Википедија

П. Л. Траверс

Памела Линдон Траверс (енгл. Pamela Lyndon Travers; Мериборо, 9. август 1899 – Лондон, 23. април 1996), рођена као Хелен Линдон Гоф, била је аустралијско-британска списатељица која је већину своје каријере провела у Енглеској.[1] Најпознатија је по серији дечијих књига о Мери Попинс, у којима је главни лик магична дадиља.

Памела Линдон Траверс
Траверс у улози Титаније у драми Сан летње ноћи око 1924.
Лични подаци
Датум рођења(1899-08-09)9. август 1899.
Место рођењаМериборо, Квинсленд, Аустралија
Датум смрти23. април 1996.(1996-04-23) (96 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
Књижевни рад
Најважнија делаМери Попинс

Писањем је почела да се бави још као тинејџерка, а кратко је радила и као професионална шекспировска глумица. Емигрирала у Енглеску са 25 година и променила име у Памела Линдон Траверс, а књижевни псеудоним П. Л. Траверс користи од 1933. године.

Током Другог светског рата, док је радила за Министарство информација Велике Британије, отпутовала је у Њујорк. Тада ју је контактирао Волт Дизни поводом продајом права за филмску адаптацију књиге Мери Попинс Дизни студију. После вишегодишњих преговора, Волт Дизни је добио права и филм Мери Попинс је премијерно приказан 1964. године.

Књига Мери Попинс адаптирана је као мјузикл у позоришту Вест Енд 2004. године, док је на Бродвеју премијерно је приказан 2006. године. Филм заснован на Дизнијевим напорима да убеди П. Л. Траверс да му прода филмска права за Мери Попинс, Спасавање господина Банкса, приказан је 2013. године. Лик П. Л. Траверс тумачи Ема Томпсон.

У наставку оригиналног филма Повратак Мери Попинс из 2018. године, Мери Попинс, коју игра Емили Блант, се враћа да поново помогне породици Бенкс.

Биографија уреди

Хелен Линдон Гоф, у младости звана Линдон, рођена је 9. августа 1899. године у Мерибороу, у покрајини Квинсленд у Аустралији.[2] Њена мајка, Маргарет Агнес Гоф, била је Аустралијанка и нећака Бојда Данлопа Морехеда, премијера Квинсленда од 1888. до 1890. године. Њен отац, Траверс Роберт Гоф, био је банкарски службеник.[3]

У Мерибороу су живели до њене треће године, а потом се селе у Бризбејн, где је рођена њена сестра.[4] Крајем 1905. године, породица се преселила у место Алора у Квинсленду,[5] где је од 1906. похађала школу.[6] Њен отац, Траверс Гоф је умро у јануару 1907. године.[7]

Након очеве смрти, заједно са својом мајком и сестрама, преселила у Боурул, у Новом Јужном Велсу, где је похађала локални огранак гимназије Енглеске цркве из Сиднеју.[8] Од 1912. године похађала је школу Норманхерст, у Ешфилду, предграђу Сиднеја. У Норманхерсту је заволела позориште. Године 1914. објавила је свој чланак у школском часопису, а касније те године режирала је школски концерт. Следеће године, играла је улогу Ника Вратила у продукцији драме Сан летње ноћи. Желела је да оствари успешну каријеру као глумица.[9][10] Радила је као благајник у Australian Gas Light Company.[11] Од 1921. године ангажована је у шекспировској глумачкој трупи коју је водио Алан Вилки са седиштем у Сиднеју.[12]

Каријера уреди

Прву улогу у трупи остварила је као Ен Пејџ у комедији Веселе жене виндзорске марта 1921. године. Одлучила је да игра под уметничким именом Памела Линдон Траверс, узимајући Траверс од очевог имена и Памела јер је мислила да је то „лепо“ име које „добро звучи“ са Траверс.[13] Са трупом је ишла на турнеју по Новом Јужном Велсу, а у осврту на њену изведбу Титаније у Сну летње ноћи, критичар Френк Мортон из новина Тријад, написао је да је њена изведба била „превише људска”.[14]

