Готардски базни тунел — разлика између измена

| координате = {{coord|46.600|N|8.765|E|display=inline,title}}

| систем =

| почетак = [[Ерстфелд]] (Ури)

| крај = [[Бодио]] (Тичино)

| НВ_макс = {{convert|549|m|abbr=on}}<ref name="Project data"/>

| НВ_мин = {{nowrap|{{convert|312|m|abbr=on}}&ensp;<small>(Боди)</small><ref name="Project data"/>}}

| нагиб = {{nowrap|4,055/1000&ensp;<small>(северно)</small>}}<br />{{nowrap|6,67/1000&ensp;<small>(јужно)</small><ref name="Project data"/>}}

| мапа = [[Датотека:GBT-map.png|235п|центар|Мапа руте]]

}}

 

 

Пројекат се састоји из два тунела са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]] и спаја [[Ерстфелд]] ([[Кантон Ури|Ури]]) са [[Бодио]]м ([[Кантон Тичино|Тичино]]) те пролази испод [[Зедрун]]а ([[Кантон Граубинден|Граубинден]]). Део је пројекта [[Алптранзит]] ({{јез-енгл|AlpTransit}}), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе ({{јез-енгл|{{abbr|NRLA|New Railway Link through the Alps}}}}), у који је укључен и [[Лечбершки базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{LBT}-|Lötschberg-Basistunnel}}}}) између кантона [[Кантон Берн|Берн]] и [[Кантон Вале|Вале]] те [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{CBT}-|Ceneri-Basistunnel}}}}) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем [[2020]]. године на југу. Заобилази [[Готардбан]], вијугаву планинску руту отворену [[1882]]. године преко [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардског}} масива]], којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе [[воз велике брзине|возови велике брзине]] и тешки теретни возови.<ref name="malins">{{cite news |url=http://www.modern-railways.com/view_issue.asp?ID=4522 |title=Crossing the Alps |last=Malins |first=Richard |work=Modern Railways |location=London |issn=0026-8356 |pages=79—81 |date=децембар 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |subscription=yes |archiveurl=http://archive.is/K6TVu |archivedate=29. 6. 2013 |deadurl=yes}}</ref> Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен [[Готардски тунел]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Готардски цестовни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Strassentunnel}}}}).

 

 

Након што је 64&nbsp;посто швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на [[:en:Swiss referendums, 1992|референдуму из 1992]], градња тунела је започета [[1996]]. године.<ref name="Chronology">{{cite web |url=http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |title=Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010 |publisher=AlpTransit.ch |accessdate=20. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120313192759/http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |archivedate=13. 3. 2012}}</ref> Операције бушења у источном тунелу су завршене [[15. октобар|15. октобра]] [[2010]]. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,<ref name="BBC Oct 15 2010">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |title=Swiss create world's longest tunnel |work=BBC News |date=15. 10. 2010 |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160423065327/http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |archivedate=23. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> док је бушење западног тунела завршено [[23. март]]а [[2011]]. године. Алптранзит Готард Лтд. планирао је да тунел преда [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарским федералним железницама]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-) у оперативном стању децембра 2016;<ref name="AlpTransit02">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |title=Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016 |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=22. 8. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20111116192243/http://www.alptransit.ch:80/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |archivedate=16. 11. 2011 |deadurl=yes}}</ref> [[4. фебруар]]а [[2014]]. овај рок је померен на [[5. јун]] [[2016]]. године те је покренут бројач на {{nowrap|веб-сајту}} Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850&nbsp;дана до отварања.<ref name="countdown"/><ref name="countdown2">{{cite web |url=http://www.gottardo2016.ch/en |title=Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe |publisher=Gottardo2016.ch |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160409181100/http://www.gottardo2016.ch/en |archivedate=9. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8&nbsp;милијарди [[швајцарски франак|швајцарских франака]] (8,85&nbsp;милијарди [[евро|евра]]&nbsp;/ 10,3&nbsp;милијарди [[амерички долар|америчких долара]]),<ref name="BBC Oct 15 2010"/> с тим да је цена тунела на крају прешла 12&nbsp;милијарди долара.<ref name="auto"/> Девет људи је изгубило живот за време градње.<ref name="Memorial">{{cite news |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |title=Memorial ceremony for deceased tunnel workers |publisher=AlpTransit Gotthard AG |date=31. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160601035102/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

 

== Позадина ==

 

Да би се омогућио бржи и равнији пролаз кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]], ГБТ сече [[Сен-Готардси масив|Готардски масив]] неких {{convert|600|m|ft|sigfig=1|abbr=on}} испод старијег тунела. На тренутној прузи, [[Готардбан]]у, само возови до {{convert|1300|t|ST LT|abbr=on}}<ref name="sbb">{{cite web |url=http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |title={{nowrap|SBB-CFF-FFS Re 420}} locomotive |language=немачком |publisher=Lokifahrer.ch |date=23. 8. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303175012/http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |archivedate=5. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref> при вожњи са две локомотиве или до {{convert|1500|t|ST LT|abbr=on}} са додатним [[:en:bank engine|гурачким мотором]] на крају могу да пролазе кроз уске планинске долине и кроз [[:en:spiral (railway)|спиралне тунеле]] који се пењу и до улаза у стари тунел на висини од {{convert|1100|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} изнад нивоа мора.

