Matriks — разлика између измена

{{formatiranje naslova|ćiriličko_ime=da}}{{druge upotrebe-lat|Matrica}}{{Кандидат за скидање - добар}}{{filmInfokutija latinicaFilm-lat

|zemlja={{zastava-lat|SAD}}<br> {{zastava-lat|Australija}}

|jezik=[[Engleski jezik|Engleskiengleski]]

|žanr=[[naučna fantastika]], [[akcija (žanr)|akcija]]

|režija=[[Lana i EndruSestre Vačauski]]
|scenario=[[Sestre Vačauski]]

|budžet= 63.000.000 $

|zarada= 463.517.383 $<ref name="boxoffice">{{cite web-lat | title =The Matrix | work =Box Office Mojo | publisher =IMDb | url =http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=matrix.htm | accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref>

|imdb=0120804}}

Tomas A. Anderson vodi dvostruki život. U jednom je [[programer]] ugledne kompanije za proizvodnju [[softver]]a — ''-{Metacortex}-''. U drugom je [[Neo]], [[haker]] koji noći provodi za računarom pokušavajući da stupi u kontakt sa [[Morfej|Morfijusom]], najpoznatijim svetskim hakerom koji je u bekstvu. Uz to pati od [[nesanica|nesanice]] i pokušava da dokuči nešto ali ni sam ne zna šta, jer konstantno ima osećaj da sa svetom nešto nije u redu. Jednog dana na monitoru njegovog računara pojavljuje se tekst: ''Šta je to Matriks?'' Prateći instrukcije koje zatim dobija odlazi do noćnog kluba gde sreće [[Triniti]], poznatu hakerku koja mu kaže da može da ga poveže sa Morfijusom, ali je Neo skeptičan. Sutradan na poslu biva uhapšen. [[Agent]]iAgenti koji su ga uhapsili traže od njega da sarađuje kako bi pomoću njega došli do Morfijusa, ali ih Neo prezrivo odbija. Tada dolazi do natprirodnog događaja gde se Neu usne tope i sjedinjuju, a agenti mu u stomak ubacuju [[mehanika|mehaničku]] napravu u obliku minijaturnog [[paukpauci|pauka]]a. Nakon toga, Neo se budi misleći da je sve to bio samo [[spavanje|san]].

Ipak, Triniti ponovo stupa u kontakt s njim. Nakon što pomoću određene naprave iz Neovog stomaka izvuče minijaturnog [[robot]]a koji je u stvari naprava za praćenje, Neo shvata da se događa nešto neobjašnjivo i prihvata da se vidi sa Morfijusom. Morfijus mu objašnjava da je ''Matriks'' svuda oko njih i vlada celim [[svet]]om, ali da on ne može da mu objasni šta je to zapravo već da to mora sam da otkrije. Zatim mu nudi dve pilule: [[plava boja|plavu]] — nakon koje pada u san nakon čega može da nastavi da veruje u šta god hoće ili [[crvena boja|crvenu]] — koja će mu otvoriti vrata u novi svet i nakon koje će dobiti odgovore na sva pitanja za kojima traga celog [[život]]a. Neo uzima crvenu pilulu. Posle par minuta počinje da se grči i umalo dobija [[srčani udar]], nakon čega privremeno gubi [[svest]].

Kada otvori [[oko|oči]] prvo što vidi je da se nalazi u kapsuli ispunjenoj tečnošču i da je kablovima prikopčan na neke uređaje. Zatim se pojavljuje ogromni robot koji ga isključuje sa aparata i baca u otpadni kanal. Nakon toga se pojavljuje leteće vozilo iz koga izlazi hvataljka koja ga uvlači u njegovu unutrašnjost. Posle nekoliko dana provedenih u stanju mirovanja Neo je sposoban da stane na [[noge]].

| style="background:#e7ebee;"| [[KeriKari-En Mos]]<br><small>-{Carrie-Anne Moss}-</small>

| style="background:#e7ebee;"| [[HugoHjugo Viving]]<br><small>-{Hugo Weaving}-</small>

| style="background:#e7ebee;"| [[Pol Godard (glumac)|Pol Godard]]<br><small>-{Paul Goddardd}-</small>

Glumci su mislili da će vežbanje borilačkih veština trajati par nedelja. Ispostavilo se da će trajati više od pet meseci (oktobar 1997 — mart 1998), prvenstveno zato što su glumci i braćaBraća Vačauski želeli da smanje upotrebu dublera i [[kaskader]]a koliko god je to moguće. Režiseri su želeli da gledaoci vide da glumci zaista izvode akcione scene. Svaki od glumaca imao je svog ličnog [[kung fu]] učitelja.

