Портал:Аргентина/Биографија
Изабранe биографије
уреди
Јануар уреди
Аријел Рамирез (шп. Ariel Ramírez; рођен 4. септембра 1921., Санта Фе Аргентина — 18. фебруар 2010) био је аргентински композитор.
Од своје младости Рамирез се интересовао за индијанску и креолску народну музику своје домовине. Године 1941. пропутовао је Аргентину и упознао народну музичку традицију.
Од 1943. као пијаниста је наступао са богатим репертоаром јужноамеричког фолклора. Боравио је у Европи од 1950. до 1954. студирајући класичну музику. Године 1955. основао је „Фолклорну групу Аријел Рамирез“ (шп. Compañía de Folklore Ariel Ramírez). Са овим ансамблом путовао је 1957. у Совјетски Савез, Чехословачку и Пољску.
Фебруар уреди
Фернандо Соланас (шп. Fernando Ezequiel 'Pino' Solanas; 16. фебруар 1936, Оливос, Буенос Ајрес, Аргентина) је аргентински филмски режисер, текстописац и политичар.
Соланас је студирао позориште, музику и права. У 1962. години, режирао је кратки филм Seguir andando, а 1968. је тајно режирао свој први дугометражни филм La Hora de los Hornos, документарац који се бавио неоколонијализмом и насиљем у Латинској Америци. Филм је добио неколико међународних награда широм света.
Подржавао је Перона, а од 1976. до 1983. године налазио се у егзилу у Паризу.
Снимао је политичке филмове у којима је критиковао Карлоса Менема, председника Аргентине. Три дана након јавне критике, 21. маја 1991, Соланас је био жртва напада током кога је био погођен са 6 метака у ноге. Упркос нападима и инвалидитету, Соланас је наставио да буде још активнији у политици, кандидујући се за сенатора Буенос Ајреса, добивши 7% гласова 1992. године.
Март уреди
Дијего Армандо Марадона (шп. Diego Armando Maradona; рођен 30. октобра 1960) је аргентински фудбалер. Поделио је титулу најбољег фудбалера 20. века са бразилским фудбалером Пелеом, мада многи сматрају да је он јединствен.
Дијего је рођен у Авеланди, радничкој четврти Буенос Ајреса, као пето од осморо деце у породици Ћитора и Тоте Марадона. Са обзиром да је рођен у недељу, дану за фудбал, фудбал му је, написаће хроничари, морао бити у крви. На Дијегову каријеру највише је утицао његов ујак Кирило, некад голман малог клуба Кориентес, прави фудбалски зависник. Франсиско Корнејо, скаут Аргентинос Јуниорса, први је уочио Дијегов таленат. Корнејо је био забринут изгледом сићушног дечака, морао је ојачати да би опстао у фудбалу.
Април уреди
Ернесто Сабато (шп. Ernesto Sabato; 24. јуна, 1911 — 30. априла 2011), је био аргентински књижевник. Докторирао је на "Universidad de La Plata" физику и филозофију. Спада међу најзначајније аргентинске писце. Пре књижевне каријере бавио се физиком, најприје у оквиру „Фондације Кири“, а потом и као професор на Универзитету La Plata. Науку оставља 1945. године и започиње књижевни рад.
Иако је велики писац, написао је само три романа, и мношво есеја. Ти романи су трилогија. Баве се проблемом лудила и мрачним стањима ума као што су насиље, родооскрнављење, манија прогањања, а као најбољи пример је део романа „О јунацима и гробовима“ који се зове „Извештај о слепима“. Комбинујући искуства егзистенцијалистичке поетике(роман „Тунел“) са елементима магичног реализма ("О јунацима и гробовима"), те наративним стратегијама карактеристичним за постмодерну(Абадон анђео уништења"), Сабато је створио особен, непоновљив литерарни калеидоскоп и сврстао се у ред најзначајнијих писаца друге половине 20. вијека.
Мај уреди
Ернесто Гевара де ла Серна, познатији као Че Гевара или само Че (шп. Ernesto Guevara de la Serna, Che; Росарио, 14. мај 1928 — Ла Игера, 9. октобар 1967) је био је марксистички револуционар, кубански герилски вођа и теоретичар, лекар, дипломата и писац.
