Прециозност
Прециозност (лат. preciositas[1]: драгоценост)[2] [3][4] je најпре, француски књижевни и културни правац који је настао почетком 17. века, инспирисан петраркизмом и средњевековном француском куртоазном књижевношћу и друштвеним идеалом. У ширем смислу се користи да означи известан идеал понашања који карактеришу тежње ка елеганцији, отмености, добром укусу, префињеном и истанчаном изразу. Прециозе имају велики значај и удео у обогаћивању француског језика захваљујући бројним перифразама које су редовно користиле (неке се употребљавају и данас), а заслужне су, између осталог, и за продор феминистичких идеја и формулисање првих феминистичких захтева у Француској.
Салони уреди
Отмене даме 17. века, прециозе, у својим салонима угошћавају уметнике, мислиоце, учењаке и дискутују о филозофским и књижевним темама. Салони су веома важна тековина из времена прециоза која ће опстати у Француској и до Просветитељства. У салонима се негује монденски живот и истанчаност која је последица прециозног духа, једној од две водеће струје у француској књижевности. Противи се у потпуности галском духу, који негују француски фаблиои, a који не бежи од стварности, те се одликује: непосредношћу, једноставним хумором, отвореношћу, уживањем у свему овоземаљском. Прециозна жеља за отменошћу и елеганцијом, па и институализовањем уметности и образовања, води порекло из незадовољства политичким животом, прецизније, грубошћу која влада на двору Анрија IV. Чувени салони су салон Мадам де Лафајет, Маркизе де Рамбује и Мадлене де Скидери.
Писци и књижевне врсте уреди
Жанрови су кратки и прилагођени читању у салонима, то су тзв. монденски жанрови: писма, портрети, а негују се и кратке поетске форме, попут сонета, мадригала и епиграма. Могу се издвојити писци: Венсан Воатир и Мадлена де Скидери.
Тематика, стил и вокабулар уреди
Тематика уреди
Тематика је љубавна; пишу о платонској љубави која почива на поштовању и идеализацији.
Стил уреди
Стил је крут, усиљен, снобовски, настоје да избаце из употребе све вулгарне или недостојне изразе, који нису нужно недостојни у модерном схватању. Стављају у опозицију тзв. племените речи и недостојне речи, користећи бројне перифразе, којима мењају уобичајене речи и изразе: le mirroir - "le conseiller des grâces" (огледало - саветник грација), la fenêtre - "la porte du jour" (прозор - врата дана).
Вокабулар уреди
Међутим, у француски језик су увеле речи, тада неологизме, које су данас редовно присутне у језику:
féliciter v. (честитати), obscénité (бестидност, бесрамност), којој се Молијер руга у својој комедији: Школа за жене. [5], anonyme adj. (анониман) и многе друге. Такође, поједноставиле су писање бројних речи: autheurs постају auteurs (аутори); respondre постаје répondre (одговорити) итд. Молијер је посветио и читаву једну комедију исмејавању прециоза, њиховом реторичном језику и култивисаном понашању, у питању је дело: Смешне прециозе, 1659. (фр. Les Précieuses ridicules, 1659.).
Феминизам прециоза[6] уреди
Прециозе су зачетнице феминистичких идеја. Салонска књижевност на народном језику, супротставља се колежима, где се и даље инсистира на латинском као језику образовања и књижевности. Популаризују културу међу женама, којима она пре тога није била широко доступна, прве дискутују о разводу и инсистирају да жена сама бира свог супруга.
Референце уреди
- ^ Coles, Elisha (1679). A Dictionary, English-Latin, and Latin-English: Containing All Things Necessary for the Translation of Either Language Into the Other. To which End Many Things that Were Erroneous are Rectified, Many Superfluities Retrenched, and Very Many Defects Supplied ... (на језику: енглески). John Richardson.
- ^ Hendrik, Van Gorp (2005). Dictionnaire des termes littéraires. Париз: Honoré Champion. стр. 97, 98.
- ^ Poncet, Hélène (новембар 2007). „La préciosité”. Lettres et Arts. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Fanny, Marin (2001). Les mouvements littéraires du XVIe au XVIIe siècle. Paris: Hatier. стр. 70, 72.
- ^ Molière, Jean-Baptiste Poquelin (2016). L'École des femmes. Theatre classique. стр. 16.
- ^ „préciosité et féminisme”. www.etudier.com. Приступљено 19. 12. 2021.