Разговор:Јанош Шајновић

Иван → Јанош?

Зашто мађаризујемо Далматинце?

Шајновићи су живели у Панонској низији још у време Турака. Презиме им долази од персијске речи за сокола (шахин, шајин). Дакле, Соколовићи.

Учествовали су у устанку Ференца Ракоција. Дали су једног капетана рацке милиције. Истина, нису се истакли као рецимо Сучићи и Марковићи из Суботице, односно Сомбора, али су остали запажени.

Иван Шајновић је рођен у Фејер жупанији, коју и данас хрватска заједница у Мађарској зове "Била жупанија", а престоницу Секешфехервар - Столни Биоград.

Прекрстили смо Ивана Шајновића у Јаноша Шајновића. Зашто не у ШајновиЧ, ако је тако системски правилно?

Па кад већ мађаризујемо, зашто нисмо мађаризовали и Ивановог оца Матију Шајновића у Маћаша Шајновича?

Иван Шајновић је рођен 1733. Тада су многе далматинске породице биле неоднарођене. Претпостављам да је то случај и са Шајновићима.

Мислим да треба бити поштен. Ако команданта Српске милиције Саву Текелију зовемо Сава Текелија, а не Thököly Sebő, онда може и Иван Шајновић бити Иван Шајновић.— Владимир Нимчевић (разговор) 18:04, 25. октобар 2020. (CET)

Нема ту никаквог прекрштавања или мађаризовања, просто ниси додао извор из кога се види да је он по рођењу добио име Иван, јасно је да по презимену није Мађар, зато је и остављено у српском изговору. Сада, види се да је из мешовитог брака, рођен у доминантној мађарској средини, да се занимао за мађарски језик, што само може упућивати да се он помаџарио, а верујем да добро знаш да је таквих случајева било на простору данашње Мађарске, вероватно и у Столном Београду где је живела српска заједница.

Е сада, тешко да писање Јожефа Ердедија може бити довољно за одређивање његовог етничког порекла, човек је живео два века после њега, бавио се језиком и питање је на основу чега је он то написао, вероватно узгред. Lackope (разговор) 13:52, 26. октобар 2020. (CET)

Фејерска жупанија није била тако доминантно мађарска у то време. Био је то мозаик народа и вероисповести. У то време ни Будим није био доминантно мађарски. У Столном Београду су коегзистирали и католици и православци, преци данашњих Хрвата и Срба. Шајновић јесте из мешовитог брака, сигурно се изјашањавао и као Hungarus, али је католик и јужнословенског порекла, највероватније далматинског. А код Далматинаца је Јанош - Иван. Ни мађарски научници нису оспоравали јужнословенско порекло породице Шајновић. Зато мислим да треба Јован или Иван Шајновић. Уосталом, то је време предмодерних националних идентитета. Тако да је у историографији дозвољено прилагођавати имена познатих личности. Матија Корвин уместо Машаћ Корвин и сл. Ако је Словацима и Словенцима познат као Јан Шајновић, зашто онда не би и нама био познат као Иван или Јован Шајновић? Јожеф Ердеди је признат мађарских истраживач. Објављивао је и на немачком и на мађарском. Ако нађеш извор који говори да је Иван Шајновић Србин, уврсти га слободно. Наравно, занимао се за мађарски, јер су школе у то време биле доминантно мађарске, али је писао на латинском и потписивао Joannes Sajnovics како је сигурно уписан и у матичну књигу рођених.— Владимир Нимчевић (разговор) 16:36, 26. октобар 2020. (CET)

Јесте, у то време је било више раличитих заједница али је ипак то била мађарска средина.

У Столном Београду су коегзистирали и католици и православци, преци данашњих Хрвата и Срба

Баш за неку католичку заједницу српског језика нисам још чуо да је тамо била. Међутим, овај други део реченице представља од тебе непријатно изненађење, јер испада да Срби у 18. веку нису постојали као народ већ су имали неке претке од којих су настали тек касније.

Шајновић јесте из мешовитог брака, сигурно се изјашањавао и као Hungarus, али је католик и јужнословенског порекла, највероватније далматинског. А код Далматинаца је Јанош - Иван.

Не може се у смислу јужнословенског порекла никако говорити о некаквом далматинском пореклу. Далматинци нису јужнословенски народ, већ становници Далмације, географске области у којој су живели и припадници несловенских народа. Боље припази шта пишеш. Исто, прво Шајновића називаш Далматинцем, а потом кажеш највероватније Далматинац. Мораћеш прво да се сложиш сам са собом пошто очигледно ни сам ниси сигуран у то шта пишеш.

Име Матије Корвина је устаљено у српској литератури, па и није за поређење. Верујем да је Ердеди признати научник за језик, али није за етничка питања, још за човека који је живео у 18. веку писати да је хрватског порекла, мислим, треба много поузданији извор за тако нешто. То што су школе тада биле доминантно мађарске не значи да се није могао заимати за језик свог народа, ако није имао мађарски идентитет. Lackope (разговор) 18:45, 27. октобар 2020. (CET)