Гевара је представљао једну од кључних личности у револуцији Фидела Кастра на Куби (1956–1959), као члан покрета „26. јул“. Након победе револуције, неколико година је био активан у промоцији револуције друштва, путујући по свету као дипломата Кубе, а затим се лично ангажовао у покретима за ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе, најпре у Конгу, за време владавине Моиза Чомбеа, а потом у Боливији. У Боливији, спрегом Америчке обавештајне агенције и боливијске војске, Гевара је најпре ухваћен, а одмах сутрадан убијен. Његов лик, као борца за ослобођење и жртве империјализма, и данас, неколико деценија после његове смрти, представља један од главних симбола и икона друштвене и политичке револуције широм света. Као строг војсковођа, и потпуно посвећен свом револуционарном циљу са огромним моралним ауторитетом над својим трупама, он је остао контроверзна личност од велике историјске важности.
Часопис „Тајм“ прогласио је Гевару једним од 20 највећих светских икона и хероја у оквиру 100 најутицајнијих људи света 20. века, а чувену фотографију Геваре (десно), коју је начинио Алберто „Корда“ Дијаз, Академија уметности у Мериленду прогласила је „најпознатијом фотографијом на свету и симболом двадесетог века“.
Јун уреди
Лионел Андрес Меси (шп. Lionel Andrés Messi; Росарио, Аргентина, 24. јун 1987) је аргентински фудбалски репрезентативац члан шпанског фудбалског клуба Барселона. Због стила игре и своје висине често се упоређује са Дијегом Марадоном, а и сам Марадона је назвао Месија својим „наследником“. Меси је већ четири године заредом (2009, 2010,2011,2012) проглашен за најбољег фудбалера света. Многи сматрају да је он најбољи фудбалер свих времена, иако је још релативно млад. Због богате каријере и сјајне статистике многи фудбалски тренери сматрају да је Меси највећи играч свих времена.
Држи многе рекорде, попут највише голова у једној сезони (2011-2012 је постигао 73 поготка), највише голова у једној календарској години (2012 је постигао 91 гол), највише голова на једном мечу Лиге шампиона (5 голова, 2012. године), први играч који је био најбољи стрелац у четири сезоне Лиге шампиона узастопно, највише постигнутих голова у једној сезони шпанске лиге (50 голова у сезони 2011—2012).
Јул уреди
Марија Ева Дуарте де Перон (шп. María Eva Duarte de Perón; Лос Толдос, 7. мај 1919 — Буенос Ајрес, 26. јул 1952), најчешће позната по деминутиву-надимку од миља Евита, је била прва дама Аргентине и друга жена председника Хуана Перона.
Рођена у селу Лос Тодос, била је пето дете у породици. У петнаестој години почела је путовати по Буенос Ајресу и суочила се с великим тешкоћама због недостатка образовања и веза. Ипак, касније је почела добијати улоге као глумица у радио-драмама и сапуницама. Тадашњег генерала Хуана Перона упознала је на добротворној свечаности одржаној поводом погинулих у земљотресу на северу земље. Венчали су се крајем октобра 1945. године. Убрзо након објаве брака, сви филмови и серије у којима је глумила Евита били су цензурирани и забрањени.
Активно је учествовала у синдикатима, основала је своју фондацију која је помогла сиромашнима изградивши на хиљаде домова и школа широм Аргентине. Осигурала је здравствену заштиту и за најбедније слојеве друштва и била је велики борац за права жена.
Август уреди
.jpg)
Хавијер Занети (шп. Javier Zanetti; Буенос Ајрес, 10. август 1973) је аргентински фудбалер који наступа за ФК Интер. Члан је и аргентинске репрезентације. Игра на позицији десног бека. Поред фудбала бави се и хуманитарним радом.
Занети је каријеру започао у млађим селекцијама ФК Индепедијенте али није успео да се избори за место у сениорском тиму након чега је прешао у друголигашку екипу Таларес. Убрзо је прешао у прволигашку екипу Банфилд. За Банфилд је дебитовао 12. септембра 1993. против Ривер Плате. Први гол постигао је против Њулс Олд Бојса. Након неколико изузетних наступа за тим, добио је позив да заигра за репрезентацију. Иако су Бока јуниорс и Ривер Плата били заинтересовани за њега одлучио да остане у клубу још једну сезону. Године 1995. прелази у Интер Милан. Занимљиво је да је Занети први играч који је постао члан Интера од доласка Масима Моратија на чело клуба. Један је од најбољих фудбалера Интера свих времена. Капитен је екипе од 1999. након пензионисања Ђузепеа Бергомија.
