Предраг Леовац
Предраг „Пеђа” Леовац (Пљевља, 20. децембар 1975 — Кошаре, 14. април 1999) био је потпоручник Војске Југославије. Погинуо је у бици на Кошарама 14. априла 1999. године у борби са албанским терористима.
| Предраг Леовац | |
|---|---|
 Предраг Леовац | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Пеђа |
| Датум рођења | 20. децембар 1975. |
| Место рођења | Пљевља, СР Црна Гора, СФР Југославија |
| Датум смрти | 14. април 1999. (23 год.) |
| Место смрти | Кошаре, СР Југославија |
| Војна каријера | |
| Војска | Војска Југославије |
| Чин | потпоручник |
| Учешће у ратовима | Рат на Косову и Метохији |
| Одликовања | Орден за заслуге у области одбране и безбедности |
Биографија уреди
Пеђа Леовац је рођен 20. децембра 1975. године у Пљевљима, тадашњој СР Црној Гори и СФР Југославији. У Пљевљима је завршио основну школу и гимназију, а након тога уписује Војну академију у Београду — смер пешадија. Бавио се и каратеом.[1] Трчао је Београдски полумаратон и маратон и био мајстор реалног аикида као питомац Љубомира Врачаревића.[2]
Након завршетка Војне академије добија распоред у Приштински корпус, 125. моторизовану бригаду, 53. гранични батаљон Војске Југославије, као командир интервентног вода на караули Ћафа Прушит. Успео је да се наметне као врло одважан и способан млади официр што су знали да цене његови војници, али и старешине.[1][3]
Дана 27. октобра 1998. године, на Свету Петку, за време његове патроле дуж границе са Албанијом, војни пас је ушао у минско поље и активирао једну противпешадијску мину. Мина је тешко ранила Пеђу Леовца. Гелер му је поломио виличну кост на три дела и зауставио се испод леве плећке. Пушка му је одлетела из руку у дубину минског поља. Пеђа, иако тешко рањен, био је довољно прибран да смири војника који је кренуо да пуца из митраљеза мисливши да су нападнути, те је сам позвао помоћ и сишао до карауле, одакле је хеликоптером пребачен прво за Приштину, а затим на Војномедицинску академију. Након операције, његов отац је тражио да се Пеђа врати за Пљевља, на опоравак, како не би заузимао кревет другим рањеницима који су свакодневно пристизали. Током опоравка је изгубио доста килограма.[1][3]
У фебруару 1999. године, иако недовољно опорављен, Пеђа се упутио за Ђаковицу, до канцеларије мајора Душка Шљиванчина, који је био затечен што га види. Прво што је урадио је одлазак до минског поља у којем је рањен, те је узео своју пушку. Након напада на Кошаре 9. априла, Пеђин вод је уведен у борбу 11. априла.[4] Пеђа је оставио своје младе војнике у позадини, рекавши да не жели да води своје младе војнике у смрт и отишао на задатак са тридесет искуснијих резервиста, који су ту пристигли. Три дана је без хране и воде водио борбу за гранични камен Ц4.[1] У сукобима са албанским терористима, у рејону карауле Кошаре, бива смртно погођен снајпером. Преминуо је на путу до болнице у Ђаковици.[3]
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности.[5]
Наслеђе уреди
Пеђино дело остало је упамћено и поштовано, како у његовим родним Пљевљима, тако у целој Црној Гори и Србији. Пеђино име је носила пљеваљска улица у којој је живео, као и караула на граници са Босном и Херцеговином. Када је чување граница од војске преузела полиција у Црној Гори, табла са његовим именом је скинута. Данас у Пљевљима постоји и Културни центар „Предраг Пеђа Леовац”, који баштини сећање на Пеђу Леовца и бави се хуманитарним радом.[3] У његову част је песник Рајко Палибрк написао песму Витезу са Кошара.[2] Пеђа Леовац се такође спомиње у уџбеницима историје за осми разред у Србији.[6]
Етно певачица Бранка Зечевић је стихове које написао Александар Тошић испевала 2022. године у песми „Знаш ли рећи ко је Пеђа”. Цео пројекат је подржао Иванград студио из Берана.[7]
Референце уреди
- ^ а б в г „ПРЕДРАГ ЛЕОВАЦ”. Чојство. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ а б ИН4С (20. 12. 2020). „(VIDEO/FOTO) Na današnji dan rođen Vitez sa Košara – Predrag Peđa Leovac”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ а б в г Novine, Pljevaljske. „Предраг Пеђа Леовац (14. април 1999. – 14. април 2020.)”. Pljevaljske novine (на језику: српски). Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ Јањић, Лидија (14. 6. 2022). „Ратни командант са Кошара: Претке нисам осрамотио, потомци ме се неће стидети”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 15. 6. 2022.
- ^ Јунаци отаџбине. Београд: Савезна влада. 2000. стр. 192.
- ^ vidovdaN (12. 3. 2021). „ЈУНАШТВО ПЕЂЕ ЛЕОВЦА У УЏБЕНИКУ ИСТОРИЈЕ У СРБИЈИ: Слава нашем бесмртном витезу”. Видовдан | Српска традиција и национални интерес (на језику: српски). Приступљено 18. 4. 2021.
- ^ „ЗНАШ ЛИ РЕЋИ КО ЈЕ ПЕЂА”. Газиместан|. 14. 4. 2022. Приступљено 14. 4. 2022.
Спољашње везе уреди