Prema rečima Dona Dejvisa, [[Džoni Dep]] bio je prvi izbor braćeBraće Vačauski za ulogu Nea, ali je -{''Warner Bros.''}- želeo [[Bred Pit|Breda Pita]] ili [[Val Kilmer|Vala Kilmera]]. Nakon što su Kilmer i Pit odbili ulogu, -{''Warner Bros.''}- je bio spreman da razmotri ulogu Depa, ali je istovremeno pokušavao da nametne Kijanua Rivsa, koji je naposletku i dobio ulogu. Uloga Morfijusa je najpre ponuđena [[Šon Koneri|Šonu Koneriju]] ali ju je on odbio objasnivši da ne razume scenario. Za ovu ulogu je u jednom trenutku razmatran i [[Gari Oldman]], kao i [[Samjuel L. Džekson]]. [[Žan Reno]] odbio je ulogu agenta Smita da bi glumio u filmu ''[[Godzila (film)|Godzila]]''.<ref name="autogenerated1"/> Australijski glumci koji se pojavljuju u filmu promenili su akcenat kako bi ispunili standarde tržišta u SAD.<ref>-{Knight, Alan. [https://web.archive.org/web/20080719125415/http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf ''Capturing the Digital Natives'']. ''ejournalism.au.com''.}- Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>

''Matriks'' je snimljen u koprodukciji američkog studija [[Vorner bros|-{''[[Warner Bros.]]''}-]] i australijskog studija -{''Village Roadshow Pictures''}-. Gotovo sve scene snimane su u studijima -{''Fox''}- u [[Sidnej]]u, kao i u samom gradu.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.scope.nottingham.ac.uk/filmreview.php?issue=aug2003&id=731&section=film_rev |title=Film Reviews |last=Petek |first=Polona |publisher=Scope.nottingham.ac.uk |year=2002/2003 |accessdate = 28. 4. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130623085133/http://www.scope.nottingham.ac.uk/filmreview.php?issue=aug2003&id=731&section=film_rev|archivedate=23. 6. 2013}}</ref> Prepoznatljivi predeli nisu uključeni kako bi se stekao utisak generički stvorenog američkog grada.<ref>[https://web.archive.org/web/20060619133250/http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf -{www.ejournalism.au.com}-]</ref>

U filmu je kôd koji reprezentuje sâm ''Matriks'' predstavljen kao padajući niz zelenih slovnih karaktera na [[računarski monitor|monitoru]]u [[računar]]a.<ref name="Museum">{{cite web-lat |url=https://collection.maas.museum/object/422513 |title='The Matrix' film poster |author=Powerhouse Museum |accessdate=9. 11. 2017 |publisher=Powerhouse Museum, Australia}}</ref> Ovaj kôd uključuje slovne karaktere [[katakana|katakane]] obrnute kao u ogledalu i [[latinica|latinična]] slova i brojeve.<ref name="Museum"/> Uopšteno gledano, izgled filma uključuje prepoznatljivu zelenu boju u scenama koje se odvijaju u ''Matriksu'', dok u scenama iz stvarnog sveta preovlađuje plava boja.<ref name="Museum"/> U prilog tome ide i to da su planovi grada uključeni u enterijer u ''Matriksu'', kako bi se nagovestila hladna, logična, veštačka priroda tog okruženja.<ref name="proddesign">Kostimograf Kim Baret, dizajner produkcije (scenograf) Oven Paterson i direktor fotografije Bil Poup u intervjuu za ''-{The Matrix Revisited}-'' (Poglavlje 7).</ref>

Digitalna kiša veoma podseća na slični računarski kôd u filmu -{''[[Ghost in the Shell]]''}-,<ref name="Museum"/> priznati uticaj na serijal ''Matriks'' serijal ([[#Uticaji i interpretacije|vidi dole]]). Zelena boja je možda uzeta kako bi podsećala na zelenu boju starih monohromnih računarskih monitora.<ref>{{cite book-lat |last=Clover |first=Joshua |title=The Matrix |year=2004 |publisher=BFI Publishing |location=London |isbn=1844570452 |pages=8–9 |quote=In the denouement [of ''The Thirteenth Floor''], Douglas Hall simply crests a hill to discover that what he had thought was the real world has, beyond this point, yet to be constructed. In lieu of landscape, only crude phosphor-green polygons, the basic units of video graphics rendering, in the primal monochrome of an old CRT. The raw material of the simulation is even more basic in ''The Matrix'' – machine language itself, in the same familiar green...}}</ref>