Циљ закона (као и циљ {{nowrap|ГБТ-а}}, који ће заправо представљати средство којим ће се спровести сам закон) представља транспорт камиона, приколица и теретних контејнера између јужне Немачке и северне Италије железницом како би се растеретиле оптерећене цесте (реч је о [[:en:intermodal freight transport|интермодалном транспорту терета]] и такозваном [[:en:rolling highway|ролинг хајвеју]] где се цео камион транспортује) те испуњавање политичких захтева да се пребаци што више тона терета из камионског транспорта на транспорт возовима, што је и писало у Акту о заштити Алпи ({{јез-енгл|Alpine Protection Act}}) из 1994. године.<ref name="price">{{cite news |url=http://www.bioone.org/doi/full/10.1659/0276-4741%282000%29020%5B0192%3ATACAMF%5D2.0.CO%3B2 |title=The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions |work=Mountain Research and Development |last=Prince |first=Martin F. |publisher=Centre for Mountain Studies |location=Perth College, UK |issn=1994-7151 |volume=20 |issue=2 |pages=192—194 |date=1. 5. 2000 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/T8Gjy |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

 

 

Готардски базни тунел је [[2016]]. године постао [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи железнички тунел на свету]]. Ово је трећи швајцарски тунел који је понео ову титулу, после [[Готардски тунел|Готардског тунела]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Симплонски тунел|Симплонског тунела]] ({{јез-нем|Simplontunnel}}) који су својевремено били најдужи са 15&nbsp;-{km}- (1882) и 19,8&nbsp;-{km}- (1905) дужине, редом.<ref>{{cite journal |url=http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView<!-- Ако се URL поквари: https://www.letemps.ch/suisse/2016/06/01/nicolas-steinmann-ame-romande-gothard-nuit-derniere-j-ai-une-luciole --> |title=Le Romand du Gothard |last1=Steinmann |first1=Nicolas |last2=Wuthrich |first2=Bernard |journal=Le Temps |page=20 |date=1. 6. 2015 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602002346/http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

 

== Опис ==

 

{{location map many | Switzerland

Као и два друга тунела која пролазе испод Готарда, Готардски базни тунел повезује Алпску долину [[Реус (река)|Реуса]] (Урнер Реустал) у [[Кантон Ури|кантону Ури]] са долином [[Тичино (река)|Тичина]] ([[Левентина]]) у [[Кантон Тичино|истоименом кантону]]; долине су раздвојене [[Готардски превој|Готардским превојем]]. Међутим, за разлику од ова два и већине других тунела, Готардски базни тунел пролази испод неколико различитих планинских масива од којих су два главни поддиапазони Алпи&nbsp;— [[Гларуске Алпе]] и [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардски}} масив]]&nbsp;—, са долином [[Предња Рајна|Предње Рајне]] ([[Сурзелва]]) у [[Кантон Граубинден|кантону Граубинден]] између њих. Тунел пресеца ова два диапазона у близини превоја [[Круцли]] и [[Лукманијер]]. Док су кантони Ури и Тичино део немачког односно италијанског говорног подручја Швајцарске (редом), Сурзелва је углавном на [[Романш (језик)|романшком]] говорном подручју.

 

 

 

[[Датотека:Nrla scheme.png|мини|центар|600п|Дијаграм Готардског базног тунела, Нове железничке везе кроз Алпе&nbsp;— -{NRLA}- (зелена: '''→''' смер ископавања)]]

|}

 

 

 

Приступ зедрунској функционалној станици је омогућен тунелом за нивелисање приступа који је дуг {{convert|1|km|mi|sigfig=4|1|abbr=on}} од дна долине у близини Зедруна, на крају ког две вертикалне цеви воде {{convert|800|m|ft|sigfig=4|abbr=on}} испод до основног нивоа тунела. Предлог да се изгради функционална железничка станица по имену ''[[Порта Алпина]]'' ({{јез-нем|Porta Alpina}}) на овом месту је својевремено разматран, али је пројекат стављен [[2007]]. на чекање и дефинитовно обустављен од стране федералних власти [[2012]]. године као ’неекономичан’.<ref>{{cite web |url=https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |title=Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina |language=немачком |publisher=Press release, Swiss federal authorities |date=16. 5. 2012 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304063939/https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref>

* Амштег ({{convert|11,3|km|mi|1|abbr=on}} дуга секција од Амштега до северног дела [[Зедрун]]а); -{ARGE AGN}- ([[Штрабаг]] и Цеблин Мурер) склопили су уговор за рад на овом сектору;<ref name="agn">{{cite web |url=http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |title=Projektbeschrieb |language=немачком |publisher=AGN Strabag |date=24. 9. 2010 |accessdate=19. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141008175608/http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |archivedate=8. 10. 2014 |deadurl=yes}}</ref> Амштегова секција је [[9. децембар|9. децембра]] [[2009]]. године званично достављена власнику за опремање;<ref name="neat.ch">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |title=Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=10. 12. 2009 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020505/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref> цивилни инжењеринг, градња, бетон и радови на облагању су завршени<ref name="ReferenceA">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |title=Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=31. 3. 2010 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020516/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref>

