Википедија

Државна црква Римског царства — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознака: враћена измена
м Враћене измене корисника KrleNS (разговор) на последњу измену корисника Ранко Николић
ознака: враћање
Ред 34:
| [[Халкидонско хришћанство|Халкидонско<br/>хришћанство]]<br/>(послије 451) || Католичка/Православна црква<br/>[[Грузинска православна црква|Грузинска црква]]<br/>[[Картагинска архиепископија|Црква Картагине]]<br>[[Црква Кипра]]<br>[[Маронитска црква]]{{efn|Маронитску цркву је основао [[Марон]] 410. године, а [[папа Сергије I]] 685. учионио је [[Јован Марон|Јована Марона]] првим маронским патријархом.<ref>{{cite web |title=St. John Maron Church Maronite Catholic |url=http://stjohnmaron.org/Life_of_St-_John_Maron.php |website=stjohnmaron.org |access-date=2. 9. 2021 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=History - MARONITE HERITAGE |url=https://www.maronite-heritage.com/History.php |website=www.maronite-heritage.com |access-date=2. 9. 2021 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1=No'man |first1=Paul |title=The Yesterday of the Maronite Church and it's Tomorrow |date=1996 |publisher=Ghosta: Books |language=ar-transl}}</ref>}} || Рим, Александрија, Антиохија, Цариград,<br/>Грузинске краљевине ([[Колхида]] и [[Краљевина Иберија|Иберија]])<br/>[[Римска Картагина|Картагина]]<br/>[[Кипар (провинција)|Кипар]]<br/>[[Феникија под римском влашћу|Феникија]]
|-
| [[Несторијанизам]]<br/>(послије 431) || [[Црква Истока|Персијска црква]] || [[Сирија (провинција)|Сирија]], [[Несторијанизам и црква у Индији|Индија]],<ref>{{cite book |last1=Frykenberg |first1=Robert Eric |title=Christianity in India: From Beginnings to the Present |date=2008 |publisher=OxfordOUP University Press|location=Oxford |isbn=978-0-19-826377-7 |url=https://books.google.ba/books?vid=ISBN9780198263777 |access-date=2. 9. 2021 |language=en}}</ref> [[Црква Истока у Кини|Кина]]<ref>{{cite book |last1=Stewart |first1=John |title=Nestorian Missionary Enterprise: The Story of a Church on Fire |date=1928 |publisher=T. & T. Clark |url=https://books.google.ba/books?id=CqoNAQAAMAAJ |access-date=2. 9. 2021 |language=en}}</ref><br/>[[Сасанидско царство]] (Персија){{sfn|O'Leary|2000|pp=131–137}}
|-
| [[Миафизитизам]]<br/>(послије 451) || [[Јерменска апостолска црква|Јерменска црква]]<br/>[[Коптска оријентално-православна црква|Коптска црква]]<br/>[[Сиријска оријентално-православна црква|Сиријска црква]]<br/>[[Етиопска оријентално-православна црква|Етиопска црква]]<br/> || [[Јерменско краљевство|Јерменија]], [[Сирија (провинција)|Сирија]], [[Египат (провинција)|Египат]]{{sfn|Price|Gaddis |2005|pp=52–55}}
Ред 118:
[[Датотека:Spread of Christianity to AD 600 - Atlas of World History.png|мини|десно|Ширење хришћанства у Европи 325. (тамно плава) и 600. (свијетло плава).]]
 
Током 9. вијека, византијски цареви су охрабривали слање хришћанских мисија међу околне народе. [[Ћирило и Методије]] послати су 862. у словенске кнежевину [[Великоморавска кнежевина|Велику Моравску]]. Већинско словенско становништво Бугарске до тада је било хришћанско, а сам цар Борис I крштен је 864. године. Србија се сматра хришћанском од 870. године.<ref>{{cite book |last1=Vlasto |first1=A. P. |title=The Entry of the Slavs Into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs |date=1970 |publisher=Cambridge University PressCUP Archive |isbn=978-0-521-07459-9 |page=208 |url=https://books.google.ba/books?id=fpVOAAAAIAAJ |access-date=3. 9. 2021 |language=en}}</ref> Почетком 867. цариградски патријарх [[Фотије I]] писао је да је [[Кијевска Русија]] прихватила хришћанство, али је ипак дефинитивно христијанизована тек крајем сљедећег вијека.
 
Од ових словенских цркава, Црква Велике Моравске је одлучила да се одмах повеже са Римом, а не Цариградом: мисионари послати у Велику Моравску били су на страни римског папе за вријеме [[Фотијев раскол|Фотијевог раскола]] (863—867).<ref>{{cite book |last1=Treadgold |first1=Warren T. |title=A History of the Byzantine State and Society |date=1997 |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-2630-6 |pages=453, 558 |url=https://books.google.ba/books?id=nYbnr5XVbzUC |access-date=3. 9. 2021 |language=en}}</ref> Након одлучних побједа на Византинцима код [[Битка код Анхијала (917)|Анхијала]] и [[Битка код Катасиртаија|Катасиртаија]] 917, Бугарска је своју цркву прогласила аутокефалном и уздигла је у ранг патријаршије, аутономију коју је признао Цариград 927,<ref>{{cite book |last1=Kiminas |first1=Demetrius |title=The Ecumenical Patriarchate |date=2009 |publisher=Wildside Press LLC |isbn=978-1-4344-5876-6 |url=https://books.google.ba/books?id=QLWqXrW2X-8C |access-date=3. 9. 2021 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1=Carvalho |first1=Joaquim |title=Religion and Power in Europe: Conflict and Convergence |date=2007 |publisher=Edizioni Plus |isbn=978-88-8492-464-3 |url=https://books.google.ba/books?id=jR98-Ata0CkC |access-date=3. 9. 2021 |language=en}}</ref> а укинуо цар Василије II Бугароубица након што је освојио Бугарску 1018. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Државна_црква_Римског_царства”