Портал:Медицина/Изабрани чланак фебруар 2012.
Аспирин или ацетилсалицилна киселина (Acidum acetylsalicylicum) је лек из породице салицилата, који се често користи против блажих болова, као антипиретик (против грознице), и против запаљења. У малим дозама делује као антикоагуланс (спречава згрушавање крви), па се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од најсвестранијих лекова у медицини, и један од најстаријих (прва употреба лекова сличних аспирину забележена је у Античкој Грчкој). Почетни материјал потребан за синтезу аспирина, салицилна киселина, је релативно јефтин, јер се може добити процесом карбоксилације фенола са угљен диоксидом. У индустријској производњи аспирина најчешће се користи процес естерификације.
Име Аспирин је сковала немачка компанија Бајер. У неким земљама се ово име користи као име за лек, а не као заштићено име. У земљама у којима је Аспирин и даље заштићeно име, користи се скраћеница ASA (енгл. acetylsalicylic acid), ASS (нем. Acetylsalicylsäure) или AAS (шп. ácido acetilsalicílico). У земљама бивше Југославије лек је познат и као Андол. Аспирин се може наћи у више од 100 комерцијалних лекова широм света (Анацин, Ексцедрин, Корицидин, Мидол итд.). Иако је раније аспирин чинио више од 90% целокупног тржишта комерцијалних аналгетика, данас се поред њега све више могу наћи лекови на бази ацетаминофена (40%), ибупрофена (26%) и напроксена (6%).
Аспирин је један од првих лекова из групе нестероидних антиупалних лекова. Салицилати сачињавају мањи део те групе. Моги од њих имају сличне ефекте и инхибирају синтезу циклооксигеназе као свој основни механизам деловања. Данас је аспирин још увек један од најраспрострањенијих лекова у свету, са отприлике 40.000 тона потрошње сваке године. Због повезаности аспирина и Рејевог синдрома, аспирин се више не користи за контролисање симптома налик грипу код деце до 12 година.
Дуготрајна употреба аспирина у малим дозама неповратно блокира стварање тромбоксана А2 у тромбоцитима, што производи инхибиторни ефекат на агрегацију тромбоцита, што се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда, можданог удара или стварања крвних угушака код особа које су изложене том ризику. У Србији су у ту сврху регистровани лекови који садрже 100 mg ацетилсалицилне киселине. Високе дозе аспирина се такође дају одмах након акутног срчаног удара.
Неколико стотина фаталних случајева од предозирања аспирином се догађају годишње (летална доза износи 0,2-0,5 грама по килограму телесне масе), али је његова употреба у оквиру терапеутских доза оправдана. Примарни нежељени ефекти, посебно у већим дозама, су гастроинтестинални болови (укључујући чир и крварење у стомаку) и тинитус. Још један споредни ефекат, усред антикоагулантских својстава аспирина, је продужено протромбинско време, па је контраиндикован за ублажавање менструалних болова код жена. По америчким стандардима (ФДА), сви лекови који садрже више од 0,325 g аспирина морају бити помешани са повезујућом супстанцом. Таква процедура је неопходна због негативног утицаја аспирина на слузокожу органа у пробавном систему.