* Зедрун ({{convert|8,6|km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|8,7|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији одмах северно и јужно од Зедруна); заједно са радовима које је изводио Транско ([[Билфингер]], [[Импленија]], [[Фрутигер (компанија)|Фрутигер]] и [[Импреза Пицароти]]);<ref name="transco">{{cite web |url=http://www.transco-sedrun.ch/1_DEU_HTML.htm |title=Transco Sedrun |language=немачком |publisher=Transco |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/20100529224525/http://www.transco-sedrun.ch:80/1_DEU_HTML.htm |archivedate=29. 5. 2010 |deadurl=yes}}</ref><ref name="transconce">{{cite web |url=http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |title=Gotthard: A titanic tunnel |last=Booth |first=Martina |publisher=EMAP Publishing Limited |work=New Civil Engineer |date=29. 4. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307191823/http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |archivedate=7. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> финално пробијање западне цеви било је у марту 2011. године;<ref name="serunfinal">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |title=Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=15. 10. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232342/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref> цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању завршени су на Зедрун Норту; северне цеви од Амштега до зедрунске мултифункционалне станице (северно) предати су уговарачу из системских железница Транстек Готард [[15. септембар|15. септембра]] [[2011]]. године, што је датум одређен у распореду за изградњу<ref name="TranstecGotthard">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |title=Installation of the railway systems in the north has begun |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=2. 9. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232346/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref>

 

=== Смрти у току градње ===

* Хаико Бујак (35) из [[Харбке]]а (Немачка); погођен стеном 3. априла 2003.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/heiko-bujack-3-april-2003 |title=Heiko Bujack, † 3. April 2003 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235318/http://www.srf.ch/sendungen/dok/heiko-bujack-3-april-2003 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

* Алберт Гинцингер (37) из [[Маутерндорф]]а ([[Аустрија]]); згњечен калемом кабла који се преврнуо 11. септембра 2003.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/albert-ginzinger-11-september-2003 |title=Albert Ginzinger, † 11. September 2003 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235354/http://www.srf.ch/sendungen/dok/albert-ginzinger-11-september-2003 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.tagesanzeiger.ch/schweiz/standard/Die-Toten-vom-Gotthard/story/14276219 |title=Die Toten vom Gotthard |language=немачком |last=Chapman |first=Matthias |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |date=12. 10. 2010 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602003554/http://www.tagesanzeiger.ch/schweiz/standard/Die-Toten-vom-Gotthard/story/14276219 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

* Торстен Елземан из [[Оберхаузен]]а (Немачка); згнечио га воз за транспорт ископаног материјала 23. новембра 2006.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/thorsten-elsemann-23-november-2006 |title=Thorsten Elsemann, † 23. November 2006 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235600/http://www.srf.ch/sendungen/dok/thorsten-elsemann-23-november-2006 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

* Ханс Гамел из Немачке; испао из воза за проверу сигурносних система 24. јуна 2010.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/hans-gammel-24-juni-2010 |title=Hans Gammel, † 24. Juni 2010 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235628/http://www.srf.ch/sendungen/dok/hans-gammel-24-juni-2010 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

Дан пре инаугурације, [[31. мај]]а [[2016]]. године, одржана је комеморација за деветоро људи који су погинили током изградње, у церемонији код северног улаза у [[Ерсфелд]]у; комеморацију је предводио католички [[генерални викар]] и викар {{ill|de|Евангелистичка реформисана регионална црква Ури|Evangelisch-Reformierte Landeskirche Uri|Евангелистичке реформисане регионалне цркве Ури}}.<ref name="Memorial"/>

 

 

 

== Спецификације ==

{{BS3|CONTg||||[[Луцерн]], [[Цирих]]; [[Немачка]]}}

{{BS3|BHF|||0|Алтдорф|}}

{{BS5|STR|TUNNELa|TUNNELa|||4,4|'''Северни улаз базног тунела'''}}

{{BS3|tSTRf|tSTRg||12,2|секција Ерстфелд|}}

{{BS5|uCONTgq|mtKRZ|mtKRZ|uBHFq|uCONTfq||Зедрун [[:de:Matterhorn-Gotthard-Bahn|-{MGB}-]]}}

{{BS3|tSTRf|tSTRg||||}}

{{BS3|tSTRf|tSTRg||||}}

{{BS5|STRlf|tKRZ|tKRZ|STRlg|||}}

{{BS3|STRf|STRg|STR|||}}

{{BS3||STR|BHF||Бијаска}}

{{BS3||CONTf|||[[Белинцона]]; [[Италија]]}}

|}

* [[Списак најдужих тунела на свету|Списак тунела по дужини]]

* [[Списак тунела по локацијама]]

 

== Напомене ==

 

{{clear}}

== Референце ==

{{reflist|30em}}