Film je poznat po razvoju i popularizaciji upotrebe vizuelnog efekta poznatog kao -{''bullet time''}-, koji omogućava gledaocu da gleda usporeni snimak neke scene dok izgleda kao da kamera kruži oko scene normalnom [[brzina|brzinom]].<ref name="guardian-sfx">{{cite news-lat |url=https://www.theguardian.com/film/1999/jun/05/features2 |title=Better than SFX |last1=Green |first1=Dave |date=5. 6. 1999 |newspaper=Guardian.co.uk |publisher=Guardian Media Group |accessdate=18. 12. 2009 |location=London}}</ref>

Prvobitno je predloženo da se ovo izvede tako što bi filmska [[kamera]] sa velikim brojem [[filmski kadar|frejmova]] u sekundi bila imala fiksiranu putanju po kojoj bi velikom brzinom kružila oko scene koja se snima. Međutim, ovo je odbačeno kao neizvodljivo, jer bi kamera tokom snimanja neizbežno bila uništena. Umesto toga korišćeni [[metod]] bio je tehnički unapređena verzija stare tehnike u umetničkoj [[fotografija|fotografiji]] poznat kao ''fotografija parčića vremena'' (-{''time-slice photography''}-), gde je veliki broj [[фото-апарат|foto aparata]] smešten oko objekta i slika istovremeno.<ref name="guardian-sfx" /> Kada se ovaj set snimaka posmatra kao film, gledalac vidi ono što je u stvari efekat dvodimenzionalnog "parčeta"„parčeta” trodimenzionalnog trenutka. Gledanje takvih ''parčića vremena'' u filmu sličan je utisku koji se u stvarnom životu dobija kada se recimo ide oko statue da bi se videlo kako izgleda iz različitih uglova.

Neke scene u filmu karakteriše efekat ''parčića vremena'' sa potpuno zamrznutim likovima i objektima. [[Interpolacija|Interpolarne]] tehnike poboljšale su fluidnost prividnog kretanja kamere.<ref>{{cite web-lat |url=http://scis.nova.edu/~rbuckley/Film%20Essay.pdf |title=Film Essay on The "Bullet Time" Scene In "The Matrix" |last=Buckley |first=Robert |publisher=Graduate School of Computer and Information Sciences, Nova Southeastern University |accessdate=27. 12. 2012 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6DDCoEQOC |archivedate=27. 12. 2012}}</ref> Efekat su kasnije još više razvili braća VačauskiVačauskijevi i [[supervizija|supervizor]] za vizuelne efekte, [[Džon Gejta]], kako bi stvorili -{''bullet time''}-, koji objedinjuje privremeno kretanje, tako da umesto da bude potpuno zamrznuta scena se odvija sa sporim promenljivim pokretima.<ref name="Wired VFX" >{{cite web-lat |url=https://www.wired.com/2003/05/matrix2/ |title=Matrix2 |work=Wired |publisher=Condé Nast Publications |accessdate=25. 12. 2012 |author=Silberman, Steve}}</ref> [[Inženjer]]i kompanije -{''[[Manex Visual Effects]]''}- bili su [[Пионир (истраживач)|pioniri]] na polju planiranja metoda za kretanje izvan fiksiranog pogleda ka kompleksnoj putanji kamere koja stvara utisak fleksibilnog kretanja sa bilo koje tačke na drugu. Došlo je i do poboljšane fluidnosti upotrebom nelinearne interpolacije, digitalne montaže i pojavom računarski generisanog ''virtuelnog'' okruženja.<ref name="Wired VFX"/><ref>{{cite AV media-lat |url=https://www.youtube.com/watch?v=bAsYz5pVwyc#t=5m45s |title=Comment about the use of FreeBSD (5:50) |publisher=YouTube |date=23. 1. 2008 |accessdate=9. 11. 2012}}</ref><ref>{{cite web-lat |url=https://www.freebsd.org/news/press-rel-1.html |title=FreeBSD Used to Generate Spectacular Special Effects |date=22. 4. 1999 |accessdate=9. 11. 2017}}</ref>

