Википедија

Манастир Хиландар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
може да има и статус сјајног, поготово сад; за исправку координата које су биле на њиви СИ од манастира и шаблон за Г лок. користио сам Google Earth
Ред 1:
{{РУТ}}
{{Инфокутија Хришћанска богомоља
| име = Хиландар
| изворно_име = Μονή Χιλανδαρίου
| изворно_име_јез = el
| слика = Hilan2.jpg
| слика_величина = 240п
| опис_слике =
| религија = [[православље|православно]] [[хришћанство]]
| статус =
| тип = мушки [[манастир]]
| јурисдикција = [[Цариградска патријаршија]]
| епархија =
| основан = [[1198]].
| оснивачктитор = [[Стефан Немања]] и [[Свети Сава]]
| финансијер = [[Стефан Првовенчани|Стефан Немањић]]
| главни_градитељ = Георгије Хиландарио
| управник = [[Методије Марковић]]
| архитектонски_стил = [[Српско-византијски стил|српско-византијски]]
| посвећен =
| распуштендужина = ≈ 75{{nbsp}}m
| ширина = ≈ 140{{nbsp}}m
| поново_оснивање =
| архитектаповршина = ~ 1{{nbsp}}-{ha}-
| ниво_значаја = [[Светска баштина]] [[Унеско|Унеска]]<br><small>(4. место по хијерархији Свете горе)</small>
| архитектонски_стил = [[византијска архитектура]]
| рестаурација = <br>[[Стефан Немања|Симеон]] и [[Свети Сава|Сава]]
| ниво_значаја = [[Светска баштина]] [[УНЕСКО|Унеска]]
| место = [[Света гора]]
| датум_реконструкције =
| трошкови_обнове =
| место = [[Света Гора]]
| држава = {{застава|Грчка}}
| надморска_висина_m = 57
| мапа = Greece
| latd = 40 | latm = 20 | lats = 4623.5 | latNS = N
| longd = 24 | longm = 7 | longs = 815.3 | longEW = E
}}
 
'''Хиландар''' ({{јез-грч|Χιλανδαρίου}}) или '''Хилендар''' ({{јез-буг|Хилендар}}), утакође старијими '''Хеландар''',{{refn|group="н."|Према градитељу Георгију Хиландарију, који се списимапомиње и као ''Хеландариос'Хилендар'. Такође{{nbsp}}је основа „Хел” према ''Хеландарион'',<ref name="autogenerated2"/><ref name="Metochia p. 15"/> те ''Хеландарис'', ''Хелантири'' и ''Хелани'',<ref name="За_спас"/> као и ''хеландарис''.<ref name="Metochia p. 15"/>}} [[Срби|српски]] је [[православље|православни]] мушки [[манастир]] којидржаве православних [[монаштво|монаха]] која постоји више од хиљаду година. Налази се налази у северном делу [[Света гора|Свете горе Атонске]] ({{јез-грч|АγιоνΆγιο ОρоςΌρος}}), државе православнихна [[монахХалкидики (полуострво)|полуострву Халкидики]]а којаодносно постојитрећем вишекраку одполуострва хиљадуХалкидики година. Света гора је смештена на— [[Света гора|Атосу]] ({{јез-грч|Аτоς}}), трећем краку [[Полуострво|полуострва]] [[Халкидики (полуострво)|Халкидики]] у северној [[Грчка|Грчкој]],. аМанастир манастир сеје налази наудаљен 2,5 километара{{nbsp}}km од [[МореЕгејско море|Егејског мора]].<ref name=autogenerated4>{{cite book|last=Ковачевић |first=Мирко,|date=септембар 2008|title=Света српска царска лавра Хиландар на Светој гори Атонској, |location=[[Београд]]|publisher=Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд; септембар. {{page|year=2008|isbn=978-86-7768-031-2|pages=}}</ref> Хиландар је у хијерархији Свете горе на четвртом месту по значају. Посматран споља манастир има изглед средњовековног [[Тврђава|утврђења]], с обзиром да је утврђен [[Бедем|бедемима]] који су високи и до 30 -{m}-. Спољни зидови су дугачки 140 -{m}- и окружују површину која је скоро 75 -{m}- широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од [[Гусари|гусара]]. Неки сматрају Хиландар једним од првих [[Универзитет|универзитета]], у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је [[Методије Марковић]].
 
Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља, манастир има изглед [[средњи век|средњовековног]] [[Тврђава|утврђења]], с обзиром да је утврђен [[бедем]]има који су високи и до 30{{nbsp}}m. Спољни зидови су у просеку дугачки 140{{nbsp}}m и окружују површину која је широка око 75{{nbsp}}m. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од [[Гусари|гусара]]. Неки сматрају Хиландар једним од првих [[универзитет]]а, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи [[игуман]] манастира Хиландар је [[Методије Марковић]].
Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили [[Стефан Немања]] (у монаштву Симеон) и његов син [[Свети Сава|Сава]] [[1198]]. године, а у манастиру је [[1199]]. или [[1200]].{{sfn|Логос|2016|p=121-126}} године умро Стефан Немања. Краљ [[Стефан Урош I]] je [[1262]]. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]], који је око [[1320]]. године на месту старе подигао нову цркву [[Ваведење|Ваведења Богородице]]. У време краља и [[Стефан Душан|цара Душана]] Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у [[16. век|XVI веку]], а српски патријарси из Пећи у [[17. век|XVII веку]]. Почетком [[19. век|XIX века]] створена је [[Кнежевина Србија|прва нововековна српска држава]], па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао [[2004]]. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.
 
Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га [[Стефан Немања]] (у монаштву Симеон) и његов син [[Свети Сава|Сава]] [[1198]]. године, а у манастиру је [[1199]]. или [[1200]].{{sfn|Логос|2016|p=121—126}} године умро Стефан Немања. Краљ [[Стефан Урош I]] je [[1262]]. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]], који је око [[1320]]. године на месту старе подигао нову Цркву [[Ваведење|Ваведења]] [[Богородица|Богородице]]. У време краља и цара [[Стефан Душан|Душана]] Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима [[Османско царство|турске]] владавине, Хиландар су помагали [[Руско царство|руски]] цареви и [[Кнежевина Молдавија|молдавски]] кнежеви у [[16. век|XVI веку]], а српски патријарси из [[Пећ (град)|Пећи]] у [[17. век|XVII веку]]. Почетком [[19. век|XIX века]] створена је [[Кнежевина Србија|прва нововековна српска држава]], па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао [[2004]]. године у катастрофалном пожару, после чега је уследила обнова оштећених грађевина.
Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта [[Српска култура|српске културе]] и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, [[икона]], [[Фреска|фресака]], тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од [[1988]]. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на [[Унеско|УНЕСКО]]-вој листи [[Светска баштина|светске баштине]] у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.<ref>Званични сајт УНЕСКО-а, http://whc.unesco.org/en/list/454/</ref>
 
Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта [[Српска култура|српске културе]] и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих [[рукописна књига|рукописа]], [[икона]] и [[Фреска|фресака]], тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу [[Историја Србије у средњем веку|српске средњовековне]] културе уопште. Манастир се од [[1988]]. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на [[Унеско]]вој листи [[Светска баштина|светске баштине]] у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине Атос.<ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/454/|title=Mount Athos|publisher=[[Унеско|UNESCO]]|accessdate=31. 5. 2017}}</ref>
Ради успостављања сталног лекарског надзора манастирске обитељи као и поклоника, крајем 2015. године основано је [[Хиландарско лекарско друштво]].
 
Ради успостављања сталног лекарског надзора манастирске породице као и поклоника, крајем 2015. године основано је [[Хиландарско лекарско друштво]].
 
== Етимологија ==
Етимолошко значење именице ''Хиландар'' вероватно је изведено из грчке речи ''[[хеландион]]'' ({{јез-грч|χελάνδιον}}), која означава тип [[ВизантијаВизантијско царство|византијског]] транспортног брода, чији се капетан зове ''хеландарис'' ({{јез-грч|χελάνδάρης}}).<ref name="Metochia p. 15">Živković,{{cite book|last=Živković|first=Tibor. ''|year=|title=Charters of the Serbian rulers related to Kosovo and Metochia''. стр. |publisher=|page=15}}</ref>
 
== Положај ==
Хиландар је први манастир на који се наилази када се са копна, из [[Македонија|Македоније]], иде на Свету Горугору. Смештен је у шумовитој удолини крај Хиландарског потока који никада није пресушивао. Са три стране окружен је шумом, док је са северне отворенији и [[долина|удолином]] повезан са [[Егејско море|морем]]. [[Брег|Побрежје]] је обрасло разноврснмразноврсном ситном и крупном шумом, а посебно се истичу [[чемпрес]]и како око самог манастира тако и у долини која га повезује са морем. У близини се простиру виногради[[виноград]]и, [[маслина|маслињаци]] као и насади лимуна[[лимун]]а и [[наранџа|поморанџи]].<ref>''{{harvnb|Манастир Хиландар''. стр. |2004|p=19.}}</ref>
 
== Историја ==
=== [[12. век|XII век]] — Оснивање манастираоснивање ===
[[Датотека:Св._Сава_и_св._Симеон.jpg|240п|мини|десно|241п|Икона — [[Свети Сава|Св. Сава]] и св[[Стефан Немања|Св. Симеон]], ктитори Хиландарскихиландарски]]
 
Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили [[Стефан Немања]] (у монаштву Симеон) и његов син [[Свети Сава|Сава]] [[1198]]. године.<ref name=autogenerated1>[http://web.archive.org/web/20080531145412/http://www.embassyofserbia.gr/Hilandar/Hilandar3.htm -{Chilandar Monastery}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Те године је византијски цар [[Алексије III Анђео]] издао повељу Симеону и Сави којом се манастир Хиландар и светилиште у ''Милејама'' дарују „да [[Срби]]ма буду на вечни поклон“.<ref name=autogenerated1 /> Цар је пристао да то учини, пошто су биле испуњене и очуване форме, и пошто је молба имала пристанак целог светогорског братства. Манастир је изграђен на рушевинама ранијег [[Византијско царство|византијског]] манастира ''Хеландариона'', који је основан почетком [[11. век|XI века]].<ref name=autogenerated2>[http://web.archive.org/web/20091007090223/http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/Hilandar.htm Мојсиловић Игор, МАНАСТИР ХИЛАНДАР], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Делови тог најстаријег Хиландара постоје и данас на југозападној страни манастира, а то су [[Куле|пирг]] [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]] и спољни одбрамбени зид према југу и према западу уз који су изнутра призидани [[Конак (манастир)|конаци]] и трпезарија.<ref name=autogenerated4 /> У периоду од 1198. до [[1200]]. године Симеон и Сава су подигли цркву [[Ваведење|Ваведења Богородице]], која данас не постоји, пирг [[Свети Сава|Светог Саве]], Камбански пирг звонара и келију [[Стефан Немања|Светог Симеона]].<ref name=autogenerated4 /> Симеон и Сава су за обнову манастира имали финансијску подршку од великог жупана [[Стефан Првовенчани|Стефана]].<ref name=autogenerated1 /> Када су грађевине биле готове, средином [[1199]]. године, Немања је као [[ктитор]] издао повељу. Ову оснивачку повељу је написао Сава, а за њу је Немања добио пристанак од великог жупана Стефана. Повеља је у оригиналу била сачувана све до [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је страдала 6. априла [[1941]]. године у бомбардовању [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке у Београду]].<ref name=autogenerated2 />
Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хиландарио ({{јез-грч|Γεώργιο Χιλανδάριο}}) или Хеландариос ({{јез-грч|Χελανδάριοс}}). Хиландар су обновили [[Стефан Немања]] (у монаштву Симеон) и његов син [[Свети Сава]] [[1198]]. године.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.embassyofserbia.gr/Hilandar/Hilandar3.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080531145412/http://www.embassyofserbia.gr/Hilandar/Hilandar3.htm|archivedate=31. 5. 2008|title=Хиландар|publisher=Амбасада СРЈ Атина|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> Те године је византијски цар [[Алексије III Анђео]] (1195—1203) [[Стефан Немања|Симеону]] и [[Свети Сава|Сави]]<ref name="За_спас"/><ref name="Metochia p. 15"/> издао запечаћену [[Златна була|златну булу]] којом се манастир ''Хеландарис'' и светилиште у ''Милејама'' дарују како би могли „служити за примање људи од [[Срби|српског народа]], што се одају [[монаштво|монашком]] животу, баш као год што и манастири [[Краљевина Иберија|ивирски]] и [[амалфи]]ћански постоје на тој [[Света гора|Гори]], ослобођени од сваке власти па и од саме власти [[прот (монашка титула)|прота]] те Горе”.<ref name="За_спас">{{cite web|title=За спас душе своје и прибежиште свом отачеству|url=http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/06/article-15.html|accessdate=31. 5. 2017|quote=У другој половини 1198. године издао је цар нову хрисовуљу, уступајући Хиландар Немањи и Сави и издижући га на степен царских манастира. Обновљени Хиландар има "служити за примање људи од српског народа, што се одају монашком животу, баш као год што и манастири ивирски и амалфићански постоје на тој Гори, ослобођени од сваке власти па и од саме власти прота те Горе".}}</ref><ref name="autogenerated1"/> Цар је пристао да то учини, пошто су биле испуњене и очуване форме, и пошто је молба имала пристанак целог светогорског братства. Манастир је изграђен на рушевинама ранијег [[Византијско царство|византијског]] манастира ''Хеландариона'', који је основан почетком [[11. век|XI века]].<ref name=autogenerated2>{{cite web|last=Мојсиловић|first=Игор|date=јул 2002|url=http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/Hilandar.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091007090223/http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/Hilandar.htm|archivedate=7. 10. 2009|title=Манастир Хиландар|website=srpskidespot.org.rs|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> Делови тог најстаријег Хиландара постоје и данас на југозападној страни манастира; то су [[Куле|пирг]] [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]] и спољни одбрамбени зид према југу и према западу уз који су изнутра призидани [[Конак (манастир)|конаци]] и трпезарија.<ref name="autogenerated4"/> У периоду од 1198. до [[1200]]. године Симеон и Сава су подигли Цркву [[Ваведење|Ваведења]] [[Богородица|Богородице]] (која данас не постоји), пирг [[Свети Сава|Светог Саве]], Камбански пирг звонара и келију [[Стефан Немања|Светог Симеона]].<ref name="autogenerated4"/> Симеон и Сава су за обнову манастира имали финансијску подршку од великог жупана [[Стефан Првовенчани|Стефана Немањића]].<ref name="autogenerated1"/> Када су грађевине биле готове, средином [[1199]]. године, Немања је као [[ктитор]] издао повељу. Ову оснивачку повељу је написао Сава, а за њу је Немања добио пристанак од великог жупана Стефана. Повеља је у оригиналу била сачувана све до [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је страдала [[6. април]]а [[1941]]. године у бомбардовању [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке у Београду]].<ref name="autogenerated2"/>
[[Датотека:Hilandarski tipik.jpg|250п|мини|лево|[[Карејски типик]] из 1199. године са потписом и печатом Св. Саве, најстарији документ у Хиландару]]
 
