Радослав Веселиновић
Радослав Веселиновић (Шутци код Љига, 17. јануар 1896 – Београд, новембар 1944) био је српски инжењер агрономије и професор, министар пољопривреде у Влади народног спаса Милана Недића током Другог светског рата.
| Радослав Веселиновић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Радослав Веселиновић, министар пољопривреде у влади Милана Недића | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 17. јануар 1896. | ||||||||||
| Место рођења | Шутци код Љига, Краљевина Србија | ||||||||||
| Датум смрти | новембар 1944. (48 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија | ||||||||||
| Узрок смрти | Смртна казна стрељањем | ||||||||||
| |||||||||||
Биографија уреди
Рођен је 1896. године у земљорадничкој породици, основну школу завршио је у Белановици, а гимназију у Горњем Милановцу. Уписао је студије у Београду, али је након избијања Првог светског рата морао да прекине школовање и придружи се српској војсци. Крајем 1915. године са српском војском кренуо је у повлачење преко Албаније и почетком 1916. искрцао се на Крф. Потом је пребачен на Солунски фронт, али је убрзо демобилисан и упућен у Тулузу у Француску где је дипломирао на Шумарском факултету 1921. По повратку у Србију ступио је у службу као срески економ и радио као економски стручњак у самоуправним и државним надлештвима. У међувремену је у Београду завршио Пољопривредни факултет. Био је професор гимназије у Сенти, потом дванаест година професор и директор Пољопривредне школе у Ади до 1941.[1][2] До почетка Другог светског рата био је општински одборник, председник Народне одбране, члан Сокола и других националних просветних организација у Ади. У резерви био је капетан прве класе. Одликован је орденом Југословенске круне V степена, Албанском споменицом и Споменицом Првог светског рата. Био је ожењен Меланијом, пореклом из Санада у Банату.[3][4]
Политичко деловање током Другог светског рата уреди
По избијању Другог светског рата запослио се у Министарству пољопривреде и већ крајем 1941. постао начелник истог. Учествовао је у изради планова за развој Планске пољопривредне производње у Србији. Новембра 1942. године постао је министар пољопривреде и исхране у влади Милана Недића.
У сарадњи са владом Краљевине Југославије у егзилу, снаге Драгољуба Михаиловића уврстиле су у једном тренутку Радослава Веселиновића на листу од 75 имена за стављање под слово „З”, која је била оглашавана преко радио Лондона.[а]
Након ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, није хтео да бежи пред снагама НОВ и ПОЈ и Црвене армије, говорећи да нема чега да се плаши и да је све радио на добробит и корист народа. Почетком новембра ухапшен је и изведен пред Војни суд I пролетерског корпуса. Пресудом донетом 18. новембра 1944. године, Војни суд прогласио је ратним злочинцима уз изрицање смртне казне стрељањем, одузимање части и конфискацију целокупне имовине, следеће чланове Недићеве владе:
- Радослава Веселиновића, министра пољопривреде
- Душана Ђорђевића, министра финансија
- Јована Мијушковића, министра социјалне политике
- Буду Цвијановића, помоћника министра пољопривреде
Име Радослава Веселиновића нашло се на списку 105 стрељаних ратних злочинаца и народних непријатеља објављеном 27. новембра 1944. у Политици. У овом саопштењу Војног суда I корпуса НОВЈ означен је као најближи Недићев сарадник, организатор и руководилац планског пљачкања српског народа, у корист окупатора и њихових помагача.[5][6] Претпоставља се да је стрељан у Јајинцима код Београда.
Види још уреди
Напомене уреди
- ^ Премда се слово „З” обично тумачи као скраћеница од речи „заклати”, бивши председник Југословенске владе у егзилу, Слободан Јовановић тврдио је у писму упућеном листу Тајмс 1946. године да је „З” почетно слово речи „застрашити”, те да је на тај начин обележеним лицима стављано до знања да се за њихова недела зна и изван земље и да ће их после рата сустићи казна.
Референце уреди
- ^ „Унапређења”. Просветни гласник: 231. 1. јул 1926.
- ^ „У Новом Саду одржана је скупштина Удружења југословенских агронома”. Правда: 20. 24. јул 1938.
- ^ Српски биографски речник, Књига 2. Матица српска. 2004.
- ^ „Личности у историји краја”. belanovica.rs. Приступљено 20. јануар 2023.
- ^ „Саопштење Војног суда првог корпуса НОВЈ о суђењу ратним злочинцима у Београду”. Политика: 1. 27. новембар 1944.
- ^ Цветковић, Срђан (2006). „Ко су 105 (104) стрељаних?”. Историја 20. века: 88.