Породица Миленковић
Породица Миленковић се односи на групу од три особе: Светозар Миленковић (1907–1983), Вида Миленковић (1912–1992) и Александар Петровић (1917–1944). Они су одликовани као Праведни међу народима за спасавање Јевреја од нациста у Србији током Другог светског рата.
Светозар је био српски православни свештеник, син свештеника. [1] Вида, његова супруга (рођена Петровић), била је ћерка Михаила Петровића, четничког борца за слободу против Османлија. Александар, њен брат, био је студент. [2]
Године 1941. нацисти су окупирали Београд и почели да сакупљају Јевреје. Породица Фење (отац који је имао звање доктора, мајка и њихове две ћерке) избегли су у Рашку да би избегли прогон; али су нацисти почели да „чисте“ и тај град од Јевреја. Многи који су били пријатељи или комшије нису понудили Фењема помоћ, али Светозар и Вида јесу. Склонили су их у сопствени дом и уредили скровишта за оца и једну ћерку у оближњим селима. Александар је организовао слична скровишта за мајку и другу ћерку. Подручје је било опасно: против Немаца су се борили четници Драгољуба Михаиловића и југословенски партизани, који су тражили и хапсили све које су сматрали непожељним. Фење су носили сељачку одећу, селили се с места на место и преживели рат.
Александар је имао мање среће. Нацисти су га ухватили и послали у концентрациони логор Маутхаузен-Гусен. Дана 29. јуна 1944. године, у оближњој гасној комори, био је угушен гасом.
Јад Вашем је 24. октобра 2002. прогласио Светозара и Виду Миленковића и Александра Петровића Праведницима међу народима. [3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Milenković Svetozar (1907-1983)”. Yad Vashem. Приступљено 30. 12. 2017.
- ^ „Petrović Aleksandar (1917-1944)”. Yad Vashem. Приступљено 30. 12. 2017.
- ^ „Milenković Family”. Yad Vashem. Приступљено 30. 12. 2017.