Изет Нанић
Изет Нанић (село Бужим, СФР Југославија 4. октобар 1965. — 5. август 1995. Бужим, Република Босна и Херцеговина) био је босанскохерцеговачки бригадни генерал. Током рата у Босни и Херцеговини био је командант 505. бужимске витешке бригаде 5. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине.
| Изет Нанић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. октобар 1965. |
| Место рођења | Бужим,  СФРЈ |
| Датум смрти | 5. август 1995. (29 год.) |
| Место смрти | Бужим,  Република Босна и Херцеговина |
| Образовање | Војна академија у Београду |
| Породица | |
| Супружник | Сефија Реметић |
| Војна каријера | |
| Служба | 1992 — 1995. |
| Војска | Армија РБиХ |
| Чин | Бригадни генерал АРБиХ |
| Јединица | 505. витешка бригада |
| Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини 1992—1995 |
| Одликовања | Златни љиљан Орден хероја ослободилачког рата |
Биографија
Изет Нанић је рођен у Бужиму, од мајке Расиме и оца Ибрахима, као други од седам синова. Основну школу је завршио у Бужиму са одличним успехом, а средњу војну (општу) школу завршио је у Загребу 1984. године. По завршетку средње школе уписује Војну академију у Београду (смер РВ ПВО) где проводи две године (1984—1986) те једну годину у Сарајеву. Војну академију завршава у Загребу 1987. године.
Брак и деца
Оженио се 6. августа 1987. Сефијом (девојачко. Реметић) из Варошке Ријеке. У браку су добили троје деце: кћерку Изету (1988), сина Невзета (1991) и сина Ибрахима (1993).
Ратна историја
Своје службовање у бившој ЈНА, као поручник РВ ПВО, проводи у Крагујевцу да би након четврте године рада напустио ЈНА почетком 1992. године. Након напуштања ЈНА долази са породицом у Бужим, где узима активно учешће у организацији одбране и формирању првих војних јединица. Формира ШТО, а 1. августа 1992. постављен је на дужност комаданта ШТО Бужим. Оснивач је 105. Бужимске ударне крајишке бригаде која је формирана 15. августа 1992 (касније 105. БУМБ - 505. Витешка мтбр). Формира специјалне јединице ЧСН-БСН "Хамза" и ДИВ "Газије" 5. корпуса Армије Републике Босне и Херцговине.
Смрт
Нанић је убијен током акције 5. августа 1995. године. Бужимљани и Крајишници су њему и брату Невзету подигли споменик у њиховој родној Нанића Долини покрај Бужима.
Постхумно му је додељено признање "Орден хероја ослободилачког рата" 1998. године и унапређен је у чин бригадног генерала.
У знак сећања на достигнућа у рату у Босни и Херцеговини, генерала Изета Нанића, 505. витешку брдску бригаду 5. корпуса Армије РБиХ и све погинуле војнике у Бужиму се сваке године одржава манифестација под називом "Слободарски дани витешког града Бужима" у периоду од 4. до 15. аугуста.[1]
Одликовања
- Ратно признање Златни љиљан (14. 8. 1994)
- Постхумно Орден хероја ослободилачког рата (1998)
Референце
- ^ „HEROJ OSLOBODILAČKOG RATA – IZET NANIĆ”. heroji.ba. Приступљено 5. 8. 2018.
