|
}}
'''Динко Грухоњић''' ([[Бања Лука]], [[15. септембар]] [[1970]]) је [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] и [[Србија|српски]] [[новинар]], доцент на [[Универзитет у Новом Саду|Универзитету у Новом Саду]],<ref>{{Cite web|url=https://www.juznevesti.com/komentar/Dinko-Gruhonjic/index.sr.html|title=Dinko Gruhonjić|last=https://www.juznevesti.com|website=Južne vesti|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref> главни и одговорни уредник ''[[Војвођански истраживачко-аналитички центар|Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE)]]'', програмски директор и бивши председник [[Независно друштво новинара Војводине|Независног друштва новинара Војводине]] (2006—2014) као и шеф дописништва [[Novinska agencija Beta|Новинске агенције Бета]] за Војводину.<ref>{{cite web|url=http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/ljudi/fakultet_odseci_medijske_studije_dinko_gruhonjic.htm|title=Динко Грухоњић - Филозофски факултет|publisher=ff.unc.ac.rs|date=5. 8. 2017.|accessdate=7. 5. 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20160623140545/http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/ljudi/fakultet_odseci_medijske_studije_dinko_gruhonjic.htm|archive-date=23. 06. 2016|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/5183/Gruhonjic_Dinko_A.pdf?sequence=2&isAllowed=y|title = Основни подаци о кандидату и дисестацији - Факултет политичких наука у Београду|publisher=nardus.mpn.gov.rs|date=5. 8. 2017. |accessdate=7. 5. 2016.}}</ref>
Више пута је био предмет вербалних напада и претњи смрћу. Зграда у којој станује била је вандализована графитима.<ref>{{Cite web|url=https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/ndnv-nastavljaju-se-napadi-na-gruhonjica/|title=NDNV: Nastavljaju se napadi na Gruhonjića|date=2021-03-10|website=Cenzolovka|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref> ▼
==Биографија==
Рођен је у [[Бања Лука|Бањалуци]], 15. септембра 1970. године. Основну и средњу школу завршава у родном граду, а затим и [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофски факултет]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] 1995. године. На Одсеку за медијске студије Филозофског факултета ради од 2005. године, прво као стручни сарадник, па наставник вештина и потом доцент. Магистрирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010. године, док је докторат одбранио 2016. године на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултету политичких наука]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].{{cn}} Говори енглески језик и аутор је више научних радова, публикација и уџбеника. У својој каријери, сарађивао је и радио за бројне медије, као и са бројним невладиним организацијама. Ожењен је Александром Ђурђев Грухоњић с којом има сина Давида и кћерку Дуњу.
== Каријера ==
Грухоњић се почео бавити новинарством након дипломирања. Новинарску каријеру започиње као дописник магазина [[“Нови прелом”]] из Бањалуке, 1996. године. Такође, био је члан прве редакције новосадског [[Radio 021|Радија 021]], 1997. године, коју напушта заједно са готово комплетном редакцијом, због покушаја цензуре. Био је један од оснивача продукције [[УрбаНС]], 1997. године, а исте године почео је да ради и за [[Војвођански грађански лист “Независни”]] (1997-1999), из којег одлази са места одговорног уредника. Исте 1997. године започиње каријеру у Новинској агенцији Бета, за коју ради и данас, као шеф дописништва за Војводину. Након [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] 1999. године, постаје дописник [[Radio Slobodna Evropa|Радија Слободна Европа]] и агенције [[Ројтерс]]. Са Радија Слободна Европа прелази на [[Dojče vele|Дојче веле]], 2000. године, са којим и даље сарађује. Између осталих, сарађивао је са [[Франс-Прес|АФП]]-ом, [[Институтом за извештавање о рату и миру (IWPR)]], [[РТВ Панчево]], [[Радио-телевизија Црне Горе|РТЦГ,]] као и са недељницима Репортер и [[НИН]], те истраживачким порталом [[БИРН]]. Био је продуцент документарних филмова на тему послератног помирења и транзиционе правде.{{cn}}
Грухоњић је учесник, организатор и модератор бројних трибина, округлих столова, панел дискусија, на тему медијских политика и грађанског и антифашистичког активизма. У неколико наврата био је председник и члан комисија при [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарству културе и информисања Републике Србије]] и при [[Покрајински секретаријат за информације Аутономне покрајине Војводине|Покрајинском секретаријату за информације Аутономне покрајине Војводине]].{{cn}}
Он од 2005. године ради на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, прво као стручни сарадник, затим као наставник вештина и потом као доцент. Добитник је више новинарских признања, као што су [[Награда за новинарску етику и храброст “Душан Богавац”]], коју додељује [[Независно удружење новинара Србије|Независно удружење новинара Србије (НУНС)]] и Новинар године агенције Бета. Добитник је и признања из области грађанског активизма, попут признања [[Kоалиција против дискриминације|Kоалиције против дискриминације]], као и признање Амбасадор толеранције, за промовисање толеранције, под покровитељством [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштине]] и [[Покрајинска влада Војводине|Извршног већа Аутономне покрајине Војводине]].