Cilj -{''bullet time''}- scena u filmu bio je da kreativno ilustruje tzv. ''um iznad materije'' događaje uhvaćene ''virtuelnom kamerom''. Međutim, prvobitni tehnički pristup bio je fizički vezan za unapred definisanu perspektivu a dobijeni efekat samo je nagovestio mogućnosti prave virtuelne kamere.<ref name="guardian-sfx" />

Evolucija slika zasnovanih na pristupu računarski generisanim pozadinama u -{''bullet time''}- scenama otvorila je put za dalje inovacije koje se pojavljuju u nastavcima -{''[[The Matrix Reloaded]]''}- i -{''[[The Matrix Revolutions]]''}-. Virtualna kinematografija (računarski generisani likovi, lokacije i događaji) visoke definicije zamenila je upotrebu statične kamere otkrićem virtuelne kamere.<ref name="guardian-sfx" />

Muziku za film [[kompozitor|komponovao]] je [[Don Dejvis]].<ref>{{AllMusic-lat|album|mw0000239692|''The Matrix {{bracket|Score}}''}}</ref><ref>{{Discogs master-lat|298381|The Matrix: Original Motion Picture Score}}</ref> On je primetio da se ogledala često pojavljuju u filmu: odraz u [[Morfej|Morfijus]]ovim [[naočare|naočarima]]; agenti koji hapse Nea vide se u retrovizoru [[Triniti]]nogTrinitinog [[motocikl]]a; Neo posmatra kako se slomljeno ogledalo obavija oko njega; odraz koji se krivi dok se kašika savija; odraz [[helikopter]]a vidljiv je dok se približava [[oblakoder]]u.<ref name = "The Score">{{cite AV media-lat |url=https://www.amazon.com/Matrix-Revisited-Lorenzo-Bonaventura/dp/B00005OBB9 |people=Oreck, Josh (Director); Wachowski, Larry; Matthies, Eric (Producers) |title=The Matrix Revisited |section=The Score |medium=DVD |publisher=Warner Bros. Pictures |location=United States |date=20. 11. 2001 |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl= |archivedate= |deadurl= }}</ref> Film takođe sadrži brojne reference na knjigu ''[[Alisa u zemlji čuda]]'',<ref name="Salon review">{{cite web-lat |url=http://www.salon.com/ent/movies/reviews/1999/04/02reviewa.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090523103506/http://www.salon.com/ent/movies/reviews/1999/04/02reviewa.html |title=Short attention spawn |author=O'Hehir, Andrew |work=Salon |date=2. 4. 1999 |archivedate=23. 5. 2009 |accessdate=9. 11. 2017}}</ref> čiji se nastavak zove ''[[Alisa u zemlji ogledala]]''. Dejvis se fokusirao na temu refleksije dok je komponovao muziku za film, naizmenično između sekcija [[orkestar|orkestra]] i pokušavajući da inkorporira [[kontrapunktpolifonija|kontrapunktne]]ne ideje.<ref name="mirrors">Don Dejvis, u intervjuu za -{''The Matrix Revisited''}- (Poglavlje 28). Transkript njegovog komentara može se naći i na mreži: [https://web.archive.org/web/20070429165147/www.geocities.com/dondavismatrixnl/Dvdfeaturesdavis.html -{geocities.com}-]</ref>

Kao dodatak Dejvisovoj muzici, [[saundtrek]] filma sadrži i muziku umetnika kao što su [[Ramštajn (grupa)|Ramštajn]], [[Rob Dugan]], [[Rage Against the Machine|Rejdž agenst mašin]], [[Propelerhedsi]], [[Ministri (grupa)|Ministri]], [[Massive Attack|Masiv atak]], [[Deftons]], [[Prodidži]], [[Rob Zombi]] i [[Merilin Menson (grupa)|Merilin Menson]].<ref>{{cite web-lat |url=http://www.tracksounds.com/reviews/matrix_music_from.htm |title=Essence of Cool |last=Coleman |first=Christopher |publisher=Tracksounds.com |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6DEElgeri |archivedate=28. 12. 2012}}</ref><ref>{{AllMusic-lat|album|mw0000238626|''The Matrix {{bracket|Music From and Inspired by the Motion Picture}}''}}</ref><ref>{{Discogs master-lat|view/63357|The Matrix: Music from the Motion Picture}}</ref>