Септембар уреди
Гиљермо Аполинарио Вилас (шп. Guillermo Apolinario Vilas; рођен 17. августа 1952. године) је бивши аргентински тенисер. Најбољи пласман на АТП листи му је друго место.
Одрастао је у приморском летовалишту Мар дел Плати. Гиљермо Вилас је био леворук, а одиграо је свој први турнир 1969. године. Завршавао је годину међу првих десет од 1974. до 1982. Био је специјалиста за шљаку, али је такође играо добро на трави, тврдој подлози и тепиху.
Вилас је освојио четири Гренд слем титуле: 1977- Отворено првенство Француске, исте године УС Опен (тада се играло на шљаци), затим 1978. и 1979. Аустралијан опен (тада се играло на трави). Он је такође био финалиста на Отвореном првенству Француске три пута (1975, 1978 и 1982) и на Аустралијан опену једном (јануар 1977).
Године 1974. је освојио Тенис мастерс куп на крају године. Поред тога освојио је пет титула из мастерс серије претходници садашњег АТП Мастерс 1000.
Октобар уреди
Хуан Доминго Перон (шп. Juan Domingo Perón; Лобос, 8. октобар 1895 — Оливос, 1. јул 1974) је био аргентински генерал и председник од 1946. до 1955. и од 1973. до 1974. године.
Перона је са власти 1955. оборила војна хунта. После државног удара, отишао је из Аргентине и до 1973. живео у иностранству. У земљу се вратио 1973, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново је изабран за председника. По повратку у земљу поново изабран за председника и био на челу државе до смрти 1974. После његове смрти 1974. положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон.
Перон је одрастао у сеоској породици, а са 16 година се уписао на војну академију и након тога брзо напредовао у редовима аргентинске војске.
Новембар уреди
Андрес Носиони (шп. Andrés Nocioni; Санта Фе, 30. новембар 1979) је аргентиски кошаркаш. Тренутно наступа за Лаборал Кућу.
Дебитовао је у аргентинској лиги у сезони 1995/96, а већ у сезони 1998/99. је одабран за најбољег шестог играча лиге. Одлази у Шпанију 1999. године у екипу Таукерамике. Једну сезону је провео у екипи Манресе да би се потом вратио у Таукерамику где је играо до 2004. године. Годинама је био један од најбољих играча тима а 2004. године добио је титулу најкориснијег играча АЦБ лиге. Са њима је освојио два шпанска купа (2002 и 2004).
Након што је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 2004. потписује као слободан агент са Чикаго Булсима. Са њима је остао до 2009. године и за то време је био важан играч тима. Најбоље бројке је имао у сезони 2006/07. када је просечно бележио 14,1 поен по мечу. У четири од пет сезона проведених у Булсима, имао је двоцифрен број поена просечно по мечу. У фебруару 2009. мењан је у Сакраменто Кингсе. До краје те сезоне одиграо је 23 утакмице уз просечно 13,7 поена. У наредној сезони је углавном мечеве почињао са клупе и имао је просечно 8,5 поена. У јуну 2010. је мењан у Филаделфија Севентисиксерсе.
Децембар уреди
Папа Фрања (рођен 17. децембра 1936) врховни је поглавар Католичке цркве, 266. бискуп Рима, шеф државе и суверен Ватикана. Његово световно име је Хорхе Марио Бергољо (Jorge Mario Bergoglio). С обзиром на то да су папа Фрања и његово презиме италијанског порекла, транскрипција је ипак Бергољо (италијански изговор [berˈgɔʎʎo]). Званично име које је узео у чест свеца Фрање Асишког, на латинском је Franciscus.
Пре него што је изабран на конклави 2013, био је кардинал-свештеник као и надбискуп Буенос Ајреса.
Папа Фрања је први језуита и први Латиноамериканац, као и први припадник неког црквеног реда од Гргура XVI (1831–1846) и први неевропљанин након Гргура III (731–741) на овом положају.