Са завршетком изградње Симеон се преселио у Хиландар са приличним бројем калуђера. Хиландару је додељено и неколико села у околини [[Призрен]]а, односно Велико Хочки [[метох]].<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=139|title= Хиландарски поседи и метоси у југозападној Србији (Кособу и метохији) |publisher=hilandar.info|date = |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref> У међувремену, Сава је поново од [[Алексије III Анђео|византијског цара]] издејствовао нову повељу, у којој цар у потпуности изједначава Хиландар са осталим манастирима на [[Света гора|Светој гори]], и даје манастиру један метох, давно разрушени [[манастир Зиг]] (''Иваницу'', у унутрашњости полуострва Халкидики).<ref name=autogenerated2 />
[[Датотека:Hilandarski tipik.jpg|мини|лево|245п|''[[Карејски типик]]'' из 1199. године са потписом и печатом Св. Саве, најстарији{{nbsp}}документ у Хиландару]]
 
По завршетку изградње, Симеон се преселио у Хиландар са приличним бројем [[монаштво|калуђера]]. Хиландару је додељено и неколико села у околини [[Призрен]]а, односно Великохочки [[метох]].<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=139|title=Хиландарски поседи и метоси у југозападној Србији (Кособу и метохији)|website=hilandar.info|year=2013|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> У међувремену, Сава је поново од [[Алексије III Анђео|византијског цара]] издејствовао нову повељу, у којој цар у потпуности изједначава Хиландар са осталим манастирима на Светој гори и даје му један метох, давно разрушени манастир [[манастир Зиг|Зиг]] (''Иваница'') у унутрашњости полуострва Халкидики.<ref name="autogenerated2"/>
 
Монах Симеон је након осам месеци боравка у Хиландару, умро [[13. фебруарафебруар]]а [[1200]]. године,<ref name="autogenerated2 "/>{{sfn|Логос|2016|p=121-126121—126}} а његови земни остаци су били једно време сахрањени у црквиЦркви Ваведења Богородице која више не постоји.<ref name="autogenerated4 "/> Према предању из гроба светогСветог Симеона потиче „чудесна лоза“лоза” која увек даје плод.<ref name="autogenerated2 "/> Након очеве смрти, Сава се 1200.{{sfn|Логос|2016|p=121-126121—126}} године преселио у [[Кареја|Кареју]], где је подигао [[испосница|испосницу]]. Тамо је најпре написао ''Карејски типик'' 1200. године и то је данас најстарији документ који се чува у ризници Хиландара. Сава је 1200. године написао ''[[Хиландарски типик]]'', којим су одређене норме калуђерског живота у манастиру, као и организација манастирске управе. [[Типик]] је написан по угледу на пролог типика константинопољског[[константинопољ]]ског манастира Богородице Благодатељице.<ref name="autogenerated2 "/>
 
=== [[13. век|XIII]] и [[14. век|XIV век]] ===
[[Датотека:Ljevis31.jpg|180п|мини|десно|180п|Краљ [[Стефан Урош II Милутин]], фреска из цркве [[Црква Богородица Љевишка|Богородица Љевишка]]]]
Почетком [[13. век|XIII века]] [[Света гора]] је била под фактичком влашћу [[Четврти крсташки рат|крсташа који су 1204. године освојили Цариград]], а појавили су се и бројни пљачкаши који су били велика опасност за све манастире.<ref name=autogenerated2 /> Услед тога, [[Свети Сава|Св. Сава]] је [[1208]]. године напустио Свету гору и пренео мошти свог оца из Хиландара у [[Србија|Србију]].<ref name=autogenerated2 /> Са свог последњег путовања пред смрт, Сава је из [[Палестина (регион)|Палестине]], из [[манастир Светог Саве Освећеног|манастира Светог Саве Освећеног]], донео најстарију и најпознатију хиландарску [[Икона|икону]] [[Богородица Тројеручица|Богородицу тројеручицу]]. У таквим околностима краљ [[Стефан Урош I]] je [[1262]]. године изнад манастира подигао велики пирг – кулу [[Преображење Господње|Преображења]] да би што боље заштитио манастир.<ref name=autogenerated1 /> У то време су значајно расли манастирски поседи, а краљеви [[Стефан Драгутин|Драгутин]] и [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] су знатно проширили манастирске поседе у самој Србији.
 
Почетком [[13. век|XIII века]], [[Света гора]] је фактички била под влашћу [[Четврти крсташки рат|крсташа који су 1204. године освојили Цариград]], а појавили су се и бројни пљачкаши који су били велика опасност за све манастире.<ref name="autogenerated2"/> Услед тога, [[Свети Сава|Св. Сава]] је [[1208]]. године напустио Свету гору и пренео [[мошти]] свог оца из Хиландара у [[Србија|Србију]].<ref name="autogenerated2"/> Са свог последњег путовања пред смрт, Сава је из [[Палестина (регион)|Палестине]] (из [[Манастир Светог Саве Освећеног|Манастира]] [[Сава Освећени|Светог Саве Освећеног]]) донео најстарију и најпознатију хиландарску [[Икона|икону]] — [[Богородица Тројеручица|Богородицу тројеручицу]]. У таквим околностима краљ [[Стефан Урош I]] je [[1262]]. године изнад манастира подигао велики пирг — кулу [[Преображење Господње|Преображења]], да би што боље заштитио манастир.<ref name="autogenerated1"/> У то време су значајно расли манастирски поседи, а краљеви [[Стефан Драгутин|Драгутин]] и [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] су знатно проширили манастирске поседе у самој Србији.
Почетком [[14. век|XIV века]] велика опасност за све манастире на Светој гори су били [[Алмогавери|Каталонски најамници]], које је византијски цар [[Андроник II Палеолог|Андроник II]] узео у службу против малоазијских [[Турци|Турака]]. Када су остали без плате најамници су објавили [[рат]] цару. Учврстили су се у близини [[Солун]]а и нападали Свету гору. Захваљујући јаким утврђењима и пожртвованошћу тадашњег заменика игумана Данила, Хиландар је био сачуван од пропасти.<ref name=autogenerated2 />
[[Датотека:Hilandar-coat of arms.jpg|180п|мини|десно|Грб кнеза Лазара на спољној припрати главне цркве]]
Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око [[1320]]. године на месту старе подигао нову цркву [[Ваведење|Ваведења Богородице]], која и данас служи као Саборна црква.<ref name=autogenerated4 /> У његово време манастир је проширен према северу, а тада су подигнути спољни зидови у подруму великог конака из [[1821]]. године и спољни зид поред конака из [[1598]]. године.<ref name=autogenerated4 /> На месту данашњег улаза изградио је улаз са пиргом и параклисом [[Свети Никола|Светог Николе]] који је срушио земљотрес у другој половини [[16. век|XVI века]], а око 1320. године је изградио и данашњу трпезарију.<ref name=autogenerated4 /> Краљ је у исто време подизао и нове пиргове – куле. ''„Милутинов пирг“'' се налази на путу од Хиландара ка мору, а ''„Хрусија“'' је подигнута на обали мора.<ref name=autogenerated1 /> Главни храм је живописан [[1321]]. године, а у исто време су осликане и трпезарија и гробљанска црква.<ref name=autogenerated1 />У то време су српски монаси у Хиландару бивали све бројнији и осетно су се развијали, а византијски цар Андроник II је манастиру доделио поседе у данашњој [[Грчка|Грчкој]].<ref name=autogenerated2 />
У време краља и [[Stefan Dušan|цара Душана]] Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. Цар је значајно помагао манастир и доделио му многобројне поседе у Србији, данашњој [[Република Македонија|Македонији]] и Грчкој. У то време поседи Хиландара су захватали петину територије Свете горе.<ref name=autogenerated2 /> Поред владара, манастир је значајно помагала и српска властела ([[севастократор]] [[Влатко Паскачић|Влатко]], велики војвода [[Никола Стањевић]], деспот [[дејан (деспот)|Дејан]]).<ref name=autogenerated4 /> Душан се [[1347]]. године склонио у Хиландар од [[Куга|куге]] која је беснела на читавом [[Балканско полуострво|Балкану]], a том приликом је направио изузетак и са собом повео царицу Јелену, што је било грубо нарушавање строго поштоване традиције о забрани доласка жена на Свету гору.<ref name=autogenerated2 /> Као успомена на долазак српског цара на Свету гору данас постоји [[крст]] који означава место на коме су хиландарски монаси сачекали цара и за успомену засадили „царску [[Маслина|маслину]]“. Око [[1350]]. године подигнута је црква [[Аранђеловдан|Св. арханђела]],<ref name=autogenerated4 /> а проширена је и манастирска болница, а Царица Јелена је постала ктитор Карејске келије Св. Саве, која је припала Хиландару.<ref name=autogenerated2 />
 
Почетком [[14. век|XIV века]], велика опасност за све манастире на Светој гори су били [[Алмогавери|Алмогавери]] (Каталонски најамници), које је византијски цар [[Андроник II Палеолог|Андроник II]] узео у службу против [[Мала Азија|малоазијских]] [[Турци|Турака]]. Када су остали без плате, најамници су цару објавили [[рат]]. Учврстили су се у близини [[Солун]]а и нападали Свету гору. Захваљујући јаким утврђењима и пожртвованошћу тадашњег заменика игумана Данила, Хиландар је био сачуван од пропасти.<ref name="autogenerated2"/>
Већ тада су Света гора и Хиландар имали велики углед у Србији, а [[1354]]. године хиландарски заменик игумана Сава је изабран за српског патријарха.<ref name=autogenerated2 /> Након смрти цара Душана, крајем [[1355]]. године, манастир се и даље развијао. У то време су манастир помагали поред [[Стефан Урош V|цара Уроша]] и српски властелини. Кнез [[Лазар Хребељановић]] је ктитор спољне припрате која је изграђена око [[1380]]. године уз западну страну цркве Ваведења Богородице.<ref name=autogenerated4 /> Крајем XIV века Хиландар је послужио као уточиште члановима последњих српских владарских и властелинских породица.<ref name=autogenerated2 />
 
[[Датотека:Hilandar-coat of arms.jpg|мини|десно|180п|Грб кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] на спољ{{shy}}ној [[нартекс|припрати]] главне цркве]]
 
Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око [[1320]]. године на месту старе подигао нову Цркву [[Ваведење|Ваведења]] [[Богородица|Богородице]], која и данас служи као [[саборна црква]].<ref name="autogenerated4"/> У његово време манастир је проширен према северу, а тада су подигнути спољни зидови у подруму Великог конака из [[1821]]. године и спољни зид поред Белог конака из [[1598]]. године.<ref name="autogenerated4"/> На месту данашњег улаза изградио је улаз са пиргом и [[параклис]]ом [[Свети Никола|Светог Николе]] који је срушио земљотрес у другој половини [[16. век|XVI века]], а око 1320. године је изградио и данашњу трпезарију.<ref name="autogenerated4"/> Краљ је у исто време подизао и нове пиргове — куле. „Милутинов пирг” се налази на путу од Хиландара ка [[Егејско море|мору]], а „Хрусија” је подигнута на обали мора.<ref name="autogenerated1"/> Главни храм је живописан [[1321]]. године, а у исто време су осликане и трпезарија и гробљанска црква.<ref name="autogenerated1"/> У то време, српски монаси у Хиландару бивали су све бројнији и осетно су се развијали, а византијски цар Андроник II манастиру је доделио поседе у данашњој [[Грчка|Грчкој]].<ref name="autogenerated2"/>
У време краља и цара [[Стефан Душан|Стефана Душан]], Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег [[просперитет]]а манастира. Цар је значајно помагао манастир и доделио му многобројне поседе у Србији, данашњој [[Република Македонија|Македонији]] и Грчкој. У то време поседи Хиландара су захватали петину територије Свете горе.<ref name="autogenerated2"/> Поред владара, манастир је значајно помагала и српска [[Племство|властела]] ([[севастократор]] [[Влатко Паскачић]], велики војвода [[Никола Стањевић]], деспот [[Дејан (деспот)|Дејан]]).<ref name="autogenerated4"/> Душан се [[1347]]. године склонио у Хиландар од [[Куга|куге]] која је беснела на читавом [[Балканско полуострво|Балкану]], a том приликом је направио изузетак и са собом повео царицу [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јелену]], што је било грубо нарушавање строго поштоване традиције о забрани доласка жена на Свету гору.<ref name="autogenerated2"/> Као успомена на долазак српског цара на Свету гору данас постоји [[крст]] који означава место на коме су хиландарски монаси сачекали цара и за успомену засадили „царску [[Маслина|маслину]]”. Око [[1350]]. године подигнута је [[Аранђеловдан|Црква Св. Арханђела]],<ref name="autogenerated4"/> а проширена је и манастирска болница; такође, царица Јелена је постала ктиторка Карејске келије Св. Саве, која је припала Хиландару.<ref name="autogenerated2"/>
 
Већ тада су Света гора и Хиландар имали велики углед у Србији, а [[1354]]. године хиландарски заменик игумана Сава бива изабран за српског [[патријарх]]а.<ref name="autogenerated2"/> Након смрти цара Душана, крајем [[1355]]. године, манастир се и даље развијао. У то време су манастир поред цара [[Стефан Урош V|Стефана Уроша]] помагали и српски властелини. Кнез [[Лазар Хребељановић]] је ктитор спољне припрате која је изграђена око [[1380]]. године уз западну страну Цркве Ваведења Богородице.<ref name="autogenerated4"/> Крајем XIV века, Хиландар је послужио као уточиште члановима последњих српских владарских и властелинских породица.<ref name="autogenerated2"/>
 
=== Период од [[15. век|XV]] до [[18. век|XVIII века]] ===
[[Датотека:Gentile Bellini 003.jpg|мини|лево|140п|Султан [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]], „ферманом” вратио права манастирима]]
[[Датотека:Vasnetsov Ioann 4.jpg|мини|десно|130п|[[Иван IV Грозни|Иван Грозни]], велики добротвор манастира]]
 
[[Османлије]] су околину полуострва [[Света гора|Атос]] дефинитивно запосели [[1430]]. године, када је завладало насиље и безакоње. Због тога је одређен број монаха напустио Хиландар и вратио се у Србију. Стање се донекле поправило тек након „[[ферман|указа]]” ({{јез-тур|ferman}}, {{јез-перс|فرمان‎‎ [farmân]}}) султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] из [[1457]]. године, којим су враћене старе слободе и права светогорским манастирима.<ref name="autogenerated2"/> Након пада [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] године [[1459]], нестао је значајни покровитељ манастира, а помоћ се тражила на другој страни. Жена [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарског]] титуларног српског деспота, [[Мати Ангелина|Ангелина Бранковић]], почетком [[1503]]. године упутила је прву молбу [[Велика московска кнежевина|руском]] великом кнезу Василију Ивановичу да заштити Хиландар.<ref name="autogenerated2"/> Заменик игумана Пајсије је са три пратиоца [[1550]]. године посетио [[Москва|Москву]] и од [[Иван IV Грозни|Ивана IV Грозног]] тражио помоћ и протекцију на [[истанбул]]ској Порти. Руски цар је интервенисао код султана, тражећи права за манастир. Осим тога, [[1556]]. године је сакупио значајну помоћ и послао вредне поклоне.<ref name="autogenerated2"/> И{{nbsp}}наредни руски цареви су се старали о Хиландару. Цар [[Фјодор I Звонар|Фјодор Иванович]] је [[1591]]. године издао златну булу, на захтев заменика игумана Георгија, којом се омогућило право сакупљања [[донација]] манастиру и обавеза помагања руског манастира [[Манастир Пантелејмон|Русикон]] на Светој гори. Руски цареви ће и кроз цео [[17. век|XVII век]] потврђивати ова права такозваним „[[грамата]]ма” ({{јез-грч|γράμματα}}).<ref name="autogenerated2"/>
[[Датотека:Gentile Bellini 003.jpg|140п|мини|лево|Султан Мехмед II]]
[[Датотека:Vasnetsov Ioann 4.jpg|130п|мини|десно|Иван Грозни, велики добротвор манастира]]
[[Османлије]] су околину полуострва [[Света гора|Атос]] дефинитивно запосели [[1430]]. године, где је завладало насиље и безакоње. Због тога је одређен број монаха напустио Хиландар и вратио се у Србију. Стање се донекле поправило тек након указа ([[Турски језик|тур.]] ферман, ﻥ ﺎـﻣ ﺮـﻓ) султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] из [[1457]]. године којим су потврђене старе слободе и права светогорским манастирима.<ref name=autogenerated2 /> Након пада српске деспотовине нестао је значајни покровитељ манастира, а помоћ се тражила на другој страни. Жена угарског титуларног српског деспота [[Мати Ангелина|Ангелина Бранковић]] је почетком [[1503]]. године упутила прву молбу руском великом кнезу Василију Ивановичу да заштити Хиландар.<ref name=autogenerated2 /> Заменик игумана Пајсије је са три пратиоца [[1550]]. године посетио [[Москва|Москву]] и од [[Иван IV Грозни|Ивана IV Васиљевича ''Грозног'']] тражио помоћ и протекцију на истанбулској порти. Руски цар је интервенисао код султана, тражећи права за манастир. Осим тога, [[1556]]. године је сакупио значајну помоћ и послао богате поклоне.<ref name=autogenerated2 /> И наредни руски цареви су се старали о Хиландару. Цар Фјодор Иванович је [[1591]]. године издао „златну булу“, на захтев заменика игумана Георгија, којом се омогућава право сакупљања дотација манастиру и обавеза помагања руског манастира Русикон на Светој гори. Руски цареви ће и кроз цео [[17. век|XVII век]] потврђивати ова права такозваним ''„граматама“''.<ref name=autogenerated2 />
 
У [[17. век|XVII веку]] Хиландар су помагали [[Пећка патријаршија|пећки патријарси]] ([[Патријарх српски Антоније|Антоније]], [[Патријарх српски Јован|Јован]], [[Максим Скопљанац|Максим]]), [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|херцеговачки митрополит]] Симеон и [[Београдска митрополија|београдски митрополит]] Симеон.<ref name="autogenerated1 "/> За време управе игумана Виктора (1652—1678) обновљено је више грађевина манастирског комплекса, а ту је значајну улогу имао и богати српски трговац из [[Венеција|Венеције,]] који је као монах Никанор дошао [[1662]]. године.<ref name="autogenerated2 "/> У тоово време српски манастир је имао највећи број монаха од свих светогорских манастира.<ref name="autogenerated2 "/> Након [[Велики турски рат|Великог рата]] настаје тежак период за српско становништво и [[велике сеобе Срба|велика сеоба]] у хабзбуршку[[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршку монархију]] почетком [[1690]]. године. Након тога, грчко свештенство у српским земљама (тзв. '''[[Фанариоти']]'') постаје све бројније. ЗбогИз тогаовог разлога је и у Хиландару током [[18. век|XVIII века]] константно опадао број српских, а растао број грчких и [[Бугарска|бугарских]] монаха. Већ крајем [[18. век|XVIII]] и почетком [[19. век|XIX века]], манастир се још само формално називао српским, алииако је већина монаха била грчка и бугарска.<ref name="autogenerated2 "/>
 
Хиландарски монаси су у [[18. век|XVIII веку]] успоставили живе везе са [[Карловачка митрополија|Карловачком митрополијом]] и српским црквеним општинама у јужној [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]] и у [[Босна|Босни]]. [[Бугари]] су значајно допринели очувању духовног живота у манастиру, посебно прилозима после великих пожара [[1722]]. и [[1776]]. године.<ref name="autogenerated1"/><ref name="О_пожару"/> У манастир је [[1765]]. године дошао и српски просветитељ [[Доситеј Обрадовић]] (1742—1811) који је оставио сведочанство о спору Срба и Бугара око управе над манастиром.<ref name="autogenerated1 "/> Од краја XVIII века манастиром престаје да управља игуман,; од већтада се игуманом манастира сматра чудотворна икона [[Богородица Тројеручица|Богородице Тројеручице]].<ref name="autogenerated1 "/> Игуман почиње да се поново бира тек од [[1991]]. године.<ref name="autogenerated1 "/>
 
=== Период од [[19. век|XIX века]] и савремена историја ===
[[Датотека:Monastery Hilandar in 1896.jpg|250п|мини|десно|285п|Манастир Хиландар током посете краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] 1896. године; манастир му је као поклон овом приликом дао [[ћирилица|ћирилички]] рукопис [[Мирослављево јеванђеље]], који је он касније донео у престоницу [[Београд]]]]
Почетком [[19. век|XIX века]] створена је [[Кнежевина Србија|прва нововековна српска држава]]. То је утицало да поново почне да расте број српског свештенства у манастиру.<ref name=autogenerated2 /> Братство манастира је [[1820]]. године затражило од [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] да буде његов покровитељ и заштитник.<ref name=autogenerated2 /> Млада српска држава је показала интерес за манастир и помагала га у складу са могућностима. Највећу заслугу за новоуспостављене српско-хиландарске везе имао је архимандрит [[Онорфије Поповић]], који је и први успоставио контакт са кнезом Милошем.<ref name=autogenerated2 /> Братство манастира је у том периоду често помагало ослободилачку борбу Грчког народа, а то је проузроковало одмазду турског гарнизона који је због тога био стациониран у манастиру неколико година.<ref name=autogenerated2 />
 
Почетком [[19. век|XIX века]] створена је [[Кнежевина Србија|прва нововековна српска држава]]. То је утицало да поново почне да расте број српског свештенства у Хиландару.<ref name="autogenerated2"/> Братство манастира је [[1820]]. године затражило од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] да буде његов покровитељ и заштитник.<ref name="autogenerated2"/> Млада српска држава је показала интерес за манастир и помагала га у складу са могућностима. Највећу заслугу за новоуспостављене {{nowrap|српско-хиландарске}} везе имао је [[архимандрит]] [[Онорфије Поповић]], који је и први успоставио контакт са кнезом Милошем.<ref name="autogenerated2"/> Братство манастира је у том периоду често помагало ослободилачку борбу [[Грци|грчког народа]], што је проузроковало одмазду турског [[Гарнизон]]а који је због тога био стациониран у манастиру неколико година.<ref name="autogenerated2"/>
Другу половину XIX века је обележио сукоб са бугарским свештенством око управе над манастиром. Кнежевина је материјално помагала манастир, нарочито у периоду велике материјалне кризе проузроковане дугогодишњим спором око манастирских граница.<ref name=autogenerated2 /> После [[1860]]. године београдски митрополит Михаило је успео да донекле изглади спорове са бугарским свештенством на Светој гори, нарочито после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године.<ref name=autogenerated2 />Спор око управе манастиром је коначно решен након посете краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] Хиландару [[1896]]. године. У то време познати чешки монах [[Сава Хиландарац]] добио је [[Краљевски орден Светог Саве|орден Светог Саве]] за уређење манастирске библиотеке. Србија је платила манастирске дугове и монаси су поново могли да долазе из Србије и других српских крајева.<ref name=autogenerated1 />
 