▲Више пута је био предмет вербалних напада и претњи смрћу. Зграда у којој станује била је вандализована графитима.<ref>{{Cite web|url=https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/ndnv-nastavljaju-se-napadi-na-gruhonjica/|title=NDNV: Nastavljaju se napadi na Gruhonjića|date=2021-03-10|website=Cenzolovka|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>
==Приватни живот==
Ожењен је Александром Ђурђев Грухоњић, с којом има сина Давида и кћерку Дуњу.{{cn}}
==Ставови и критике==
Један је од гласноговорника тезе и дискурса по којем званична Република Србија спроводи ''великорспску политику'' и да је ''српски свет'' идеолошки супростављен ''западном свету''.<ref>{{Cite web|url=https://www.portalanalitika.me/|title=Portal Analitika - najvažnije vijesti iz Crne Gore i svijeta|website=Portal Analitika|access-date=2021-06-28}}</ref>
Он сматра да Република Србија ''врши агресију на Црну Гору'' као и ''да ће европска Црна Гора победити, упркос налету дивљачког примитивизма јер у Црној Горима има сасвим довољно прогресивног света који неће дозволити да их варвари покоре''.<ref>{{Cite web|url=http://www.antenam.net/stav/191973-dinko-gruhonjic-moralni-idioti|title=Dinko Gruhonjić: Moralni idioti|last=www.antenam.net|website=Antena M|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref>
Професор [[Слободан Антонић]] сматра да Грухоњић износи екстремистичке ставове као и да заговора отцепљење северне српске покрајине од Србије.<ref>{{Cite web|url=https://stanjestvari.com/2017/03/04/%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b1%d0%be%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%be%d0%bd%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d0%bd%d0%b4%d1%83%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%be%d0%ba%d1%83%d0%bf%d0%b0%d1%86%d0%b8/|title=Слободан Антонић: Индустрија окупације|date=2017-03-04|website=Стање ствари|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref> Он наводи да је Грухоњићева организација од 2012. до 2014. године добила 242.000 долара, између осталог и од фондације из САД (НЕД).<ref>{{Cite web|url=https://stanjestvari.com/2017/03/04/%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b1%d0%be%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%be%d0%bd%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d0%bd%d0%b4%d1%83%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%be%d0%ba%d1%83%d0%bf%d0%b0%d1%86%d0%b8/|title=Слободан Антонић: Индустрија окупације|date=2017-03-04|website=Стање ствари|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>
Грухоњић сматра да је ''Република Српска ништа друго до некаква постмодерна НДХ''.<ref>{{Cite web|url=https://www.mreza-mira.net/vijesti/clanci/dinko-gruhonjic-za-prometej-ba-nije-getoiziranje-nacija-pocelo-samo-od-sebe-vec-su-ga-sovinisti-planski-proizvodili-i-vodili/|title=Dinko Gruhonjić za PROMETEJ.BA: Nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili|website=Mreža za izgradnju mira|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref>
О својим идеолошким противницима је изјавио: ''Не вриједи се тим будалама на задатку правдати па препуштам њима да ме сврстају, пошто су свакако квалификовани за излијевање српства у мозак''.<ref>{{Cite web|url=https://www.mreza-mira.net/vijesti/clanci/dinko-gruhonjic-za-prometej-ba-nije-getoiziranje-nacija-pocelo-samo-od-sebe-vec-su-ga-sovinisti-planski-proizvodili-i-vodili/|title=Dinko Gruhonjić za PROMETEJ.BA: Nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili|website=Mreža za izgradnju mira|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref>
Филм о геноциду над Србима ''[[Дара из Јасеновца]]'' је окарактерисао као ''телевизијски хорор''.<ref>{{Cite web|url=http://www.antenam.net/stav/191973-dinko-gruhonjic-moralni-idioti|title=Dinko Gruhonjić: Moralni idioti|last=www.antenam.net|website=Antena M|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref>