''Matriks'' sadrži mnoge reference, kako na savremene filmove i literaturu, tako i na [[istorija|istorijske]] [[mit]]ove i filozofiju, uključujući [[mesija]]nstvo, [[budizam]], [[gnosticizam]], [[hrišćanstvo]], [[egzistencijalizam]], [[nihilizam]], [[Vedanta|vedantu]], [[Advaita Vedanta|advaitu]] [[hinduizam]], [[Joga|jogu]] [[Vašišt|vašišta]] hinduizam i [[sikizam]].<ref>{{cite journal-lat |last=Stucky |first=Mark |title=He is the One: The Matrix Trilogy's Postmodern Movie Messiah |journal=The Journal of Religion and Film |date=oktobar 2005 |volume=9 |issue=2 |url=http://www.unomaha.edu/jrf/Vol9No2/StuckyMatrixMessiah.htm |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100602160503/http://www.unomaha.edu/jrf/Vol9No2/StuckyMatrixMessiah.htm |archivedate=2. 6. 2010 |deadurl=yes}}</ref> Zaplet filma podseća na [[Platon]]ov [[alegorija|alegorijski]] [[Mit o pećini]],<ref name="Influence Screened" >{{cite web-lat |first=Andrew |last=Godoski |title=Under The Influence: The Matrix |url=http://www.screened.com/news/under-the-influence-the-matrix/2218/ |publisher=Screened.com |work= |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6D6SFzHy6 |archivedate=22. 12. 2012 |deadurl=yes}}</ref> [[Rene Dekart|Dekartovog]] [[zli genije|zlog genija]], [[Imanuel Kant|Kantovo]]ovo razmatranje [[fenomenpojava|fenomena]]a nasuprot [[noumen]]u i [[eksperiment]] sa [[mozak u tegli|mozgom u tegli]],<ref name="Salon philosophy">{{cite web-lat |url=https://www.salon.com/2002/12/05/matrix_2/ |title="The Matrix and Philosophy" by William Irwin, ed. |work=Salon |date=5. 12. 2002 |author=Miller, Laura |accessdate=9. 11. 2017}}</ref> kao i [[Žan Bodrijar|Bodrijarovu]] studiju -{''[[Simulacra and Simulation]]''}-.<ref name="Simulacra">{{cite news-lat |url=https://www.nytimes.com/2003/05/24/movies/philosophers-draw-on-a-film-drawing-on-philosophers.html |title=Philosophers Draw on a Film Drawing on Philosophers |newspaper=[[Njujork tajms|The New York Times]] |publisher=The New York Times Company |date=24. 5. 2003 |accessdate=9. 11. 2017 |author=Rothstein, Edward}}</ref> Postoje i sličnosti sa [[sajberpank]] romanom -{''[[Neuromanser]]''}- [[Vilijam Gibson|Vilijama Gibsona]].<ref name="williamgibson">[http://www.williamgibsonbooks.com/blog/2003_01_01_archive.asp#90244012 -{''The Matrix: Fair Cop''}-]. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>

-{''[[Ghost in the Shell (film)|Ghost in the Shell]]''}-, film [[japan]]skog [[režiser]]arežisera [[Mamoru Oši|Mamorua Ošija]] (押井守 ''-{Oshii Mamoru}-''), imao je snažan uticaj.<ref Producentname="Wachowski Džoel Silvertranscript">{{cite (web-{Joellat Silver|title=Matrix Virtual Theatre |at=Interview with the Wachowski Brothers |publisher=Warner Bros. Pictures |work=Warnervideo.com |url=http://www.warnervideo.com/matrixevents/wachowski.html |date=6. 11. 1999 |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110614180009/http://www.warnervideo.com/matrixevents/wachowski.html |archivedate=14. 6. 2011 |deadurl=yes |quote=We liked Ghost in the Shell and the Ninja Scroll and Akira in anime. One thing that they do that we tried to bring to our film was a juxtaposition of time and space in action beats.}-)}</ref> Producent Džoel Silver izjavio je da su braćaBraća Vačauski svoje namere za film opisali tako što su mu pustili tu [[аниме|animu]] i rekli: "Mi„Mi hoćemo da ovo uradimo izistinski".”<ref name="silver-anime-1">-{[[Džoel Silver|Joel Silver]]}-, -{interviewed in ''Scrolls to Screen: A Brief History of Anime'' featurette on ''The Animatrix'' DVD}-.</ref><ref name="silver-anime-2>-{[[Džoel Silver|Joel Silver]], interviewed in ''Making 'The Matrix{{'}}'' featurette on ''The Matrix'' DVD}-.</ref> [[Micuhisa Išikava]] (石川光久 ''-{Ishikawa Mitsuhisa}-'') iz anime studija -{''[[Production I.G.]]''}-, koji je producirao -{''Ghost in the Shell''}- primetio je da visokokvalitetni izgled anime bio snažan izvor inspiracije za braću VačauskiVačauskijeve. Takođe je prokomentarisao da su "...sajberpank filmovi veoma teški za opisivanje u trećem licu. Zamišljam da je ''Matriks'' vrsta filma koji je bilo veoma teško u pismenom obliku ponuditi filmskim studijima". Po njegovom mišljenju, nakon što je -{''Ghost in the Shell''}- postao prepoznatljiv u Americi, braća Vačauski iskoristiliVačauskijevi su ga iskoristili kao "promotivno„promotivno sredstvo"sredstvo”.<ref name="south bank show">-{Mitsuhisa Ishikawa, [https://web.archive.org/web/20060207005237/http://www.itv.com:80/page.asp?partid=2701 interviewed] in ''The South Bank Show'', episode broadcast 2/19/2006}-</ref>

