Портал:Македонија/Изабрана биографија 11
Михаило Апостолски (мкд. Михајло Апостолски; 1906 — 1987), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, генерал-пуковник ЈНА, историчар и народни херој Југославије.
У краткотрајном Априлском рату био је начелник штаба Триглавске дивизије. После капитулације заробљен је од Италијана и одведен у логор Вестоне. Потом је пребачен у Ријеку, где је са групом Македонаца пуштен.
После повратка у Македонију, повезао се са Лазаром Колишевским, који га је укључио у Народноослободилачки покрет. Септембра 1941. године изабран је за члана Покрајинског шатаба НОП одреда Македоније, јуна 1942. године посатвљен је за команданта Главног штаба НОВ и ПО Македоније. Од фебруара до августа 1944. године под Михајловом командом су се, поред 33 македонске бригаде, нашле и бригаде Оперативног штаба за Косово и Метохију и Оперативног штаба за јужну Србију.
Фебруара 1945. године постављен је за начелника Врховног штаба НОВЈ, односно Генералштаба Југословенске армије. На Другом заседању АВНОЈ-а, новембра 1943. године, изабран је за члана Председништва АВНОЈ-а, а на Првом заседању АСНОМ-а, августа 1944. године, за члана Председништва АСНОМ-а.
После ослобођења Југославије обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији. Пензионисан је 1958. године у чину генерал-пуковника.
Бавио се и научним радом, посебно радовима о историји југословеснких и балканских народа и радовима ватним за војну историју. Године 1967. приликом формирања Македонске академије наука и уметности постао је њен први редовни члан, а 1968. је изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности. Касније је изабран и за члана хрватске, словеначке као и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине.
Од 1976. до 1983. био је председник Македонске академије наука и уметности, а од 1978. до 1981. године председник Савета академија наука и уметности СФРЈ. Био је и члан Савета федерације. Године 1978, додељена му је Награда АВНОЈ-а, највиша југословенска награда. Године 1986, постао је председник Савеза друштава историчара Македоније.