Радмила Милентијевић
Радмила Милентијевић (Азања, код Смедеревске Паланке, 27. октобар 1931 — Њујорк, 20. септембар 2022[1]) била је српски писац и историчар, професор емеритус на Градском колеџу у Њујорку. Већи део живота провела је у Америци. Била је министар у СР Југославији и Србији.
| Радмила Милентијевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. октобар 1931. |
| Место рођења | Азања, код Смедеревске Паланке, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 20. септембар 2022. (90 год.) |
| Место смрти | Њујорк, САД |
| Научни рад | |
| Поље | историја |
| Институција | Градски колеџ у Њујорку |
| Награде | Орден Светог Саве |
Биографија уреди
Рођена у тадашњем засеоку Влашки До варошице Азање, општина Смедеревска Паланка. Њен отац је био официр краљевске војске и после Другог светског рата одбио је да се врати у Југославију. Студирала је на Економском факултету у Београду. Радмила је 1953. године легално отишла из Југославије да посети свог оца у Паризу, у време када деца политичких емиграната нису могла лако да оду из земље. Из Париза је отишла у Чикаго, где је упознала епископа Дионисија Миливојевића, који је био очев познаник. Живела је у црквеним становима, а епископ Дионије је Радмили поклањао скупоцене поклоне. Због тога се причало да је она епископова љубавница и након скандала који је избио 1961. отишла је из Чикага.[2]
Докторирала је 1970. године на Универзитету Колумбија у САД. Била је професор на Градском колеџу у Њујорку, где је предавала савремену европску историју. Била је министарка без портфеља 1992. у Влади Савезне Републике Југославије у време Милана Панића и министарка информисања 1997—1998 у Влади Србије коју је водио Мирко Марјановић. Патријарх српски Иринеј одликовао ју је 27. октобра 2015. у Азањи орденом Светога Саве другог степена, као великом добротвору Српске православне цркве.
Као донатор, обезбедила је средства за подизање споменика Књегињи Милици у Трстенику. Скулптура, рад вајара Драгољуба Димитријевића је свечано откривена 17. јануара 2016. године.[3]
Референце уреди
Литература уреди
- Hockenos, Paul (2003). Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4158-5.
- Срби у свету: Радмила Милентијевић
Спољашње везе уреди
- Србима три медаље части („Вести“, 10. мај 2011)
- Радмила Милентијевић: Право лице Милеве Ајнштајн („Правда“, 9. децембар 2010)
- СРЦЕМ УВЕК УЗ СРБЕ: Професорка Радмила Милентијевић је била историчарка и министарка, али пре свега велики добротвор („Вечерње новости”, 23. септембар 2022)
- Славко Вејиновић: ЗА СЕЋАЊЕ ЗАДУЖБИНАР РАДМИЛA МИЛЕНТИЈЕВИЋ (1931–2022) (Вукова задужбина, 27. септембар 2022) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2022)
