Поти
Поти (груз. ფოთი) је град у Грузији у регији Мегрелија-Горња Сванетија. Налази се на обали Црног мора на ушћу реке Риони. Према процени из 2014. у граду је живело 41.465 становника.[1]
| Поти груз. ფოთი | |
|---|---|
 Лука у Потију | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грузија |
| Регија | Мегрелија-Горња Сванетија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 41.465 |
| — густина | 630,17 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 09′ 00″ С; 41° 40′ 00″ И / 42.15° С; 41.666667° И |
| Апс. висина | 1-3 m |
| Површина | 65,8 km2 |
  Поти Поти на карти Грузије | |
Батуми и Поти су најважније луке Грузије. Поти је најважнија лука и за трговину континенталне државе Јерменије.
Историја уреди
Град на овом месту су у касном 7. и раном 6. веку пре нове ере основали грчки колонисти. Првобитно име је било Фасис (Φάσις). У грчком миту о Аргонаутима, овај град је био циљ Јасона и Аргонаута у потрази за Златним руном.
Као град на Путу свиле, Поти је у 5. веку нове ере био центар трговине робом из Индије, Централне Азије, Блиског истока и Средоземља. Касније су Турци овде подигли тврђаву.
Русија је заузела Поти 1828. Град је доживео процват после изградње пруге Тбилиси-Поти 1872. Најважнија роба која се извози преко ове луке је руда мангана.
У току Рата у Грузији августа 2008, руска авијација је у ноћи 8. на 9. августа бомбардовала луку Поти. Дана 14. августа у град су ушле руске тенковске и пешадијске јединице које су наставиле да уништавају бродове и опрему у луци. Руске трупе су се повукле 13. септембра.
Становништво уреди
Према процени, у граду је 2014. живело 41.465 становника.
| 1989. | 2002. | 2014. |
|---|---|---|
| 50.922[2] | 46.161[3] | 41.465[1] |
Референце уреди
- ^ а б „მოსახლეობის საყოველთაო აღწერა 2014”. საქართველოს სტატისტიკის ეროვნული სამსახური. 6. 7. 2014. Приступљено 7. 6. 2016.
- ^ Stadtbevölkerung der Unionsrepubliken (außer RSFSR) auf der Webseite von Demoscope Weekly/Institut für Demographie der Staatlichen Universität/Hochschule für Ökonomie Moskau (russisch)
- ^ Sakartwelos mossachleobis 2002 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 99928-0-924-8.
Литература уреди
- Sakartwelos mossachleobis 2002 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 99928-0-924-8.
