Милутин Дедић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Избацила сам погрешну информацију да је добио име по краљу Милутину, као и да је његов брат добио име по Арсенију Чарнојевићу. Види податак који даје сам Милутин Дедић, на овом линку, од 22.17 надаље https://www.youtube.com/watch?v=_NtmEN6MFOA ознака: додавање потенцијално проблематичних линкова |
м →Биографија: лоша референца |
||
Ред 24:
Школовао се у Шибенику и са 18 година постао 1953. године учитељ, са службом у месту Дубравици. Рад је наставио у Примоштену, да би војни рок одслужио у Задру.<ref>https://www.sibenik.in/sibenik/milutin-dedic-o-djetinjstvu-uspomenama-na-rodni-grad-i-mla-em-bratu-arsenu/52154.html</ref> Милутин је у [[Београд]] дошао [[1957]]. године, а [[1962]]. године је дипломирао [[историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]].
Милутин Дедић је био учесник преко 30 међународних и домаћих уметничких колонија, излагао је у [[Република Србија|Републици Србији]], [[Република Српска|Републици Српској]] и иностранству.<ref name="Глас Српске" /> Посебно је занимљиво да је више од двадесет пута посећивао [[манастир Хиландар]], (који је обилато помагао [[Стефан Урош II Милутин|Краљ Милутин]], где је на месту старе цркве саградио нову саборну цркву), који му је био велика инспирација у преко 500 цртежа и слика на којима се налази [[манастир Хиландар]]. Чести мотиви на Дедићевим сликама су [[воденица|воденице]], океанска пучина, историјски [[крајпуташ]]и и споменици љубави, [[манастир]]и, културно-историјси споменици, лепоте у Србији, а пре распада [[Југославија|Југославије]] и у родном [[Шибеник]]у, и широм [[Далмација|Далмације]].
Милутин Дедић је саставио 40 укоричених књига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору.
Ред 32:
{{Цитат3|Воденице су, откад постоји српски народ жучи саставни део његовог живота. Али, да би прича о воденицама и сличним темама могла да буде довољно убедљива мора јој се прићи са извесном дозом субјективности. Мој први сусрет са овим прелепим грађевинама био је давно у Далмацији. Рођен сам у Шибенику, граду на мору, али поред кога се налази и ушће реке Крке, познате по прелепим слаповима. Ми смо за време Другог светског рата, у време бомбардовања те области, били принуђени да се склонимо у једну воденицу на реци Крки. Доживљаји и успомене на боравак у тој воденици остали су свежи до данашњег дана. Када сам 1957. године дошао на студије у Београд, питао сам се да ли у Србији има воденица, јер о томе нисам много знао. Увек ме је занимала културна баштина, односно све оно шта су људски Дух и руке створили. Пошто сам веома желео да упознам манастире у Србији догодило се да сам трагајући за њима, веома често наилазио на воденице. Утиске са тих путовања забележио сам у више од 40 дневника у којима се налази неколико стотина записа и цртежа о воденицама. Касније смо мој пријатељ Михајило Вујанић и ја дошли на идеју да на основу бројног материјала приредимо књигу о воденицама, која је 1999. године издата под насловом ''„Воденица божија и ђавоља“''.|Милутин Дедић}}
О свом животном путу Милутин Дедић између осталог каже: {{Цитат3|До 1962, када сам дипломирао, променио сам тридесет и пет адреса и исто толико газдарица, студирао сам и радио као коњ, све и свашта. Не, ниједног тренутка нисам помишљао да одустанем, да се вратим... Јесте мени Шибеник у срцу, али ми је Србија у души. То се лако да објаснити ...}}
Као познаваоца српске традиције и културне баштине, манастира Хиландар, Милутина Дедића називају сликаром културне баштине.
== Види још ==
| |||