Другу половину XIX века је обележио сукоб са бугарским свештенством око управе над манастиром. Кнежевина је материјално помагала манастир, нарочито у периоду велике материјалне кризе проузроковане дугогодишњим спором око манастирских граница.<ref name="autogenerated2"/> После [[1860]]. године, београдски митрополит [[Митрополит београдски Михаило|Михаило]] је успео да донекле изглади односе са бугарским свештенством на Светој гори, нарочито после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] из [[1878]]. године.<ref name="autogenerated2"/> Спор око управе над манастиром је коначно решен након посете краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] Хиландару, [[1896]]. године. У то време познати чешки монах [[Сава Хиландарац]] добио је [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] за уређење манастирске библиотеке. Србија је платила манастирске дугове и монаси су поново могли да долазе из Србије и других српских крајева.<ref name="autogenerated1"/>
Почетком [[20. век|XX века]] манастир је поново имао већину српских монаха. Хиландар је у пратњи премијера [[Никола Пашић|Николе Пашића]] посетио и краљ [[Петар I Карађорђевић]].<ref name=autogenerated1 /> У данашње време, од некадашњих великих поседа, Хиландару су остала само три метоха изван Свете горе ([[Кумица]], [[Каково]] и [[Каламариа]]).<ref name=autogenerated2 /> Манастир се налази под јурисдикцијом [[Цариградска патријаршија|Васељенске патријаршије у Цариграду]], а старањем манастирског братства, [[Србија|српске]] и [[Грчка|грчке]] државе добро се чува, одржава и обнавља.<ref name=autogenerated1 /> Игумани манастира су били [[Pajsije Tanasijević|Пајсије Танасијевић]] (1989—1992), [[Мојсије Жарковић]] (1992—2010), [[Методије Марковић]] (од 2010).
 
Почетком [[20. век|XX века]] манастир је поново имао већину српских монаха. Хиландар је у пратњи премијера [[Никола Пашић|Николе Пашића]] посетио и краљ [[Петар I Карађорђевић]].<ref name="autogenerated1"/> У данашње време, од некадашњих великих поседа Хиландару су остала само три метоха изван Свете горе ([[Метох Кумица|Кумица]], [[Метох Каково|Каково]] и [[Метох Каламарија|Каламарија]]).<ref name="autogenerated2"/> Манастир се налази под јурисдикцијом [[Цариградска патријаршија|Васељенске патријаршије]] (седиште: [[Катедрала Светог Георгија|Саборна црква Светог Георгија]], [[Истанбул]]), а старањем манастирског братства [[Србија|српске]] и [[Грчка|грчке]] државе добро се чува одржава и обнавља.<ref name="autogenerated1"/> Игумани манастира су били [[Пајсије Танасијевић]] (1989—1992) и [[Мојсије Жарковић]] (1992—2010), а тренутни је [[Методије Марковић]] (од 2010).
==== Пожар и обнова ====
[[Датотека:Hilandar, obnova.jpg|230п|мини|десно|Обнова Хиландара 2007. године]]
У ноћи између 3. и 4. марта [[2004]]. године у манастиру је избио пожар који је убрзо попримио катастрофалне размере.<ref name=autogenerated5> ПЕТ ГОДИНА ОБНОВЕ ХИЛАНДАРА, брошура, Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд; март 2009.</ref> Према званичној верзији пожар је изазван тако што се померио и запалио оџак који је поткопао поток.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=03&dd=06&nav_category=12&nav_id=134519|title= Мистерија Хиландара|publisher= [[Б92]]|date = 6. 3. 2004. |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref> Том приликом је изгорело више од половине корисне површине манастирских здања, 5761 од укупно 10.500 квадратних метара.<ref>''Манастир Хиландар''. стр. 29.</ref> Изгорео је конак из 1814. , бели конак из 17. века гостопримница и игуменарији. Страдала су и четири хиландарска параклиса.<ref>{{cite web|url=http://www.svetagora.info/index.php?option=com_content&task=view&id=36|title= Манастир Хиландар |publisher=svetagora.info |date = |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref> Пожар је са једне стране стигао до трпезарије краља Милутина, а на другој страни је заустављен уз зидине пирга светог Саве. Братство манастира је са радницима и пет ватрогасних екипа из оближње Кареје и Полигироса успела да угаси пожар.<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/vesti/1458724-misterija-hilandara-stara-11-godina-da-li-je-neko-namerno-zapalio-srpsku-svetinju|title= Мистерија Хиландара|publisher=[[Telegraf.rs|Телеграф]]|date = 2. 3. 2015. |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref> Обнова оштећених делова је започета одмах након пожара, а планирано је да се сви послови заврше до краја [[2011]]. године.<ref name=autogenerated5 /> Ипак обнова није ни приближно била толико ефикасна колико се на почетку мислило. Пре свега зато што су морали да се реновирају и поједини делови који нису директно страдали у пожару.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1419119/Obnova+manastira+Hilandar.html|title= Обнова манастира Хиландар|publisher=[[Радио-телевизија Србије|РТС]]|date = 15. 10. 2013. |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref> Братство манастира је уз помоћ донатора до 2017. године успела да обнови више од 65% светиње.<ref>{{cite web|url= https://www.hilandar.org/obnova/|title= ПОДУХВАТ ОБНОВЕ ХИЛАНДАРА|publisher=Хиландар.орг|date = 26. 3. 2017. |accessdate = 26. 3. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url= http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1498575/Kako+napreduje+obnova+Hilandara.html|title= Како напредује обнова Хиландара|publisher=[[Радио-телевизија Србије|РТС]]|date = 18. 1. 2014. |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url= http://www.rtvbn.com/335844/Obnovljeno-60-odsto-manastira-Hilandar|title= Obnovljeno 60 odsto manastira Hilandar|publisher=[[Радио-телевизија БН|БН]]|date = 15. 3. 2015. |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref> Највећу помоћ обнови Хиландар је имао од [[Влада Србије|Владе Србије]] и [[Српска православна црква|Српске Православне Цркве]], као и донација грађана Србије, Републике Српске, Грчке, Русије и дијаспоре.<ref>{{cite web|url= http://www.novine.ca/intervju/2014/1390_Hilandar_Obnova.asp|title=За десет година обновљена половина од изгорелог у Хиландар |publisher=www.novine.ca|date = |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref>
 
==== Пожар 2004. и обнова ====
== Манастирски поседи, цркве и параклиси, келије, метоси ==
[[Датотека:Hilandar, obnova.jpg|мини|лево|275п|Обнова Хиландара 2007. године]]
У прошлости, по оснивању манастира, у области [[Метохија|Метохије]] Хиландар је имао 72 насеља и 3 влашка катуна, а 24 у области [[Косово|Косова]], па је хиландарски манастирски феудални посед био највећи од свих других у средњовековној Србији.<ref>[http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=139 Хиландар/Хиландарски поседи и метоси у југозападној Србији (Косову и Метохији)]</ref>
 
У ноћи између [[3. март|3.]] и [[4. март]]а [[2004]]. године у манастиру је избио пожар који је убрзо попримио катастрофалне размере.<ref name=autogenerated5>{{cite book|title=Пет година обнове Хиландара|type=брошура|publisher=Задужбина Светог манастира Хиландара|location=Београд|date=март 2009}}</ref> Према званичној верзији, пожар је изазван тако што се померио и запалио [[димњак|оџак]] који је поткопао [[поток]].<ref name="О_пожару">{{cite web|url=http://www.hilandar.org/obnova/o-pozaru-2004/|title=О пожару 2004. године|website=hilandar.org|date=|accessdate=1. 6. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=03&dd=06&nav_category=12&nav_id=134519|title=Узрок пожара у манастиру Хиландар је запаљени димњак|publisher=[[Б92]]|date=6. 3. 2004|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> Том приликом је изгорело више од половине корисне површине манастирских здања, 5.897{{nbsp}}m<sup>2</sup> од укупно 10.500{{nbsp}}m<sup>2</sup>.<ref name="О_пожару"/><ref>{{harvnb|Манастир Хиландар|2004|p=29}}</ref> Изгорео је Велики конак из 1814. године, Бели конак из 1598. године, Стари конак из XIV—XIX века, конаци Игуменарија из XVII—XIX века, Дохија из XVII века, Синодик из XIX века, гостопримница те улазни комплекс.<ref name="О_пожару"/> Страдала су и четири хиландарска [[параклис]]а, као и аутентичне монашке [[келија|келије]] са краја XVI века.<ref name="О_пожару"/><ref>{{cite web|url=http://www.svetagora.info/index.php?option=com_content&task=view&id=36|title=Манастир Хиландар|last1=Вукчевић|first1=Горан|last2=Поповић|first2=Никола|last3=Трајковић|first3=Зоран|website=svetagora.info|date=|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> Пожар је са једне стране стигао до трпезарије краља Милутина, а на другој страни је заустављен уз зидине пирга свеца Саве.<ref name="О_пожару"/>
Данас, Хиландарски манастир је један од најбогатијих манастира, са преко 13 цркава и параклиса, већим бројем келија, и више метоха у Грчкој и Србији итд. Манастир поседује манастирску економију, обрадиву земљу, маслињаке, винограде, шуму, помоћне објекте и друге грађевине.
 
; Обнова
Братство манастира је са радницима и пет ватрогасних екипа из оближње Кареје и [[Полигирос]]а успело да угаси пожар.<ref>{{cite news|url=http://www.telegraf.rs/vesti/1458724-misterija-hilandara-stara-11-godina-da-li-je-neko-namerno-zapalio-srpsku-svetinju|title=Мистерија Хиландара стара 11 година: Да ли је неко намерно запалио српску светињу?|publisher=[[Telegraf.rs|Телеграф]]|date=2. 3. 2015|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> Обнова оштећених делова је започета одмах након пожара, а било је планирано да се сви послови заврше до краја [[2011]]. године.<ref name="autogenerated5"/> Ипак, обнова није била ни приближно толико ефикасна колико се на почетку мислило, пре свега зато што је било неопходно да се реновирају и поједини делови који нису директно страдали у пожару.<ref>{{cite news|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/1419116/obnova-manastira-hilandar.html|title=Обнова манастира Хиландар|publisher=[[Радио-телевизија Србије|РТС]]|date=15. 10. 2013|accessdate=1. 6. 2017}}</ref>
 
Братство манастира је уз помоћ донатора до [[2017]]. године успело да обнови више од 65{{nbsp}}% изгорелог дела светиње Хиландара.<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.org/obnova/|title=Подухват обнове Хиландара|website=hilandar.org|date=|accessdate=1. 6. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/1498572/kako-napreduje-obnova-hilandara.html|title=Како напредује обнова Хиландара|publisher=[[Радио-телевизија Србије|РТС]]|date=18. 1. 2014|accessdate=1. 6. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.rtvbn.com/335844/Obnovljeno-60-odsto-manastira-Hilandar|title=Обновљено 60 одсто манастира Хиландар|publisher=[[Радио-телевизија БН|БН]]|date=5. 3. 2015|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> Највећу помоћ у обнови Хиландар је имао од [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] и [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], као и донација грађана Србије, [[Република Српска|Српске]], Грчке, Русије и [[Српска дијаспора|дијаспоре]].<ref>{{cite web|url=http://www.novine.ca/intervju/2014/1390_Hilandar_Obnova.asp|title=За десет година обновљена половина од изгорелог у Хиландар|work=novine.ca|date=7. 3. 2014|accessdate=1. 6. 2017}}</ref>
 
== Поседи, цркве, параклиси, келије и метоси ==
У прошлости, по оснивању манастира, у области [[Метохија|Метохије]] Хиландар је имао 72 насеља и 3 [[влашка]] [[Катун (катуниште)|катуна]], а 24 у области [[Косово|Косова]], па је хиландарски манастирски [[феуд|феудални посед]] био највећи од свих других у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]].<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=139|title=Хиландарски поседи и метоси у југозападној Србији (Косову и Метохији)|website=hilandar.info|year=2013|accessdate=1. 6. 2017}}</ref>
 
Данас, Хиландарски манастир је један од најбогатијих манастира, са преко 13 [[црква|цркава]] и параклиса, већим бројем келија и више [[метох]]а у Грчкој, Србији и другде. Манастир поседује манастирску економију, обрадиву земљу, маслињаке, винограде, шуму, помоћне објекте и друге грађевине.
 
