Википедија

Македонска православна црква — Охридска архиепископија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Неистинит навод.
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 70:
Током наредних година, аутономне црквене власти у Македонији прекорачивале су у више наврата границе својих аутономних права, крећући се све више у правцу раскола. Такав развој догађаја подстицан је од стране тадашњег комунистичког режима, који је у борби против Српске православне цркве користио сва средства. Након стицања „повољних” политичких околности, поборници стварања независне „Македонске православне цркве” су крајем [[1966]]. године и званично покренули питање о добијању потпуне црквене самосталности. Међутим, Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране режима. Наиме, [[Петар Стамболић]] је 25. априла 1967. године организовао посебан састанак на којем су учествовали [[Едвард Кардељ]], [[Вељко Влаховић]], [[Мијалко Тодоровић]], [[Добривоје Радосављевић Боби|Добривоје Радосављевић]], [[Крсте Црвенковски]], [[Никола Минчев]], [[Драги Стаменковић]] и [[Милутин Морача]]. На овом састанку високих комунистичких функционера расправљало се о односима СПЦ и тзв. „Македонске православне цркве”, и тим поводом је констатовано да се "односи све више заоштравају због различитих ставова по основним питањима, а да су погоршани после одлуке Сабора Српске православне цркве 23. маја 1966. којом је ревидирао своју ранију одлуку из 1959. године. Државни функционери су били сагласни да „архијереји Српске православне цркве, и после притисака републичких и државних органа, не показују ни разумевање нити спремност за регулисање односа између две цркве”. Закључено је да још једном треба извршити притисак на Патријаршију како би прихватила политичку оправданост захтева за успостављање аутокефалности Македонске православне цркве. У супротном, руководство Српске православне цркве ће својим одбијањем изазвати бројне штетне последице.{{sfn|Ђурић-Мишина|2012b|p=595—645}}
 
Снажно подржавана од стране режима, „Македонска православна црква” је сазвала нови, трећи по реду „Македонски црквено-народни сабор” који је одржан 19. јула 1967. године у [[Охрид]]у. Том приликом, донета је одлука о проглашењу аутокефалности „Македонске православне цркве” и затражено је признање не само од Српске православне цркве, већ и од осталих помесних цркава. Тих дана у Југославији је боравио [[Антонио Јерков]], припадник [[Усташе|Усташке]] младежи у време постојања [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], један од оперативаца у стварању тзв. ''[[Хрватска православна црква|Хрватске православне цркве]]''. Био је у Савезној комисији за верска питања и учествовао је у процесу проглашења аутокефалности „МПЦ”.<ref>[https://svetosavlje.org/sr/makedonska-pravoslavna-crkva/4/ Македонска православна црква] {{Wayback|url=https://svetosavlje.org/sr/makedonska-pravoslavna-crkva/4/ |date=20160820204835 }} svetosavlje.org</ref> Једностраном одлуком о проглашењу аутокефалности, супротно канонима, означен је почетак отвореног раскола. На ванредном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ које је одржано 14. септембра исте године у [[Београд]]у, одбачен је захтев за аутокефалношћу „МПЦ” и осуђено је изазивање раскола, а са главним виновницима је прекинуто црквено општење, уз најаву спровођења канонског поступка. Током наредне три године, највиша тела Српске православне цркве су у више наврата разматрала питање раскола, поступајући поступно и опрезно у нади да ће ипак бити пронађено некакво решење. Међутим, до споразума није дошло због упорног истрајавања „Македонске православне цркве” у расколу, који још увек траје.{{sfn|Пузовић|1999|p=167—171}}
 
Иако је након 1967. године кренула путем раскола, „Македонска православна црква” је настојала да не повреди друга догматска учења Православне цркве. По тачки 17. ''Образложења одлуке о аутокефалности'', Македонска православна црква себе и даље сматра делом једне, свете, саборне и апостолске цркве, придржавајући се [[Библија|Светог Писма]] и [[Свето предање|Светог предања]].<ref name="МПЦ">{{cite news|title=Историја на Македонската Православна црква | url = http://www.mpc.org.mk/MPC/istorija.asp | work = | publisher = http://www.mpc.org.mk/MPC/|date=| accessdate=31. 1. 2010}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Македонска_православна_црква_—_Охридска_архиепископија”