У тексту ''Србија и Бајден - доследно против разума и цивилизације'' он износи став да је ''Србија, једна од оних шљива-држава, чија је, неодољив је утисак, већина становништва потуљено као укакани голубови, дочекала пораз своје узданице, свога узора, махнитог, поквареног, похлепног, популистичког, расистичког, профашитичког и уопште, у сваком хуманом и естетском смислу – одвратног Доналда Трампа.''<ref name="nspm">{{Cite web|url=http://www.nspm.rs/politicki-zivot/dinko-gruhonjic-i-granice-slobode-misljenja.html|title=Маринко М. Вучинић: Динко Грухоњић и границе слободе мишљења|last=Вучинић|first=Маринко М.|website=Нова српска политичка мисао|language=sr-rs|access-date=2021-06-28}}</ref> У истом тексту он наводи ''Задах клеронационализма и шовинизма се из Београда поново покушава проширити Балканом. Једна познаница је то формулисала овако – Тај смрад мора престати''.<ref name="nspm"/> Писац Маринко М. Вучинић коментаришући Грухоњићев текст наводи да је ''суштинско питање да ли за све људе који учествују у јавном и медијском животу заиста важе иста правила поштовања новинарског кодекса и аргументованог изношења ставова''.<ref name="nspm"/>
Грухоњић у једној објави наводи ''Да се не заваравамо: већинска Србија је масовно прочетничка, пронедићевска, а богами и прољотићевска''. Професор Слободан Антонић је његову изјаву окракатерисао као клевету и лупетање.<ref>{{Cite web|url=https://www.sedmasila.rs/kultura-lupetanja-dinka-gruhonjica-i-sergeja-trifunovica/?doing_wp_cron=1624899770.0813341140747070312500|title=Култура лупетања Динка Грухоњића и Сергеја Трифуновића {{!}} Седма Сила|website=www.sedmasila.rs|access-date=2021-06-28}}</ref>
Говорећи о Србији године 2008. изјавио је новинарки „Сандеј Трибуна“ Џастин Мекарти да је ''тешко поверовати да може постојати таква концентрација зла на тако малом простору''.<ref>{{Cite web|url=https://vidovdan.org/aktuelno/vladimir-dimitrijevic-ljubveobilni-dinko-gruhonjic-pod-zidinama-andricgrada/|title=ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЉУБВЕОБИЛНИ ДИНКО ГРУХОЊИЋ ПОД ЗИДИНАМА АНДРИЋГРАДА|last=vidovdaN|date=2020-11-20|website=Видовдан {{!}} Српска традиција и национални интерес|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>
Екипа ''Војса'' објавила је чланак са насловом ''Нови Сад - националшовинистичка паланка која слави геноцид?''<ref>{{Cite web|url=https://www.mreza-mira.net/vijesti/clanci/dinko-gruhonjic-za-prometej-ba-nije-getoiziranje-nacija-pocelo-samo-od-sebe-vec-su-ga-sovinisti-planski-proizvodili-i-vodili/|title=Dinko Gruhonjić za PROMETEJ.BA: Nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili|website=Mreža za izgradnju mira|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://voice.org.rs/novi-sad-nacionalsovinisticka-palanka-koja-slavi-genocid-foto-i-video/|title=Novi Sad – nacionalšovinistička palanka koja slavi genocid? (FOTO i VIDEO)|date=2020-11-14|website=Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref>
==Награде==
Добитник је више новинарских признања, као што су [[Награда за новинарску етику и храброст “Душан Богавац”]], коју додељује [[Независно удружење новинара Србије|Независно удружење новинара Србије (НУНС)]] и Новинар године агенције Бета. Добитник је и признања из области грађанског активизма, попут признања [[Kоалиција против дискриминације|Kоалиције против дискриминације]], као и признање Амбасадор толеранције, за промовисање толеранције, под покровитељством [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштине]] и [[Покрајинска влада Војводине|Извршног већа Аутономне покрајине Војводине]].
== Библиографија ==
| 