=== Цркве и параклиси ===
Поред главне цркве која се налази у дворишту, манастир Хиландар обухвата још око 15 цркава —, параклиса или [[Капела (грађевина)|капела]]. У самом манастиру има их 12, и налазе се у поткровљима пиргова и конака. За неке цркве сасе зна њихов ктитор, али сеа на основу иконописа[[иконопис]]а може се приближно одредити време њиховог настанка.<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana_srstrana.php?strana_id=139118|title= Хиландарске цркве|publisherwebsite=hilandar.info|date year= 2013|accessdate = 211. 76. 2015.2017}}</ref> Већина цркава је добро очувана, сем оних које су пострадале у [[#Пожар 2004. и обнова|пожару 2004. године]], неке су делимично очуване, а некима се потпуно губи траг, — остале су само у писаним изворима.
 
=== Келије ===
Хиландар поседује укупно око 40 келија и већина је активна. 15 келија се налази у Хиландарској долини, 10 келија у самој [[Кареја|Кареји]], као ите око 15 келија у области Великог Зига. Поред овог броја келија, Хиландар поседује и око 20-4020—40 келија које се данас воде као [[Рушевина|руине]], а углавном су смештене у области Великог Зига и Вигле, у околини Кареје и у области Халкидике.
 
У околини Кареје на присојним падинама са плодним земљиштем и шумама, временом је никло пуно келија које су настањивале мале скупине монаха. Најстарије међу њима спомињу се већ у средњовековним документима Протата и појединих манастира, а доцније их, у већем броју, наводе турски порески дефтери. Први збирни преглед добара у том делу Свете Горе везан је за одлуку Порте о одузимању манастирских имања и њихов откуп 1568/9. године. Братства су тада, након уплате одговарајуће суме, могла да прибаве худудаме-изводе из катастарских књига, оверене од [[цариград]]ског кадије, који у им потврђивали поседе и бележили њихове границе. Већ [[1570]]. године, са представницима других манастира, Хиландарци су добили акт који је, поред осталог, сведочио да манатир у средиштву Свете Горе поседује 14 келија. Њихови називи нису појединачно наведени, али је синорнама означила заједничке међе земљишта на којем су биле размештене. Током времена, њихов број се увећавао, па је приликом продаје келија у Кареји [[1661]]. године Хиландар откупио 24. У турском попису из [[1765]]. године забележено је да му припада чак 28 келија. Оне се у приближном броју спомињу и почетком ΧΧ века. К. Влахос [[1903]]. године каже да Хиландар има у Кареји 24 келије, а нешто касније, 1909, игуман Методије Миловановић у свом прегледу набраја 26, од којих у околини Кареје 23.
У околини Кареје на присојним падинама са плодним земљиштем и шумама, временом је никло пуно келија које су настањивале мале скупине монаха. Најстарије међу њима помињу се већ у средњовековним документима Протата и појединих манастира, а доцније их — у већем броју — бележе турски порески „[[дефтер]]и”. Први збирни преглед добара у том делу Свете горе везан је за одлуку Порте о одузимању манастирских имања и њихов откуп 1568/69. године. Братства су тада, након уплате одговарајуће суме, могла да прибаве „худудаме” — изводе из [[катастар]]ских књига, оверене од [[цариград]]ског кадије, који су им потврђивали поседе и бележили њихове границе. Већ [[1570]]. године, са представницима других манастира, Хиландарци су добили акт који је — између осталог — сведочио да манастир у средиштву Свете горе поседује 14 келија. Њихови називи нису појединачно наведени, али је „синорнама” означила заједничке [[Граница (географија)|међе]] земљишта на којем су биле размештене. Током времена, њихов број се увећавао, па је приликом продаје келија у Кареји [[1661]]. године Хиландар откупио 24. У турском попису из [[1765]]. године забележено је да му припада чак 28 келија. Оне се у приближном броју помињу и почетком ΧΧ века. К. Влахос [[1903]]. године каже да Хиландар има у Кареји 24 келије, а нешто касније (1909) игуман Методије Миловановић у свом прегледу набраја 26, од којих у околини Кареје 23.
Прве вести о боравку српских монаха у средишту Свете Горе везане су за живот испоснице коју је у непосредној близини Протата, одмах након оснивања Хиландара, подигао Свети Сава српски и посветио своме заштитнику истог имена, Светом Сави Освећеном. Келија је добила посебно место у устројству Свете Горе и својеврсну независност која је, уз правила о начину живота, утврђена посебним типиком. Сам Свети Сава се старао да испосницу обезбеди имањима, па је и приликом последњег боравка у Кареји, у лето [[1229]]. године, у жељи да засади [[виноград]], за 300 перпера купио земљиште манастира Светог Димитрија.
 
Прве вести о боравку српских монаха у средишту Свете горе везане су за живот [[Испосница|испоснице]] коју је у непосредној близини Протата, одмах након оснивања Хиландара, подигао Свети Сава српски и посветио своме заштитнику истог имена, Светом Сави Освећеном. Келија је добила посебно место у устројству Свете горе и својеврсну независност која је, уз правила о начину живота, утврђена посебним типиком. Сам Свети Сава се старао да испосницу обезбеди имањима, па је и приликом последњег боравка у Кареји — у лето [[1229]]. године — у жељи да засади [[виноград]], за 300 [[Српски перпер|перпера]] купио земљиште [[Манастир Дивљане|Манастира Светог Димитрија]].
 
Хиландарске келије у Кареји су:
{{colbegin|2}}
Келија рођења Богородице, Фласка, некада утицајни манастир; Хиландарска келија Светог Андреје, од 1960 год. у поседу манастира [[Ксенофонт]]. У приземљу ове келије је била пошта; Келија Светих Архангела; Келија Светог Георгија; Келија Светог Саве Освећеног, Типикарница; хиландарски млин; Келија, конак Свете Тројице (ман. Пантелејмон/ ман. Хиландар); Конак Светог Саве српског; Келија/скит Светог Игњатија Антиохијског (ман. Пантелејмон/ ман. Хиландар); Келија Светог Томе, параклис;Келија Светог Николе, Врахниту; Келија Светог Димитрија
* Келија рођења Богородице (Фласка, некада утицајни манастир)
* Хиландарска келија Светог Андреје (од 1960. у поседу манастира [[Манастир Ксенофонт|Ксенофонт]]; у приземљу ове келије је била пошта)
* Келија Светих Арханђела
* Келија Светог Георгија
* Келија Светог Саве Освећеног (Типикарница)
* Хиландарски млин
* Келија-конак Свете Тројице (манастир Пантелејмон/Хиландар)
* Конак Светог Саве српског
* Келија-скит Светог Игњатија Антиохијског (манастир Пантелејмон/Хиландар)
* Келија Светог Томе (параклис)
* Келија Светог Николе (Врахниту)
* Келија Светог Димитрија
{{colend}}
 
Важно је да се напомене да манастир Хиландар држи око ⅓ укупне земљишне површине Кареје са њеном околином. На хиландарској земљи у Кареји и околини се данас налази око 30 келија и око 55 мањих и већих објеката различитих намена. На хиландарској земљи се налазе извори воде који су једини за Кареју и околину и велике површине под [[шума]]ма лоциране северно од Кареје.
 
Значајна је тзв. Хиландарска долина, названа због тога што се у њој налази око 20 келија, од којих 15 припада Хиландару; смештена је нешто северније од Скита Светог Андреје.
 
Нема, иначе, раних вести о изгледу и стању хиландарских келија у околини Кареје, једноставних и без утврда. Њихов скромни инвентар био је мање привлачан за [[Гусари|гусаре]], чији су упади повремено потресали живот монаха.
 
У настојању да се најстарија имања у овом крају препознају и пре него што им се положај једном [[Картографија|картографски]] утврди, треба учинити покушај да се за њих вежу неке од келија које су већ познате.
Важно је да се напомене, да манастир Хиландар држи око 1/3 укупне земљишне површине Кареје са њеном околином. На хиландарској земљи у Кареји и околини се данас налази око 30 келија и око 55 мањих и већих објеката различитих намена. На хиландарској земљи се налазе извори воде који су једини за Кареју и околину и велике површине под [[шума]]ма лоциране северно од Кареје.
Значајна је тзв. Хиландарска долина, названа због тога што се у њој налази око 20 келија, од којих 15 припадају Хиландару, а смештена је нешто северније од Скита Светог Андреје.
Нема, иначе раних вести о изгледу и стању хиландарских келија у околини Кареје, једноставних и без утврда. Њихов скромни инвентар био је мање привлачан за гусаре, чији су упади повремено потресали живот монаха.
У настојању да се најстарија имања у том крају препознају и пре него што им се положај једном картографски утврди, треба учинити покушај да се за њих вежу неке од келија које су нам познате.
 
Хиландарске келије хиландарскеХиландарске долине су:
{{colbegin|2}}
Келија Преображења, Патерица; Келија рођења Пресвете Богородице, Маруда; Келија успења Пресвете Богородице, Моливоклисија; Келија Светог оца Николаја, Буразери; Келија/скит Светог Јована Богослова; Келија Светих Архангела, Савина;Келија/скит Светог Јована Златоустог; Келија Светог Николе, Барбера; Келија Благовести, Евангелисму; Келија Светог Јована Крститеља; Келија Светих Апостола, некада утицајни манастир Алипиу; Келија Светог Димитрија, Тригонадон; Келија Свете Тројице (ман. Хиландар/ман. Ивирон); Келија Света три јерарха и још око 8-10 келија (углавном неактивних и у рушевинама).
* Келија Преображења (Патерица)
* Келија рођења Пресвете Богородице (Маруда)
* Келија успења Пресвете Богородице (Моливоклисија)
* Келија Светог оца Николаја (Буразери)
* Келија-скит Светог Јована Богослова
* Келија Светих Арханђела (Савина)
* Келија-скит Светог Јована Златоустог
* Келија Светог Николе (Барбера)
* Келија Благовести (Евангелисму)
* Келија Светог Јована Крститеља
* Келија Светих Апостола (некада утицајни манастир [[Алипије Печерски|Алипију]])
* Келија Светог Димитрија (Тригонадон)
* Келија Свете Тројице (манастир Хиландар/Ивирон)
* Келија Света три јерарха
* ''још око 8—10 углавном неактивних и рушевних келија''
{{colend}}
 
Хиландарске келије Великог Зига и Велике Вигле су:
{{colbegin|2}}
Келија Светог Атанасија, Јованица; Келија/скит Свете Тројице, Спасове воде; Келија на Малој Јованици;Келија Светог Саве и Светог Симеона; Келија Светог Филипа; Келија Светог Стефана, на Самарији; Келија-турска полиција Папа Конаки (напуштена); Келија/скит Светог Василија, Хрусија; Арсана Светог Василија; Арсана Велика Јованица и још око 5 неактивних келија.
* Келија Светог Атанасија (Јованица)
* Келија-скит Свете Тројице (Спасове воде)
* Келија на Малој Јованици
* Келија Светог Саве и Светог Симеона
* Келија Светог Филипа
* Келија Светог Стефана (на Самарији)
* Келија — турска полиција Папа Конаки (напуштена)
* Келија-скит Светог Василија (Хрусија)
* Арсана Светог Василија
* Арсана Велика Јованица
* ''још око 5 неактивних келија''
{{colend}}
 
=== Метоси ===
Први који је Хиландару подарио села по осталим областима тадашње [[Рашка|Рашке]] је Симеун, и то [[1198]]. године. Од тада су сви владари Немањића и даривали метохе, тако да је у [[14. век|XIV веку]] постојало преко 30 метохија са 360 села широм Европе и Азије а над којима је манастир Хиландар имао пуно властеоско право, уз тако знатне судске, административне и финансијске повластице да је готово била сачињена држава у држави.<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=277|title=Хиландарске везе у Европи и Азији|website=hilandar.info|year=2013|accessdate=1. 6. 2017}}</ref>
 
== Архитектура ==
Први који је Хиландару подарио села по осталим областима тадашње Рашке је Симеун, и то 1198. Од тада сви владари Немањића су и даривали метохе, тако да је [[14. век]]у имало преко 30 метохија са 360 села широм Европе и Азије, над којима је манастир Хиландар имао пуно властеоско право, уз тако знатне судске, административне и финансијске повластице, да је готово сачињавало државу у држави.<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=277|title= Хиландарске везе у Европи и Азији|publisher=hilandar.info|date = |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref>
[[Датотека:Pogleda sa pirga.JPG|мини|десно|250п|Архитектура унутар зидина манастира, поглед са једног од [[куле|пиргова]] (кула)]]
 