''Matriks'' se može posmatrati i kao priča o [[Исус|IsusuIsus]]u, gde Neo, Triniti i Morfeus predstavljaju [[Sveta Trojica|Sveto Trojstvo]].<ref>{{cite book |title=Analysis of the film "The Matrix" |first=Yelyzaveta |last=Babenko |year=2011 |publisher=GRIN Verlag |location=Munich |page=[https://books.google.com/books?id=XPY--YwYmMgC&pg=PA6&dq=%22In+Christian+Theology+there+are+three+entities+forming+a+single+God:+Father,+Son+and+Holy+Spirit,+this+is+The+trinity+of+God%22 6] |url=https://books.google.com/books?id=XPY--YwYmMgC&printsec=frontcover |isbn=3640912853}}</ref> Neo predstavlja Isusa (sina), Triniti predstavlja [[Sveti duh|Sveti Duh]], a Morfeus predstavlja Oca. Neo takođe poseduje natprirodne moći i umire, nakon čega se ponovo vraća u život. U prilog ovoj ideji ide i činjenica da ime ''Anderson'' znači ''sin čovečji''. Ime -{''Neo''}- predstavlja anagram od -{''One''}- (jedini, izabrani), značajno zbog puta do samospoznaje.

Kritičari su komentarisali sličnosti sa filmovima s kraja 1990-ih kao što su ''[[Čudni dani]]'', ''[[Grad tame]]'' i ''[[Trumanov šou]]''.<ref name="rogerebert"/><ref name="channel4review">-{[https://web.archive.org/web/20070311034531/http://www.channel4.com/film/reviews/film.jsp?id=105863 „The ''Matrix'' (1999) – Channel 4 Film review”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref><ref name="cinephobia review">-{[https://web.archive.org/web/20070708224442/http://www.cinephobia.com:80/matrix.htm „Cinephobia reviews: The ''Matrix''”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref> Takođe su vršena i poređenja sa strip serijalom [[Grant Morison|Granta Morisona]] -{''[[The Invisibles]]''}-; Morison veruje da su braćaBraća Vačauski [[plagijat|plagirali]] njegov rad da bi napravili film.<ref name="grantmorrison">-{[https://web.archive.org/web/20070310142229/http://www.poormojo.org/pmjadaily/archives/002657.html „Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref> Takođe je primećena i sličnost između koncepta filma sa napravom iz dugo prikazivane serije -{''[[Доктор Ху|Doctor Who]]''}-. Kao i u filmu, [[Matrix (Doctor Who)|''-{Matriks}-'' u ovoj seriji]] (predstavljen u serijalu -{''[[The Deadly Assassin]]''}- iz 1976) ogromni je računarski sistem koji se koristi tako što se sprava prikopča na glavu, dopuštajući korisnicima da vide prikaz stvarnog sveta u kome mogu da menjaju njegove [[zakoniNjutnovi fizikezakoni|zakone fizike]]; ali ukoliko se desi da tamo poginu, umiru i u stvarnom svetu.<ref>{{cite book-lat|last=Condon|first= Paul|title=The ''Matrix'' Unlocked|location=|publisher=Contender|year=2003|isbn=978-1-84357-093-6|pages=141—143}}</ref> Postoji i sličan ''Matriks'' koji koriste Putnici u [[Pol Kornel|Kornelovom]] -{''spin-off''}- [[roman]]u [[Love and War (Doctor Who)|-{''Love and War''}-]], gde se šupljina na vrhu [[kičma|kičme]] koristi za prikopčavanje na ''Matriks''.

