Пружатовац
Пружатовац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 859 становника.
Пружатовац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Младеновац |
| Становништво | |
| — 2011. |  859 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 25′ 02″ С; 20° 37′ 21″ И / 44.417166° С; 20.6225° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Пружатовац Пружатовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11413 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја уреди
Село Пружатовац се налази југозападно од варошице Младеновца.
Пружатовац је старије насеље. Некада село било у „Селишту“, ближе реци Пружатовца. На томе се месту још увек налазе трагови, који указују да је ту постојало насеље. У долини Јабланице, поред пута који везује Пружатовац и Међулужје, налази се место „Земунице“ где су се, по предању, Турака крили преци данашњих становника.
Прве писане помене о Пружатовцу имамо из првих десетина 18.века. Ово село постојало за време аустријске владавине (1718-1739.г) и на карти из тога доба забележено је под именом Pruschattovaz. У арачким списковима из првих десетина 19.века помиње се у Вићентијевој кнежини село Пружатовац, које је имало 1818.г. 14, а 1822.г. 16 кућа Године 1846. пружатовац је имао 31 кућу, и тада припадало космајском срезу. По попису из 1921.г. село је имало 169 кућа са 950 становника.
За најстарије породице у селу сматрају се: Адамовићи (Данас са разни презименима) и Максимовићи (Данас са разни презименима), чији су преци дошли са Косова и најпре становали у Селишту, где је до скора било дрвета шљива и другог воћа. Остале су породице млађи досељељеници; пада у очи да има приличан број и из суседних крајева. У току Балканског и светског рата Пружатовац је имао 101 погинулог и умрлог.
Село има школу од 1872. године. Године 1911. подигнута нова школа. (подаци крајем 1921. године).[1]
[2]
Демографија уреди
У насељу Пружатовац живи 656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,6 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 251 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 7 | 15 | ||
| 75—79 | 13 | 24 | ||
| 70—74 | 26 | 27 | ||
| 65—69 | 19 | 28 | ||
| 60—64 | 29 | 26 | ||
| 55—59 | 14 | 17 | ||
| 50—54 | 35 | 30 | ||
| 45—49 | 46 | 35 | ||
| 40—44 | 27 | 20 | ||
| 35—39 | 21 | 28 | ||
| 30—34 | 26 | 23 | ||
| 25—29 | 22 | 26 | ||
| 20—24 | 24 | 23 | ||
| 15—19 | 33 | 23 | ||
| 10—14 | 23 | 27 | ||
| 5—9 | 26 | 26 | ||
| 0—4 | 24 | 19 | ||
| Просек : | 39,6 | 42,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 343 | 100 | 198 | 27 | 15 | 3 |
| Женски | 347 | 62 | 193 | 80 | 11 | 1 |
| УКУПНО | 690 | 162 | 391 | 107 | 26 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 169 | 40 | 0 | 2 | 82 |
| Женски | 94 | 32 | 0 | 0 | 27 |
| УКУПНО | 263 | 72 | 0 | 2 | 109 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 6 | 7 | 1 | 7 |
| Женски | 0 | 0 | 9 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 2 | 6 | 16 | 5 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 5 | 4 | 0 | 11 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 1 | 15 |
| УКУПНО | 0 | 6 | 5 | 1 | 26 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Пружатовац село.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