Трупа је отпутовала на Нови Зеланд, где је Траверс упознала новинара новозеландског Сана (The Sun). Новинар је једну њену песму однео свом уреднику, и она је објављена. Наставила је да шаље радове Сану, и након што је напустила Нови Зеланд. Једно време је имала и сопствену колумну. Њени радови објављивани су у разним публикацијам. Речено јој је да не прави каријеру у новинарству, па се окренула поезији. Тријад је објавио њену „Песму мајке”, у марту 1922. под именом „Памела Јанг Траверс”. У мају 1923. нашла је запослење у Тријаду, где је добила дискреционо право да попуни најмање четири странице женског одељка, под називом „Жена узвраћа ударац“, у сваком броју. Траверс је писала поезију, новинарство и прозу за њен одељак.[15] Објавила је и књигу поезије Горко слатко.[16]

У Енглеској уреди

 
Зграда у Улици Смит бр. 50 у Лондону у којој је живела
 
Спомен плоча на згради

Дана 9. фебруара 1924, Траверс је напустила Аустралију и настанила се у Лондону.[17] Само једном је поново посетила Аустралију. Четири године је писала поезију за недељник Irish Statesman.[11] У Ирској 1925. године, упознала песника Џорџа Вилијама Расела (који је писао под именом "АЕ") који је, као уредник Статсмана, прихватио неке од њених песме за објављивање. Преко Расела, чија је љубазност према млађим писцима била легендарна, Траверс је упознала В. Б. Јејтса, Оливера Сент Џона Гогартија и друге ирске песнике који су подстакли њено интересовање за светске митологије.[18]

Током посете Фонтенблоу у Француској, Траверс је упознала окултисту Георгија Ивановича Гурџијева, чији „следбеник“ је постала. Отприлике у исто време подучавао ју је и Карл Густав Јунг у Швајцарској.[11] Године 1931. преселила се са својом пријатељицом Маџ Бурнанд из њиховог изнајмљеног стана у Лондону у викендицу у Сасексу. Тамо је у зиму 1933. године почела да пише Мери Попинс.[3]Током тридесетих, Траверс је рецензирала драму за The New English Weekly и објавила књигу Московска екскурзија 1934. године. Мери Попинс објављена је те исте године са великим успехом. Уследили су многи наставци.[11]

Током Другог светског рата, док је радила за британско Министарство информација, провела је пет година у САД. Књигу Идем морем, идем копном објавила је 1941. године.[11] На позив свог пријатеља Џона Колијера, америчког комесара за индијанска питања, Траверс је провела два лета живећи међу Навахо, Хопи и Пуебло Индијанцима, проучавајући њихову митологију и фолклор.[19][20] Траверс се вратила у Енглеску на крају рата, и наставила да пише.[11] Преселила се у Улицу Смит бр. 50 у Челсију у Лондону, која је данас обележена спомен—плочом. Вратила се у САД 1965. године и постала резиденцијални писац на колеџима Радклиф, од 1965. до 1966. године, Смит 1966. и Скрипс 1970. године.[11][21] Објављивала је разне радове и уређивала Параболу: часопис за митове и традицију од 1976. до своје смрти.[11]

Мери Попинс уреди

Већ 1926. године Траверс је објавила кратку причу „Мери Попинс и продавац шибица“, која је представила лик дадиље Мери Попинс и уличног уметника Берта.[22][23] Објављена у Лондону 1934, Мери Попинс, је била њен први књижевни успех. Уследило је седам наставака, последњи 1988. године, када је Траверс имала 89 година.[24]

