Прича о фарисеју и царинику

Прича о фарисеју и царинику (или о фарисеју и порезнику) је једна од познатих Исусових алегоријских прича која се налази у Еванђељу по Луки.

Цариник и фарисеј на молитви.

Прича приказује фарисејског свештеника, разметљивог својим врлина, наспрам сакупљача пореза који понизно моли Бога за милост. Ова прича наглашава потребу смерне молитве.

Прича уреди

Лука преноси да је Исус следећу причи казао некима који су били уверени да су праведни, а остале људе ниподаштавали:

Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!


Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
— Еванђеље по Луки, 18:9-14 (превод синода СПЦ)

Тумачења уреди

Током 1. века, фарисеји су били познати по својом строгом поштовању Мојсијевог закона. Фарисеј у овој причи је још ревноснији од његових другова, пости чешће него што је потребно, даје десетак на све што прими, чак и у случајевима када верска правила не захтевају.[1] Сигуран у своју исправност, фарисеј не тражи Богу ништа, и тако не добија ништа.[1]

С друге стране, публикани (јавни службеници који су радили за Рим) су били презрени Јевреји који су сарађивали са Римским царством. Зато што су били најпознатији по прикупљању путарине и пореза они се обично описују као цариници или порезници. Ова прича, међутим, не осуђује њихово занимање (види и Лука 3:12-13), већ их описује као некога ко „препознаје своје стање недостојности пред Богом и признаје своју потребу за измирењем“.[1] Долазећи Богу у понизности, цариник прима милост и измирење које је тражио“.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. стр. 643-649.