''Matriks'' je izvršio snažan uticaj na pravljenje akcionih filmova u [[Holivud]]u. Podigao je nivo filmskih scena borbe unajmivši koreografe za borilačke veštine, kao što je [[Juen Vu-ping]] sa hongkonške scene akcionih filmova, poznate po proizvodnji filmova sa [[Borilačke veštinevještine|borilačkim veštinama]].<ref name="xmen">{{cite news-lat |author=Jensen, Jeff |title=Generating ''X'' |work=Entertainment Weekly |publisher=Time Warner |date=21. 7. 2000 |url=http://ew.com/article/2000/07/21/x-men-0/ |accessdate=9. 11. 2017 |quote=There was also debate over the style of the film's fight sequences, thanks to the new standard set by The Matrix, which hit while X-Men was in pre-production. Hence, the movie features some high-flying Matrix-y martial-arts choreography by Corey Yuen (Romeo Must Die).}}</ref> Uspeh filma ''Matriks'' doveo je do velike potražnje za takvim koreografima među filmskim stvaraocima koji su želeli sofisticirane scene borbe: Na primer, Vu-pingov brat, Juen Čung-Jan bio je koreograf na filmu ''[[Dardevil (film)|Dardevil]]'' (2003).<ref>{{cite web-lat |url=http://ezine.kungfumagazine.com/ezine/article.php?article=364 |title=From Angels to Devils |last=Reid |first=Craig |work=Kung Fu Magazine |publisher=TC Media, Inc |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6DCgOxmkn |archivedate=27. 12. 2012}}</ref><ref name="xmen"/><ref name="Influence Screened" /><ref name="Wachowski transcript"/>

Zaradio je 171 milion $ u SAD, a 460 miliona $ širom sveta,<ref name="boxoffice"/> a kasnije je postao prvi film koji je u [[SADSjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] prodat u više od tri miliona primeraka na -{[[DVD]]}--u.<ref name="dvdsales">-{[https://web.archive.org/web/20040215142909/http://whatisthematrix.warnerbros.com/rl_cmp/rl_press_August_01_00.html „Press release — August 1, 2000 — ''The Matrix'' DVD: The first to sell 3 million”]. ''whatisthematrix.warnerbros.com''. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>

Kombinacija akcije prepune specijalnih efekata sa [[filozofija|filozofskim]] dijalozima smatrana je svežom i uzbudljivom.<ref name="positivereview">{{cite web-lat|url=http://www.calendarlive.com/top/1,1419,L-LATimes-Movies-X!ArticleDetail-5096,00.html?search_area=Movies&channel=Movies|title=Positive review of ''The Matrix''|accessdate = 3. 2. 2007.|archiveurl=http://archive.is/ZePNw|archivedate=15. 11. 2014}}</ref> Filip Strik prokomentarisao je u [[časopis]]u -{''Sight & Sound''}- da "ukoliko„ukoliko braćaBraća Vačauski ne poseduju nikakvu originalnost u poruci, oni su zapanjujući inovatori [[metod]]a"a”, hvaleći filmske detalje i njegovo "obilje„obilje prizora od kojih zastaje dah"dah”.<ref name="sightandsound">{{cite web-lat|url=http://www.bfi.org.uk/sightandsound/review/151/|title=''Sight & Sound'' review of ''The Matrix''|accessdate = 3. 2. 2007.|archiveurl=http://archive.is/5RdBe|archivedate=18. 10. 2013}}</ref> [[Rodžer Ibert]] pohvalio je izgled i postavku filma, ali mu se nije dopala fokusiranost na akciju u završnici.<ref name="rogerebert">{{cite web-lat|url=http://www.rogerebert.com/reviews/the-matrix-1999|title=Reviews: ''The Matrix''|last=Ebert|first=Roger |date=31. 3. 1999|accessdate=28. 4. 2017}}</ref> Slično njemu, časopis -{''[[Time Out]]''}- pohvalio je "zabavljujuće genijalne" prelaze između različitih stvarnosti, "zanimljivo čudnu" glumu Huga Vivinga i kinematografiju i proizvodni [[dizajn]] filma, ali je zaključio kako se "obećavajući koncept lagano troši kako se film sve više pretvara u rutinsku akciju… samo još jedno parče preduge, vešto koncipirane obmane".<ref name="timeout">{{cite web-lat|url=https://www.timeout.com/london/film/the-matrix|title=-Time Out Film Review — ''The Matrix''| work=Time Out Film Guide 13|publisher=Time Out |accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref> Ostali [[kritičar]]i kritikovali su relativni manjak humora i samopovlađivanje filma.<ref name="criticised">{{cite web-lat|url=http://www.chicagoreader.com/chicago/the-matrix/Film?oid=1074082|title=Critical review of ''The Matrix''|accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref><ref name="selfindulgent">{{cite web-lat|url=http://www.salon.com/1999/04/02/reviewa/|title=Negative review of ''The Matrix'': Short attention spawn|last=O'Hehir|first=Andrew|website=salon.com|date=3. 4. 1999|accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref>

