Просветне новине са државонародним пратиоцем


Просветне новине са државонародним пратиоцем (Просветне новине са Државонароднымъ пратіоцемъ) је књижевни лист који је доносио и прилоге из позоришног и културног живота Београда. Како је уредник Просветних новина, Сергије Николић,[1] професор Лицеја, био противник Вука Караџића и Ђуре Даничића, лист је окупљао критичаре Вукове реформе.[2]

Просветне новине са државонародним пратиоцем
Типкњижевни лист
Формат32 cm
Главни уредникСергије Николић
Оснивање1848.
Језиксрпски
Укидање1849?.
СедиштеБеоград

Критике уреди

Једна од сарадника листа био је и Ђорђе Малетић (1816-1888), књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар. Малетић је у чланку "Песме Бранка Радичевића" (8/1848) оценио да је стваралаштво овог песника из карловачког периода, пре свега "Ђачки растанак", вредно пажње и за сваку похвалу, док је Бранко из тзв. "бечког" периода, када је настала песма "Пут" "суров, необуздан, пуст и занесен".[2]

 
Ђорђе Малетић (1816-1888)

Позоришни живот уреди

Током 1848. године, лист доноси и информације о позоришним представама у Београду. Тако сазнајемо да је Србско позориште приказало спев Јована Ст. Поповића "Сан Краљевића Марка" или "Слава Србије на дан прозваног Андреје". Помињу се и Стеријина дела "Смрт Стефана Дечанског", као и "жалостно позорје" "Владислав".[2] У рубрици "Позоришни гласоноша" Новине су доносиле недељни репертоар позоришта у Београду.

Полемике уреди

Сергије Николић је вероватно аутор текстова који су се жестоко обрушили на Вука Караџића и његове писталице. У једном чланку се напада Вуков превод "Новог завјета", а у другом Ђуро Даничић, Вук и његов рад у Бечу. Иако се наводи да ће лист објављивати и мишљења Вукових присталица, како би се чуло и другачије мишљење, то се ипак није догодило.[2]

Референце уреди

  1. ^ „Просветне новине са државонароднымъ пратіоцемъ”. Виртуелна библиотека Србије. Приступљено 26. 11. 2020. [мртва веза]
  2. ^ а б в г Матицки, Миодраг (2016). Српска књижевна периодика: 1766-1850. Нови Сад: Матица српска. стр. 453. ISBN 978-86-7946-189-6.