Гостујући у радио програму ББС радија 4 у мају 1977. године, Траверс је открила да име „М. Попинс“ потиче из прича из детињства које је измислила за своје сестре и да још увек поседује књигу из те ере са овим именом уписаним.[25] Њена пра тетка, Хелен Морехеад, која је живела у Вулари у Сиднеју, и говорила је „трк у кревет“ (Spit spot, into bed), вероватно је послужила као инспирација за овај лик.[26][27]

Дизнијева верзија уреди

 
Џули Ендруз у филму Мери Попинс

Музичка филмска адаптација књиге Мери Попинс, Дизни студио премијерно је приказао 1964. године. Улогу Мери Попинс играла је Џули Ендруз за шта је добила и Оскар за најбољу глумицу у главној улози. Филм је углавном је заснован на истоименом оригиналном роману из 1934. године, као и наставку Мери Попинс се враћа из 1935. године. Романе су волеле Дизнијеве ћерке када су биле деца, па је Дизни 20 година покушавао да откупи филмска права.[[28] Године 1961. Траверс је стигла у Лос Анђелес летом из Лондона, а њену карту у првој класи платио је Дизни, и на крају је пристала да прода права, добрим делом зато што је била у тешком финансијском стању. [29] Траверс је била саветник у продукцији, али није одобравала Попинсов лик у Дизнијевој верзији. Осећала се амбивалентно у вези са музиком и толико је мрзела употребу анимације да је искључила било какве даље адаптације серије.[30] Није добила позивницу за премијеру филма све док није „осрамотила једног Дизнијевог директора да га позове“. На афтер-партију је гласно рекла "Прва ствар која треба уклонити је секвенца анимације." Дизни је одговорио: „Памела, тај брод је већ испловио“ и отишао.

Толико јој се није допала Дизнијева адаптација и начин на који је поступано према њој током продукције, да, када јој је продуцент Камерон Мекинтош пришао годинама касније да направи британски мјузикл, она је пристала само под условима да само британски писци буду укључени и нико из оригиналног филма.[31][32] То је посебно односило на браћу Шерман. Међутим, оригиналне песме из филма из 1964. године су биле дозвољене.[33] Те услове је чак навела и у тестаменту.[34][35]

У интервјуу из 1977. године за ББС радио, Траверс је изјавила о филму: „Гледао сам га једном или двапут, и научио сам да живим са њим. Гламурозан је и добар филм на свом нивоу, али мислим да не личи баш на моје књиге.“[36][37]

Каснији филмови уреди

Филм из 2013. Спасавање господина Банкса је драматизовано радни процес током планирања филма Мери Попинс, али и Траверсиног раног живота, повлачећи паралеле са Мери Попинс и детињством ауторке. У филму играју Ема Томпсон као П. Л. Траверс и Том Хенкс као Волт Дизни.

Године 2018, 54 године након изласка оригиналног филма Мери Попинс, објављен је наставак под називом Повратак Мери Попинс, са Емили Блант у главној улози. Радња филма је смештена 25 година након догађаја из првог филма, у којем се Мери Попинс враћа да помогне Џејн и Мајклу годину дана након породичне трагедије.

Лични живот уреди

Траверс није желела да износи детаље о свом личном животу, рекавши да се „највише поистовећује са Анонимусима као списатељица“ и питала је да ли су „биографије уопште од користи“. Патриши Демерс је било дозвољено да је интервјуише 1988. године, али не и да пита о њеном личном животу.[11]

Траверс се никада није удавала.[11] Иако је током свог живота имала бројне пролазне везе са мушкарцима, живела је више од деценије са Маџ Бернанд, ћерком сер Френсиса Бернанда, драмског писца и бившег уредника Punch магазина. Делиле су стан у Лондону од 1927. до 1934. године, а затим су се преселиле у викендицу близу Мејфилда у Источном Сасексу, где је Траверс објавила прву књигу Мери Попинс. Њихов однос је, по речима једног биографа, био „интензиван“, и подједнако двосмислен.