Манастирски комплекс, који отприлике има облик [[квадрат]]а са [[троугао|троуглом]] на врху, ограђен је одбрамбеним зидовима који су појачани [[куле|пирговима]] (кулама) Светог Саве и Светог Георгија, уз које су подигнути вишеспратни конаци, капеле, параклиси, болница и други објекти.<ref name="autogenerated1"/> [[Бедем]]и су високи преко 30{{nbsp}}m и у доњем делу (сем капије) немају никаквих отвора. Станови су сви на трећем или четвртом спрату. У келијама на четвртом спрату спољашњи зидови имају преко 1,5{{nbsp}}m ширине. Куле су још тврђе и имају војнички изглед. Отвори су им доста мали и узани, врата ниска и тешка.<ref name="autogenerated2"/> Грађевине су зидане у [[Византијска архитектура|византијском стилу]] ([[Српско-византијски стил|{{nowrap|Српско-византијска}} школа]]), од тесаног [[камен]]а са наизменичним редовима [[опека|опеке]], док су подови и балкони изграђени од [[дрво (материјал)|дрвета]]. Конаци су одувек зидани изнутра уз одбрамбене зидове и до [[19. век|XIX века]] имали су отворе углавном према [[порта|порти]].<ref name="autogenerated4"/> Поред главне, у манастиру се налази још 12 мањих цркава, као и капела са [[живопис]]има из разних времена, са [[иконостас]]има из доба различитих уметничких школа, са [[икона]]ма, [[утвар]]има и другим [[реликвија]]ма.<ref name="autogenerated1"/> Изван манастира, у зидинама у његовој непосредној близини, налазе се гробљанска Црква [[Благовести|Благовештења]] са костурницом и параклис [[Свети Трифун|Светог Трифуна]] из [[1719]]. године.<ref name="autogenerated4"/>
== Архитектура манастира ==
[[Датотека:Pogleda sa pirga.JPG|250п|мини|десно|Архитектура унутар зидина манастира]]
Манастирски комплекс је ограђен одбрамбеним зидовима који су појачани пирговима – кулама, Светог Саве и Светог Георгија уз које су подигнути вишеспратни конаци, капеле, параклиси, болница и други објекти.<ref name=autogenerated1 /> [[Бедем]]и су високи преко 30 -{m}- и у доњем делу, сем капије, немају никаквих отвора. Станови су сви на трећем или четвртом спрату. У келијама на четвртом спрату спољашњи зидови имају преко 1,5 -{m}- ширине. [[Куле]] су још тврђе и имају војнички изглед. Отвори су им доста мали и узани, врата ниска и тешка.<ref name=autogenerated2 /> Грађевине су зидане у [[Византијска архитектура|византијском стилу]] од тесаног камена са наизменичним редовима опеке, док су подови и балкони изграђени од дрвета. Конаци су одувек зидани изнутра уз одбрамбене зидове и до [[19. век|XIX века]] имали су отворе углавном према порти.<ref name=autogenerated4 />Поред главне, у манастиру се налази још дванаест мањих цркава и капела са живописима из разних времена, са иконостасима из доба различитих уметничких школа, са иконама, утварима и другим предметима.<ref name=autogenerated1 /> Изван манастира у зидинама, а у његовој непосредној близини, налазе се гробљанска црква Благовештења са костурницом и параклис Светог Трифуна из [[1719]]. године.<ref name=autogenerated4 />
 
Главну манастирску цркву, Цркву [[Ваведење|Ваведења]] [[Богородица|Богородице]], саградио је краљ Милутин почетком [[14. век|XIV века]] — на темељима првобитне цркве.<ref name="autogenerated1 "/> Она представља потпуно новнови тип [[византијска архитектура|византијске архитектуре]], и то константинопољске школе, са нешто елемената солунске и атонске [[Архитекта|неимарске]] вештине.<ref name="autogenerated2 "/> За Свету гору нова грађевина је донела извесна нова, иако не оригинална решења у нартексу[[нартекс]]у. Напуштени су додаци уз цркву као ексонартекс[[егзонартекс]], побочне капеле и предњи портик. Добио се велик и добро осветљен простор у цркви, који раније светогорске грађевине нису имале.<ref name="autogenerated2 "/> Овај нови тип архитектуре одржао се на Светој гори до данашњих дана. Орнаменти[[Орнамент]]и у марамору[[Мермер|мрамору]] око врата и прозора нису изненађујући, већ складни и солидни. Под цркве који је украшен [[мозаик]]ом изузетне лепоте је пажљиво и добро сложен.<ref name="autogenerated2 "/> На цркви су очувани фрагменти првобитне [[пластика|пластике]]. У време кнеза Лазара, око [[1380]]. године, уз цркву је саграђена [[Нартекс|припрата]].<ref name="autogenerated1 "/> Када је била готова, Лазарева припрата се савршено уклопила у целину главне цркве; окићеност орнаментима давала јој је печат времена и земље у којој је поникла.<ref>{{cite web|url=http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Hilandar/glavna-crkva-Hilandara.htm|title= Главна црква Хиландара|publisherwork=zaduzbine-nemanjica.rs|date = |accessdate = 211. 76. 2015.2017}}</ref>
 
Иза цркве и испод келије у којој се упокојио Симеон, налази се једна од највећих светиња Хиландара, [[бунар]] Светог Саве.<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana_srstrana.php?strana_id=95|title= Бунар Светог Саве|publisherwebsite=hilandar.info|date year= 2013|accessdate = 211. 76. 2015.2017}}</ref> Воду је пронашао Свети Сава, приликом градње Свети Сава. Поред бунара се налази и [[Винова лоза|лоза]] која је по предању изникла на месту смрти Симеона. За обе светиње везују се разне [[алтернативна медицина|исцелитељске]] моћи.
 
== Уметност Хиландара ==
[[Датотека:Freska hilandar vavedenje.JPG|200п|мини|десно|200п|Фреска Ваведење Богородице у Саборној цркви]]
Уметност Хиландара је пре свега оличена у живопису како у главној цркви тако и у осталим објектима, али и у великом броју уметничких дела која се налазе у манастирској ризници и храмовима. Хиландарска ризница је једна од ретких у свету која се може похвалити многобројним јединственим, уникатним благом које се сливало у Хиландар из целог света.
У хиландарским ризницама и архивама чува се око 3500 икона од којих је око 1500 икона средњовековних, међу којима је осам чудотворних и спадају у највредније примерке византијске уметности поштоване од већине хришћанског света, 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописних књига са укупно 312000 страна, свитке, 80 старих штампаних књига од XV до XVII века, 40.000 књига од XVII века до данас.<ref name=":0" />
 
Уметност Хиландара је пре свега оличена у [[живопис]]у, како у главној цркви тако и у осталим објектима, али и у великом броју уметничких дела која се налазе у манастирској ризници и храмовима. Хиландарска ризница је једна од ретких у свету која се може похвалити многобројним јединственим, уникатним благом које се сливало у овај манастир из целог света.
=== Живопис ===
У хиландарским ризницама и архивама чува се око 3.500 икона, од којих је отприлике 1.500 средњовековних — међу којима и осам чудотворних; спадају у највредније примерке византијске уметности поштоване од већине хришћанског света. Ту је и 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1.041 рукописна књига са укупно 312.000 страна, свици, 80 старих књига штампаних од XV до XVII века, те 40.000 књига из раздобља од XVII века до данас.<ref name=":0"/>
 
=== Живопис ===
Саборна црква, трпезарија, трем трпезарије, сви параклиси и улаз имају изнутра, а понегде и споља, фреске — [[живопис]]. Најстарији живопис је из [[13. век|XIII века]] и налази се унутар и споља пирга и параклиса [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]].<ref name=autogenerated4 /> Живопис Саборне цркве је из [[1321]]. године<ref name=autogenerated4 /> (а пресликан је [[1804]]. године па делимично у јужној певници<ref name=autogenerated1 /> очишћен од овог пресликавања седамдесетих година [[20. век|XX века]]). Фреске на тавану трпезарије на северном зиду су настале после 1321. године, а у цркви Св. арханђела половином [[14. век|XIV века]].<ref name=autogenerated4 /> Највећи део сачуваног живописа у параклисима настао је у [[17. век|XVII]] и [[18. век|XVIII веку]].<ref name=autogenerated4 /> У параклисима који су горели живопис је тешко оштећен. Трпезарију је [[1621]]. године поново осликао [[Георгије Митрофановић]], монах у Хиландару и најугледнији српски сликар тога времена.<ref name=autogenerated1 /> У [[18. век|XVIII]] и [[19. век|XIX веку]] осликан је већи број капела. Изван манастирског комплекса сачуван је живопис из XIII века у пиргу на ''„Спасовој Води“'' и из [[17. век|XVII века]].<ref name=autogenerated1 />
Саборна црква, трпезарија, трем трпезарије, сви параклиси и улаз имају изнутра (а понегде и споља) — [[фреска|фреске]] ([[живопис]]). Најстарији живопис је из [[13. век|XIII века]] и налази се унутар и споља пирга и параклиса [[Свети Георгије|Светог Георгија]].<ref name="autogenerated4"/> Живопис Саборне цркве је из [[1321]]. године<ref name="autogenerated4"/> (а пресликан је [[1804]]. године па делимично у јужној певници<ref name="autogenerated1"/> очишћен од овог пресликавања седамдесетих година [[20. век|XX века]]). Фреске на тавану трпезарије на северном зиду су настале после 1321. године, а у [[Аранђеловдан|Цркви Св. Арханђела]] половином [[14. век|XIV века]].<ref name="autogenerated4"/> Највећи део сачуваног живописа у параклисима настао је у [[17. век|XVII]] и [[18. век|XVIII веку]].<ref name="autogenerated4"/> У параклисима који су горели живопис је тешко оштећен. Трпезарију је [[1621]]. године поново осликао [[Георгије Митрофановић]] (1550—1630), монах у Хиландару и најугледнији српски сликар тога времена.<ref name="autogenerated1"/> У [[18. век|XVIII]] и [[19. век|XIX веку]] осликан је већи број капела. Изван манастирског комплекса сачуван је живопис из XIII века у пиргу на „Спасовој води” и из [[17. век|XVII века]].<ref name="autogenerated1"/>
 
=== Иконопис ===
[[Датотека:Икона-Божией-Матери-Троеручица.jpg|мини|десно|180п|Чудотворна икона ''[[Богородица Тројеручица|Богородица тројеручица]]'']]
[[Датотека:Bogorodica odigitrija mozaicka.jpg|мини|десно|180п|Мозаичка ''Богородица [[Одигитрија]]'' из XIII века]]
 
