбина кнеза Лазара, саграђена између 1375. године и 1377. године. После погибије цара Лазара у Боју на Косову, Раваница је чувала његове мошти до 1690. године, да би данас после три века сељења са српским народом биле опет враћене у ову његову задужбину. Манастир Ресава - Манасија налази се у непосредној околини Деспотовца. Ресава - задужбина деспота Стефана Лазаревића, подигнута је између 1407. године и 1418. године. Током 15. века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са више радионица у којима су преписивани важни текстови из светске баштине и писани нови.Константин Филозоф, аутор „Житија деспота Стефана“ и „О писменима“ (словима), којим је извршена редакција и сређивање тадашњег правописа српског језику, радио је и стварао у манастиру Ресава. После Другог српског устанка задржана је административна подела из времена пуне османске власти. Јагодинска нахија је обухватала левачку и темнићку кнежину, Ћупријска нахија имала је само једну кнежину, док до 1833. Параћинска нахија налазила се изван Кнежевине Србије. На Великој народној скупштини 1834. године донета је одлука о стварању сердарстава које би чинила више окружја (нови називи за нахије). Расинско сердарство је имало седиште у Јагодини и обухватало је јагодинско, крушевачко и параћинско и ресавско окружје а на његовом челу налазио се кнез Милета Радојковић.
Административна подела уреди
Поморавски управни округ обухвата један град и пет општина.
| Назив | Грб | Број становника (2011) | Број становника (2022)[1] |
|---|---|---|---|
| Град Јагодина | 
|
71.852 | 65.180 |
| Општина Деспотовац | 
|
23.191 | 18.824 |
| Општина Параћин | 
|
54.242 | 46.103 |
| Општина Рековац | 
|
11.055 | 8.214 |
| Општина Свилајнац | 
|
23.551 | 20.568 |
| Општина Ћуприја | 
|
30.645 | 25.663 |
Највећа насеља уреди
Референце уреди
- ^ а б в „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 05. 02. 2024.
