Пружатовац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 859 становника.

Пружатовац
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Раст 859
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 02″ С; 20° 37′ 21″ И / 44.417166° С; 20.6225° И / 44.417166; 20.6225
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пружатовац на карти Србије
Пружатовац
Пружатовац
Пружатовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11413
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Историја уреди

Село Пружатовац се налази југозападно од варошице Младеновца.

Пружатовац је старије насеље. Некада село било у „Селишту“, ближе реци Пружатовца. На томе се месту још увек налазе трагови, који указују да је ту постојало насеље. У долини Јабланице, поред пута који везује Пружатовац и Међулужје, налази се место „Земунице“ где су се, по предању, Турака крили преци данашњих становника.

Прве писане помене о Пружатовцу имамо из првих десетина 18.века. Ово село постојало за време аустријске владавине (1718-1739.г) и на карти из тога доба забележено је под именом Pruschattovaz. У арачким списковима из првих десетина 19.века помиње се у Вићентијевој кнежини село Пружатовац, које је имало 1818.г. 14, а 1822.г. 16 кућа Године 1846. пружатовац је имао 31 кућу, и тада припадало космајском срезу. По попису из 1921.г. село је имало 169 кућа са 950 становника.

За најстарије породице у селу сматрају се: Адамовићи (Данас са разни презименима) и Максимовићи (Данас са разни презименима), чији су преци дошли са Косова и најпре становали у Селишту, где је до скора било дрвета шљива и другог воћа. Остале су породице млађи досељељеници; пада у очи да има приличан број и из суседних крајева. У току Балканског и светског рата Пружатовац је имао 101 погинулог и умрлог.
Село има школу од 1872. године. Године 1911. подигнута нова школа. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија уреди

У насељу Пружатовац живи 656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,6 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 251 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.116
1953. 1.171
1961. 1.150
1971. 1.007
1981. 958
1991. 922 880
2002. 835 950
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
830 99,40%
Хрвати
  
1 0,11%
непознато
  
4 0,47%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Пружатовац село.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе уреди