У доби од 40 година, две године након што је почела да живи сама, Траверс је усвојила дечака из Ирске којем је дала име Камил Траверс. дечак је био унук Џозефа Хона, првог биографа В. Б. Јејтса, који је са супругом одгајао својих седморо унучади. Камил није био свестан свог правог порекла или постојања браће и сестара све до 17. године, када је Ентони Хон, његов брат близанац, дошао у Лондон и покуцао на врата Траверсове куће у улици Смит 50 у Челзију.[38][39] Преко Камила, Траверс је имала троје унучади.[40]

Добила је Орден Британске империје (OBE) на новогодишњим почастима 1977. године. Умрла је у Лондону 23. априла 1996. у 96 години.[41] Иако никада није у потпуности прихватила начин на који је Дизнијева филмска верзија Мери Попинс приказала њену дадиљу, филм ју је учинио богатом.[42] Вредност њене имовине у септембру 1996. године, процењена је на 2.044.708 фунти.[43]

Траверс кратер уреди

У њену част назван је кратер на планети Меркур 2018. године.[44]

Белетристика уреди

  • Мери Попинс, 1934.
  • Мери Попинс се враћа, 1935.
  • Идем морем, идем копном, 1941.
  • Тетка Сас, 1941.
  • Ах Вонг, 1943.
  • Мери Попинс отвара врата, 1943.
  • Џони Дилејни, 1944.
  • Мери Попинс у парку, 1952.
  • Продавница медењака, 1952.
  • Госп. Вигова рођенданска забава, 1952.
  • Магични компас, 1953.
  • Мери Попинс од А до Ш, 1962.
  • Лисица у јаслама, 1963.
  • Пријатељ мајмун, 1972.
  • Мери Попинс у кухињи, 1975.
  • Два пара ципела, 1980.
  • Мери Попинс у Трешњевачкој улици, 1982.
  • Мери Попинс и кућа у комшилуку, 1988.

Збирке уреди

  • Приче из Мери Попинс, 1952.

Публицистика уреди

  • Московска екскурзија, 1934.
  • Георгиј Иванович Гурџијев , 1973
  • О Успаваној лепотици, 1975.
  • Шта пчела зна, 1989.