У ризници Хиландара сачувано је око петсто500 [[икона]]<ref name="autogenerated1 "/> насталих од [[12. век|XII]] до [[19. век|XIX века]].<ref name="autogenerated1 "/> Антологијску вредност имају следеће [[Икона|иконе]]:
* ''[[Богородица Тројеручица]]'', једна од највећих светиња и уједно најпознатија. По предању је настала у [[8. век|VIII веку]].<ref name=autogenerated3>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/likovne/hilandar/index_c.html|title=Најлепше иконе манастира Хиландара|work=[[Пројекат Растко|rastko.rs]]|date=|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> Тада је исцелила [[Јован Дамаскин|Св. Јована Дамаскина]].<ref name="autogenerated3"/> Икона се налази у Саборној цркви.<ref name="autogenerated1"/>
[[Датотека:Икона-Божией-Матери-Троеручица.jpg|180п|мини|десно|Чудотворна икона [[Богородица Тројеручица|Богородица тројеручица]]]]
* ''Мозаичка Богородица [[Одигитрија]]'', настала око [[1200]]. године,<ref name="autogenerated3"/> има велику уметничку и још већу историјску вредност. То је најстарија икона која се чува у ризници манастира.<ref name="autogenerated4"/>
[[Датотека:Bogorodica odigitrija mozaicka.jpg|180п|мини|десно|Мозаичка Богородица Одигитрија из XIII века]]
* ''Богородица Одигитрија'', из треће четвртине [[13. век|XIII века]], представља ремек-дело европског сликарства XIII века.<ref name="autogenerated3"/>
* '''[[Богородица Тројеручица]]''', једна од највећих светиња и уједно најпознатија. По предању је настала у [[8. век|VIII веку]].<ref name=autogenerated3>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/likovne/hilandar/index.html|title= Најлепше иконе манастира Хиландара |publisher=rastko.rs|date = |accessdate = 21. 7. 2015.}}</ref> Тада је исцелила [[Јован Дамаскин|Св. Јована Дамаскина]].<ref name=autogenerated3 /> Она се налази у Саборној цркви.<ref name=autogenerated1 />
* ''Христос Пантократор'', из треће четвртине XIII века, пандан је претходној икони на иконостасу некадашње Цркве Ваведења Богородице.<ref name="autogenerated3"/>
* '''Мозаичка Богородица [[Одигитрија]]''', настала око [[1200]]. године,<ref name=autogenerated3 /> има велику уметничку и још већу историјску вредност. То је најстарија икона која се чува у ризници манастира.<ref name=autogenerated4 />
* ''[[Ваведење]] Богородице'', из [[1320]]. године, типична је икона из раздобља [[Ренесанса Палеолога|ренесансе Палеолога]] ([[1261]]—[[1453]]). Велике је уметничке вредности, са видљивим утицајем [[Антика|античких]] узора.<ref name="autogenerated3"/>
* '''Богородица Одигитрија''', из треће четвртине [[13. век|XIII века]] је ремек-дело европског сликарства XIII века.<ref name=autogenerated3 />
* ''Свети Арханђел [[Гаврило]]'', ''[[Матеј Јеванђелиста|Свети јеванђелист Матеј]]'', ''[[Лука Јеванђелиста|Свети јеванђелист Лука]]''; све три из треће четвртине [[14. век|XIV века]].<ref name="autogenerated3"/>
* '''Христос Пантократор''', из треће четвртине XIII века је пандан претходној икони на иконостасу некадашње цркве Ваведења Богородице.<ref name=autogenerated3 />
* Из [[17. век|XVII века]] су иконе ''Св. Мина, Св. Виктор и Св. Викентије'', ''[[Света Петка]]'', ''[[Свети Сава]] и Свети Симеон српски'' и ''Свети кнез [[Лазар Хребељановић|Лазар]] и Свети Георгије Нови''.<ref name="autogenerated3"/>
* '''[[Ваведење]] Богородице''', из [[1320]]. године, је типична икона из раздобља [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]] ([[1261]]. – [[1453]]), велике уметничке вредности са видљивим утицајем античких узора.<ref name=autogenerated3 />
* ''Икона [[Димитрије Солунски|св. Димитрија]]'', настала [[1763]]. године, подсећа на византијске узоре.<ref name="autogenerated3"/>
* '''Свети Арханђел [[Гаврило]]''', '''[[Матеј Јеванђелиста|Свети јеванђелист Матеј]]''', '''[[Лука Јеванђелиста|Свети јеванђелист Лука]]''', све три из треће четвртине [[14. век|XIV века]].<ref name=autogenerated3 />
* Из [[17. век|XVII века]] су иконе '''Св. Мина, св. Виктор и св. Викентије''', '''[[Света Петка]]''', '''[[Свети Сава]] и свети Симеон Српски''' и '''Свети кнез [[лазар Хребељановић|Лазар]] и свети Георгије Нови.'''<ref name=autogenerated3 />
* '''[[Димитрије Солунски|св. Димитрија]]''', настала [[1763]]. године и подсећа на византијске узоре.<ref name=autogenerated3 />
 
Поред појединачних икона у свим црквама, параклисима и капелама, у комплексу манастира, као и ван самог комплекса, налази се већи број иконостаса насталих у [[17. век|XVII]], [[18. век|XVIII]] и [[19. век|XIX веку]].<ref name="autogenerated1 "/>

У обнови манастира после [[#Пожар 2004. и обнова|пожара из 2004. године]], рестауриран је један део икона.<ref>[{{cite news|url=http://www.novosti.rs/vesti%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/naslovna%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/aktuelno%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.69409.html:313981-I-Novosadjani-obnavljaju-Hilandar ''|title=И Новосађани обнављају манастир''], Јованка |last=Симић, |first=Јованка|work=[[Вечерње новости, ]]|type=репортажа, |date=6. јануар1. 2011|accessdate=1. 6. 2017}}</ref>
 
=== Књижевност ===
У [[13. век|XIII веку]] у Светој гори је јачало духовно и књижевно интересовање. [[Доментијан]] је 1264. године у Хиландару, живећи у пиргу Св. Саве, написао житије''[[Хагиографија|Житије]] Св. Симеона'', а [[граматик]] Теодор је преписао ''Шестоднев'' из времена Св. Симеона. У Хиландару тог времена су се налазила најбоља списа византијске црквене књижевности и оно највредније што се до тада написало у [[Словени|словенској]] књижевности. У самом манастиру је сачувано мало рукописа из [[13. век|XIII века]].<ref name="autogenerated2 "/>
 
Данас је сачуван значајан број рукописа из [[14. век|XIV века]], а посебно из његове прве половине. Карејски монах Теодул је [[1336]]. године преписао [[Теодосије (монах)|Теодосијево]] ''Житије Св. Саве'', а данас се у ризници манастира могуможе наћи шеснаест јеванђеља из XIV века, затим велика збирка [[јеванђеље|еванђеља]], [[апостоли|апостола]], синаксара[[синаксар]]а, минеја[[минеј]]а, [[триода, (православље)|триода]] и [[песма блажена|песама блажених]]. У другој половини XIV века јавља се летописачка[[летопис]]ачка књижевност и [[хроника|хронике]]. Опширна византијска хроника Георгија монаха, званог Хамартол, преписивана је у то време на више страна. Из осамдесетих година XIV века потичу три преписа, од којих је најстарији рађен [[1382]]. године у Хиландару.<ref name="autogenerated2 "/> Најзначајнији рукописи у ризници манастира су ''Јеванђеље патријарха Саве'' из треће четвртине XIV века, ''Романово јевађеље'' из [[1337]]. године, ''Изборно [[јеванђељеЈеванђеље Николе Стањевића|јеванђељеЈеванђеље војводе Николе Стањевића]]'', ''Беседа Јована Златоустог,'' исписана у Смедереву средином [[15. век|XV века]], ''Апостол'' игумана Виктора из [[1660]]. године итд. Међу ретким штампаним књигама налази се неколико примерака из [[Цетиње|цетињске]] штампарије из доба [[Ђурађ Црнојевић|Ђурађа Црнојевића]]: три Октоиха''[[Октоих]]а првогласника'' из [[1494]]. године и три ''[[Псалми|Псалтира]]'' са последовањем из [[1495]]. године, док из венецијанске[[венеција]]нске штампарије [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] и његовог сина [[Вићенца, манастирска]] ризница поседује око тридесетак{{nowrap|30-ак}} различитих издања.<ref name="autogenerated1 "/>
 
У преписивачкој уметности, најзначајнија остварења су проксомидие[[Проскомидија|проксомидије]], од којих је најстарија датиранадатира крајемиз [[16. век|XVI века]].<ref name="autogenerated2 "/> Бугарски монах Пајсије је [[1762]]. године у Хиландару написао чувену ''Историју {{nowrap|славјано-болгарску}}''.<ref name="autogenerated1 "/>
 
После притужби посетилаца манастира, међу којима је било и важних државника, да је библиотека у расулу, Савет стараца у Хиландару је некоме морао да повери посао сређивања рукописа. Једини калуђер који је имао знања да то уради био је чешки монах [[Сава Хиландарац|Сава]]. Упркос противљењима неких калуђера, Сава је постао манастирски библиотекар. Одмах је прионуо на посао,; набавио је инструменте за подвезивање књига, а потом сва дела у библиотеци је подвезао, и урадио каталоге, односно пописао све хиландарске књиге, а када је све тоово завршио, опет је са тешком муком добио дозволу да среди и манастирски архив.
 
У Хиландару је настала најстарија српска библиотека,<ref name=":0">{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=191|title= Ризница Хиландара|publisherwebsite=hilandar.info|date year= 2013|accessdate = 211. 76. 2015.2017}}</ref> , двојезичка –— [[Словенски језици|словенска]] и [[грчки језик|грчка]]. У њој се чувају, уз бројне рукописе на старосрпском и грчком језику, чувају и писани на пергаменту[[пергамент]]у и [[папир|хартији,]] — укупно 367 повеља, од којих 172 повеље византијских царева, 154 повеље српских владара, неколико повеља руских царева и молдавских кнежева, око 150 примерака првоштампане српске књиге, турска документа и исправе, велики број драгоцених архивских докумената, бакрорезнете [[бакрорез]]не и дрворезне[[дрворез]]не плоче са којих су отискиване графике у бакрорезу и дрворезу у [[18. век|XVIII]] и [[19. век|XIX веку]].<ref name="autogenerated1 "/> Колекција старих рукописних књига наставила је да се допуњава и у [[21. век|XXI веку]].<ref>[{{cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/371881/Riznica-Hilandara-bogatija-za-jedinstvenu-rukopisnu-knjigu |title=Ризница Хиландара богатија за јединствену рукописну књигу|last=Чалија|first=Јелена|work=[[Политика („Политика”, новине)|Политика]]|date=11. јануар1. 2017)]|accessdate=1. 6. 2017}}</ref>
 
=== Ризница ===
[[Датотека:kosturnica-hilandar.jpg|мини|десно|250п180п|Један деоДео костурнице манастира]]
Хиландарска ризница је једна од ретких у свету која се може похвалити многобројним јединственим, уникатним благом које се сливало у Хиландар из целог света. Благо представља духовност која даје смисао вредности свих материјалних предмета који су у Хиландару. Сваки материјални предмет има тачно одређено значење и своју улогу у духовном свету. Многи предмети су и даље богослужбени и за монахе имају искључиво духовну вредност. Најзначајнији предмети који се чувају у ризници су:
* Дуборезни диптих [[јефимија|монахиње Јефимије]] који је посвећен њеном рано преминулом сину Угљеши Деспотовићу<ref name=autogenerated1 />
* Везена завеса за иконостас деспотице Јелене, у монаштву Јефимије (око [[1400]]. године)<ref name=autogenerated1 />
* Завеса руског [[Иван IV Грозни|цара Ивана IV Грозног]], са извезеним ликовима Христа, руских светаца, али и Св. Симеона и Св. Саве.<ref name=autogenerated1 />
 
Хиландарска ризница је једна од ретких у свету која се може похвалити многобројним јединственим, уникатним благом које се сливало у Хиландар из целог света. Благо представља духовност, која даје смисао вредности свих материјалних предмета који су у Хиландару. Сваки материјални предмет има тачно одређено значење и своју улогу у духовном свету. Многи предмети су и даље богослужбени и за монахе имају искључиво духовну вредност.
== Монашки живот у Хиландару ==
Свакодневни живот монаха у Хиландару и данас се одвија по типику који је саставио Свети Сава. Богослужбени дан почиње у поподневним часовима. Прво се служи вечерња служба а након тога следи заједничка вечера. Након тога следи повечерје током којег се износе на поклоњење и целивање [[Часни Крст]] и свете мошти. После поноћи почиње полуноћница и на крају Света Литургија. Након Литургије следи ручак где заједно као и на вечери обедују мосаи са гостима манастира. У манастиру се, дакле, обедује два пута. Током осталог времена, уз кратке часове сна и одмора, монаси се баве пословима који су им додељени. То може бити брига о манастирском имању — економ, црквењак, ризничар, портар, гостопримац, трпезарац итд.
 
Најзначајнији предмети који се чувају у ризници су:
Манастири се сада као одвајкада издржавају радом, тако и Хиландар. Плету се бројанице, сликају иконе, обрађују њиве, гаје воћњаци, виногради и пчеле и прави восак и зимница. Манастир има око 8.500 хектара земље, понајвише под [[шума|шумом]]. Ни један други манастир на Светој Гори нема толико плодне обрадиве површине. Ту земљу куповали су српски владари као и многи други Срби чија имена нису ни записивана. На обрадивим површинама се гаје [[винова лоза]], [[маслине]], воће и поврће. 2008. године младо монашко братство је обновило виноград на чувеном Савином Пољу. Своје умеће се преноси са покољења на покољење, али и усавршавају уз помоћ стручњака са [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредног факултета]] у Београду. На 15 хектара су засађене најквалитетније сорте грожђа од којег се добија вино врхунског квалитета. На манастирском имању подигнуто је и 350 нових стабала шљива, око 400 садница [[Лешник|лешника]], 2.000 нових садница маслина уз оне старе које рађају годинама. Међу тим старим садницама је и она коју је засадио цар Душан у 14. веку.<ref>''Манастир Хиландар''. стр. 62.</ref>
* Дуборезни диптих [[јефимија|монахиње Јефимије]], који је посвећен њеном рано преминулом сину Угљеши Деспотовићу<ref name="autogenerated1"/>
* Везена завеса за иконостас деспотице Јелене, у монаштву Јефимије ({{цирка|[[1400]]. године}})<ref name="autogenerated1"/>
* Завеса руског цара [[Иван IV Грозни|Ивана IV Грозног]], са извезеним ликовима Христа, руских светаца, али и Св. Симеона и Св. Саве<ref name="autogenerated1"/>
 
== Монашки живот ==
Свакодневни живот монаха у Хиландару и данас се одвија по [[Хиландарски типик|типику који је саставио Свети Сава]]. Богослужбени дан почиње у поподневним часовима. Прво се служи вечерња служба а након тога следи заједничка вечера. Након тога следи повечерје током којег се износе на поклоњење и целивање [[часни крст]] и [[мошти|свете мошти]]. После поноћи почиње полуноћница и на крају [[Литургија|света литургија]]. Након литургије следи ручак где монаси обедују заједно (као и на вечери) са гостима манастира. У манастиру се, дакле, обедује два пута. Током осталог времена, уз кратке часове сна и одмора, монаси се баве пословима који су им додељени. То је брига о манастирском имању на различитим пољима, а занимања су [[економија|економ]], [[сакристија|црквењак]], [[ризничар]], [[порта]]р, гостопримац, трпезарац итд.
 