Nekoliko stvaralaca iz oblasti naučne fantastike komentarisalo je film. Pisac [[Vilijam Gibson]] (-{William Gibson}-), ključna figura u žanru [[sajberpank]]a, nazvao je film ''nevinim uživanjem koje nije osetio dugo vremena'', dodavši da je ''Neo njegov omiljeni naučnofantastični heroj svih vremena, apsolutno''.<ref>-{''The Art of the Matrix''}-. str. 451.</ref> [[Džos Vedon]] nazvao je film „moj broj jedan” i pohvalio njegovu priču, strukturu i dubinu, zaključivši da „funkcioniše na kome god nivou želite da ga postavite”.<ref>{{cite news-lat | title = The 201 Greatest Movies of all Time | work = Empire |issue= 201 | date = mart 2006|pages=98}}</ref> Filmski stvaratelj [[Daren Aronofski]] prokomentarisao je: „Izašao sam iz ''Matriksa'' [...] i razmišljao, ’Kakav naučnofantastični film sada ljudi mogu da naprave?’ Braća Vačauski su praktično uzeli sve najbolje -{SF}- ideje -{XX}- veka i od njih napravili ukusni [[poppopularna kultura|pop kulturalni]]lni sendvič koji su svi na planeti proždrali.”<ref name="Aronofsky:">{{cite magazine-lat|editorlink=Дарен Аронофски|editor-first=Darren |editor-last=Aronofsky|last=Silberman|first=Steve|url=https://www.wired.com/2006/11/outsider/ |title=The Outsider|work=Wired|date=1. novembar 2006 |page=224|accessdate=28. 4. 2017}}</ref>

''Matriks'' je osvojio četiri [[Oskar]]a — za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk.<ref name="oscars">{{cite web-lat | url=http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp| title=Academy Awards® Database — Search page | publisher=Academy of Motion Picture Arts and Sciences | accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060823042640/http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp|archivedate=23. 8. 2006}}</ref><ref name="oscars2">{{cite magazine-lat | url=http://www.tribute.ca/people/the-wachowski-brothers/10799/| title=The Wachowski Brothers | work=Tribute | accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref> Godine 1999. osvojio je [[Nagrada Saturn|Nagradu Saturn]] za [[Nagrada Saturn za najbolji naučnofantastični film|najbolji naučnofantastični film]] i [[Nagrada Saturn za najbolju režiju|najbolju režiju]].<ref name="Saturn Award">{{cite web-lat|url=http://www.saturnawards.org/past.html#film|title=Saturn Awards|publisher=SaturnAwards.org|accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=http://archive.is/Gtd0#film|archivedate=26. 5. 2012}}</ref> ''Matriks'' je takođe dobio i nagradu [[BAFTA]] za najbolji zvuk i za najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata, a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.<ref name="baftas">{{cite web-lat | url=http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf | title=BAFTA Film Winners 1990 – 1999 | publisher=BAFTA.org | accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070927221949/http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf|archivedate=27. 9. 2007}}</ref>

* {{flagicon|Portugal}} [[PortugalPortugalija]] — [[9. jun]] [[1999]].

* {{flagicon|United Kingdom}} [[Ujedinjeno Kraljevstvo|UK]] — [[11. jun]] [[1999]].

* {{flagicon|Germany}} [[НемачкаNjemačka|GermanyNemačka]] — [[17. jun]] [[1999]].

{{replace|{{portal bar-lat|Film|Naučna fantastika|Sjedinjene Američke Države|Australija}}|[[Портал:Naučna fantastika|Portal Naučna fantastika]]|[[Портал:Fantastika|Portal Naučna fantastika]]}}

{{Добардобар}}

[[Категорија:AmeričkiFilmovi filmovina engleskom jeziku]]