Референце уреди

  1. ^ PL Travers (British author). Encyclopædia Britannica.
  2. ^ Lawson 2006, стр. 23.
  3. ^ а б Picardie, Justine (28. 10. 2008). „Was P L Travers the real Mary Poppins?” . The Daily Telegraph (telegraph.co.uk). London. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 25. 11. 2010. 
  4. ^ Lawson 2006, стр. 26–29.
  5. ^ Lawson 2006, стр. 35.
  6. ^ Lawson 2006, стр. 44–45.
  7. ^ Lawson 2006, стр. 46.
  8. ^ Lawson 2006, стр. 50.
  9. ^ "The truth behind Mary Poppins creator P.L. Travers" by Time Barlass, The Sydney Morning Herald, 5 January 2014
  10. ^ Lawson 2006, стр. 56–60.
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и „Goff, Helen Lyndon [pseuds. P. L. Travers, Pamela Lyndon Travers]”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/62619.  (Subscription or UK public library membership required.)
  12. ^ Lawson 2006, стр. 64–65.
  13. ^ Lawson 2006, стр. 66.
  14. ^ Lawson 2006, стр. 67–69.
  15. ^ Lawson 2006, стр. 69–75.
  16. ^ Lawson 2006, стр. 81.
  17. ^ Lawson 2006, стр. 80.
  18. ^ Lawson 2005, стр. 185.
  19. ^ Burness & Griswold 1982.
  20. ^ Witchell, Alex (22. 9. 1994). „At Home With: P. L. Travers; Where Starlings Greet the Stars”. The New York Times. Приступљено 21. 11. 2013. 
  21. ^ Lawson 2006, стр. 290.
  22. ^ Valerie Lawson, Mary Poppins, She Wrote: The Life of P. L. Travers, 2005, p. 100.
  23. ^ Text of the short story
  24. ^ Cullinan, Bernice E; Person, Diane Goetz (2005), Encyclopedia of Children's Literature, Continuum, стр. 784, ISBN 978-0-82641778-7, Приступљено 9. 11. 2012 
  25. ^ „P L Travers”. Desert Island Discs. BBC Radio 4. 21. 5. 1977.  Audio recording of the episode featuring Travers with Roy Plumley.
  26. ^ McDonald, Shae (18. 12. 2013). „PL Travers biographer Valerie Lawson says the real Mary Poppins lived in Woollahra”. Wentworth Courier. Sydney: The Daily Telegraph (Sydney) [dailytelegraph.com.au]. 
  27. ^ Nance, Kevin (20. 12. 2013). „Valerie Lawson talks Mary Poppins, She Wrote and P.L Travers: Biography reveals original character's sharp edge”. Chicago Tribune. стр. 2. Приступљено 12. 1. 2014. 
  28. ^ "Saving Mr Banks: the true story of Walt Disney's battle to make Mary Poppins". The Telegraph. Retrieved 17 May 2017
  29. ^ "What Saving Mr Banks tells us about the original Mary Poppins". The Guardian. Retrieved 17 May 2017
  30. ^ Newman, Melinda (7. 11. 2013). „Poppins Author a Pill No Spoonful of Sugar Could Sweeten: Tunesmith Richard Sherman recalls studio's battles with Travers to bring Disney classic to life”. Variety. Приступљено 7. 11. 2013. 
  31. ^ Ouzounian, Richard (13. 12. 2013). „P L Travers might have liked Mary Poppins onstage”. The Toronto Star. Приступљено 6. 3. 2014. 
  32. ^ Rainey, Sarah (29. 11. 2013). „Saving Mr Banks: The true story of PL Travers” . The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  33. ^ Rochlin, Margy (6. 12. 2013). „A Spoonful of Sugar for a Sourpuss: Songwriter Recalls P. L. Travers, Mary Poppins Author”. The New York Times. Приступљено 14. 5. 2015. 
  34. ^ Norman, Neil (14. 4. 2012). „The real Mary Poppins”. Daily Express. Приступљено 14. 5. 2015. 
  35. ^ Erbland, Kate (26. 12. 2013). „The Dark, Deep and Dramatic True Story of Saving Mr. Banks”. Film.com. Архивирано из оригинала 5. 1. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  36. ^ „Saving Mr Banks (2013): Did the real P L Travers weep at the Mary Poppins movie premiere?”. History vs Hollywood. Приступљено 1. 3. 2020. 
  37. ^ Desert Island Discs: P L Travers. BBC Radio 4. 23. 5. 1977. Корисна информација се налази на: 17:02. Приступљено 1. 3. 2020. 
  38. ^ Hone, Joseph (2013-12-06). „Steely, self-centred, controlling — the Mary Poppins I knew”. Irish Examiner. Приступљено 2018-06-08. 
  39. ^ Minus, Jodie (10—11. 4. 2004). „There's something about Mary”. The Weekend Australian. стр. R6. 
  40. ^ Fox, Margalit. „P. L. Travers, Creator of the Magical and Beloved Nanny Mary Poppins, Is Dead at 96”. The New York Times. 
  41. ^ Rochlin, Margy (3. 1. 2014). „Not Quite All Spoonfuls of Sugar: Tom Hanks and Emma Thompson Discuss Saving Mr. Banks”. The New York Times. Приступљено 5. 1. 2014. 
  42. ^ Valerie Lawson, Mary Poppins, She Wrote: The Life of P. L. Travers, 2005, p. 270-274.
  43. ^ Valerie Lawson, Mary Poppins, She Wrote: The Life of P. L. Travers, 2005, p. 360.
  44. ^ „Travers”. Gazetteer of Planetary Nomenclature. NASA. Приступљено 10. 3. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
П. Л. Траверс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=П._Л._Траверс&oldid=27431189”