Манастири се одвајкада издржавају радом, па тако и Хиландар. Плету се [[бројаница|бројанице]], сликају иконе, обрађују њиве, гаје воћњаци, виногради и [[пчела|пчеле]], прави [[восак]] и [[зимница]]. Манастир има 8.500{{nbsp}}-{ha}- земље, понајвише под [[шума|шумом]]. Нити један други манастир на Светој Гори нема толико плодне обрадиве површине. Ову земљу куповали су српски владари, као и многи други Срби чија имена нису ни записивана. На обрадивим површинама се гаји [[винова лоза]], [[маслина|маслине]], [[воће]] и [[поврће]]. Године [[2008]], младо монашко братство је обновило виноград на чувеном Савином пољу. Своје умеће преноси са поколења на поколење, али и усавршава уз помоћ стручњака са [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредног факултета у Београду]]. На 15{{nbsp}}-{ha}- су засађене најквалитетније сорте [[грожђе|грожђа]], од којег се добија [[вино]] врхунског квалитета. На манастирском имању подигнуто је и 350 нових стабала шљива, око 400 садница [[леска|лешника]], 2.000 нових садница маслина уз оне старе које рађају годинама. Међу овим старим садницама је и она коју је засадио цар Душан у XIV веку.<ref>{{harvnb|Манастир Хиландар|2004|p=62}}</ref>
 
== Види још ==
* [[Хиландарска повеља]]
* [[Хиландарски типик]]
* [[Запис на Хиландарској завеси]]
* [[Списак манастира Српске православне цркве|Списак манастира СПЦ]]
* [[Хиландарски медицински кодекс]]
* [[Српска манастирска медицина]]
* [[Хиландарска повеља]]
* [[Хиландарско лекарско друштво]]
* [[Хиландарски зборник]]
* [[Хиландарски медицински кодекс|Хиландарски кодекс]]
* [[Хиландарско лекарско друштво]]
 
== Напомене ==
{{reflist|group="н."}}
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
=== Цитирана библиографија ===
* {{cite book|last=|first=|title=Манастир Хиландар|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Манастир Хиландар, Византолошки институт Српске академије наука и уметности|location=[[Београд]]|year=2004|isbn=86-80879-41-X|ref={{harvid|Манастир Хиландар|2004}}}}
* {{cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар А.|authorlink=<!--Александар Андрић Логос-->|title=Историја Срба|edition=2. измењено|url=http://www.istorijasrba.info/download/II.pdf|year=2016|location= Београд|isbn=978-86-85117-31-2|pages=992|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170104114335/http://www.istorijasrba.info/download/II.pdf|archivedate=4. 1. 2017}}
 
== Литература ==
; Српски
{{Почетак референци|2}}
* {{cite book|last=Живојиновић|first=М.|chapter=Властелинство манастира Хиландара у средњем веку|editor-last=Суботић|editor-first=Г.|title=Манастир Хиландар|publisher=[[Српска академија наука и уметности|САНУ]]|location=[[Београд]]|year=1998}}
* „Света гора и Хиландар“, [[Владимир Ћоровић]], [[Београд]] [[1985]].
* {{cite book|last=Јиречек|first=Константин|authorlink=Константин Јиречек|title=Историја Срба|publisher=|location=[[Београд]]|year=1988}}
* „Срби и Турци“, [[Стојан Новаковић]], Београд [[1960]].
* {{cite book|last=Новаковић|first=Стојан|authorlink=Стојан Новаковић|title=Срби и Турци|publisher=|location=[[Београд]]|year=1960}}
* „Историја Срба“, [[Константин Јиречек]], Београд [[1988]].
* {{cite book|last=Радић|first=Радмила|title=Хиландар у државној политици краљевине Србије и Југославије 1896—1970|publisher=Јавно предузеће Службени лист СРЈ|year=1998}}
* {{cite web|last=Христу|first=Панајотис К.|title=Манастир Хиландар|work=Књижевне новине|publisher=Projekat Rastko|location=Belgrade|year=2007|url=http://www.rastko.rs/istorija/delo/10071}}
* {{cite book|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Света гора и Хиландар|publisher=|location=[[Београд]]|year=1985}}
* {{cite book|title=Манастир Хиландар|year=2004|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Манастир Хиландар, Византолошки институт Српске академије наука и уметности|location=Београд|id=ISBN 86-80879-41}}
* {{cite web|last=Христу|first=Панајотис К.|title=Манастир Хиландар|work=Књижевне новине|publisher=[[Пројекат Растко]]|location=[[Београд]]|year=2007|url=http://www.rastko.rs/istorija/delo/10071}}
* {{ен}} {{cite book|last1=Karišić|first1=Rajko R.|last2=Mitrović|first2=Mihajlo|last3=Najčević|first3=Gordana|title=Chilandar – unto ages of ages|url=https://books.google.com/books?id=CrJNAAAACAAJ|year=2003|publisher=R. R. Karišić|isbn=978-86-85345-00-5}}
* {{ен}} {{cite book|last=Petković|first=Sreten|title=Chilandar|url=https://books.google.com/books?id=uMB0QgAACAAJ|year=1999|publisher=Institute for the Protection of Cultural Monuments of the Republic of Serbia|isbn=978-86-80879-19-2}}
* „Власништво манастира Хиландара у средњем веку“, Живојиновић. М, Београд [[1998]].
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А.|authorlink=Александар Андрић Логос|title= Историја Срба, 2. измењено издање |url = http://www.istorijasrba.info/download/II.pdf |year=2016|location= Београд|isbn=978-86-85117-31-2}}
 
; Енглески
* {{cite book|author1=Dimitrije Bogdanović|author2=Vojislav J. Đurić|author3=Dejan Medaković|author4=Miodrag Đorđević|title=Chilandar|url=https://books.google.com/books?id=Sd7VAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Monastery of Chilandar}}
* {{cite book|authorlast1=SretenBogdanović|first1=Dimitrije|last2=Đurić|first2=Vojislav PetkovićJ.|last3=Medaković|first3=Dejan|last4=Đorđević|first4=Miodrag|title=Chilandar|url=https://books.google.com/books?id=uMB0QgAACAAJSd7VAAAAMAAJ|dateyear=1. 1. 19991997|publisher=Institute for the ProtectionMonastery of Cultural Monuments of the Republic of Serbia|isbn=978-86-80879-19-2Chilandar}}
* {{cite book|authorlast1=BranislavBranković|first1=Miodrag CvetkovićB.|last2=Brmbolić|first2=Marin|last3=Miljković|first3=Milorad|last4=Ristić|first4=Verica|title=Eight centuries of the Monastery of Chilandar at Mount AthosMonastery|url=https://books.google.com/books?id=AeokAgAACAAJ|year=2002cIrPAAAACAAJ|publisher=ZavičajniRepublički muzejzavod za zaštitu spomenika kulture|isbn=978-86-90254380879-248-32}}
* {{cite book|author1last=Miodrag B. BrankovićCvetković|author2first=Marin BrmbolićBranislav|author3title=MiloradEight Miljković|author4=Vericacenturies of the Monastery of Ristić|title=Chilandar Monasteryat Mount Athos|url=https://books.google.com/books?id=cIrPAAAACAAJAeokAgAACAAJ|year=2002|publisher=RepubličkiZavičajni zavod za zaštitu spomenika kulturemuzej|isbn=978-86-80879-48902543-2-3}}
* {{cite book|last=Hostetter|first=W.T.|title=In the heart of Hilandar: An interactive presentation of the frescoes in the main church of the Hilandar monastery of Mt. Athos|publisher=|location=Belgrade|year=|type=CD-ROM}}
* {{cite book|author1=Rajko R. Karišić|author2=Mihajlo Mitrović|author3=Gordana Najčević|title=Chilandar – unto ages of ages|url=https://books.google.com/books?id=CrJNAAAACAAJ|year=2003|publisher=R. R. Karišić|isbn=978-86-85345-00-5}}
* {{cite book|last1=Karišić|first1=Rajko R.|last2=Mitrović|first2=Mihajlo|last3=Najčević|first3=Gordana|title=Chilandar – unto ages of ages|url=https://books.google.com/books?id=CrJNAAAACAAJ|year=2003|publisher=R. R. Karišić|isbn=978-86-85345-00-5}}
* {{cite web|author=Панајотис К. Христу|title=Манастир Хиландар|work=Књижевне новине|publisher=Projekat Rastko|location=Belgrade|year=2007|url=http://www.rastko.rs/istorija/delo/10071}}
* {{cite book|last=Petković|first=Sreten|title=Chilandar|url=https://books.google.com/books?id=uMB0QgAACAAJ|date=1. 1. 1999|publisher=Institute for the Protection of Cultural Monuments of the Republic of Serbia|isbn=978-86-80879-19-2}}
* Radić, Radmila. ''Hilandar u državnoj politici kraljevine Srbije i Jugoslavije 1896—1970''. Javno Preduzece Sluzbeni List Srj, 1998.
 
* Živojinović, M. (1998) Vlastelinstvo manastira Hilandara u srednjem veku. u: Subotić G. (ur.) Manastir Hilandar, Beograd: SANU — Galerija
; Француски
* Đurić, V.J. (1964) Fresques médiévales à Chilandar. in: Actes du XIIe Congrès international d'études Byzantines, Ochride, 1961, Beograd, 68
* {{cite book|last=Đurić|first=V. J.|chapter=Fresques médiévales à Chilandar|title=Actes du XIIe Congrès international d'études Byzantines|publisher=Ochride|location=Beograd|year=1961|page=68}}
* Hostetter, W.T. (1998) In the heart of Hilandar: An interactive presentation of the frescoes in the main church of the Hilandar monastery of Mt. Athos. Belgrade, CD-ROM
{{Крај референци}}
 
== Спољашње везе ==
{{CommonscatCommons category|Hilandar}}
* {{званични веб-сајт|http://www.hilandar.org/|Званични веб-сајт Хиландара}} {{sr}} {{el}} {{ru}} {{en}}
** [http://www.svetagorahilandar.info/ СветаО гораманастиру Хиландар] {{sr}} {{en}} {{el}}
* [http://www.svetagora.info/ Званични веб-сајт Свете горе] {{sr}}{{en}}{{el}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-bo/duhovnost/putopisi/djcapin-hilandar_2003.html Хиландар — фото галерија]
* [http://www.hilandar.info/ О манастиру Хиландар]
* [http://www.hld.rs/ Званични веб-сајт Хиландарског лекарског друштва]
* [http://www.rastko.rs/rastko-bo/duhovnost/putopisi/djcapin-hilandar_2003.html Пројекат Растко: Хиландар — фото галерија]
 
{{Географска локација
|Центар=Манастир Хиландар
|Север=[[Егејско море]]
|Североисток=[[Манастир Есфигмену]]
|Исток=[[Ватопеди|Манастир Ватопеди]]
|Југоисток=[[Манастир Зограф]]
|Југ=[[Манастир Ксенофонт|Ксенофонтска]] [[келија]] [[Филип II Московски|Св. Филипа]]
|Југозапад=[[Моноксилити]]
|Запад=[[Метох]] [[Апостол Павле|Св. Павла]]<br>Скала&emsp;•&emsp;[[Уранополи]]<br>[[Метох]] Хурмидзи
|Северозапад=[[Неа Рода]]&emsp;•&emsp;[[Метох]] Кумидзи}}
 
[[Категорија:Манастир Хиландар| ]]
{{Манастири Свете горе}}
{{ЗКМ}}
Линија 224 ⟶ 305:
 
{{DEFAULTSORT:Хиландар}}
[[Категорија:Манастир Хиландар| ]]
[[Категорија:Светогорски манастири]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Грчкој]]
[[Категорија:Српско-византијски стил]]
[[Категорија:Задужбине Немањића]]
[[Категорија:Српско-византијски стил]]
[[Категорија:Стефан Немања]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Хиландар”