Разговор:Јелена/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Можда је ово мој културфашизам :) али не бих се сложио да је Карлеуша поп певачица. Зна се шта је домаћи панк, зна се шта је рок, зна се шта су "забавњаци" илити поп, а зна се шта је (турбо)фолк илити "народњаци". Дотична Јелена никада није певала поп и то је чињеница. Можда је ово само превид, али бих волео да се ово исправи :) --Дунго ☼ (р) 03:18, 15. август 2005 (CEST)
- То је поп музика. Турбофолк је имао значење почетком деведесетих, али је данас та музика идентична поп музици (ако овде говоримо о мејнстриму те музике: Цеца, Карлеуша, Аца Лукас итд.). Сем тога, "турбофолк" је термин који треба да опише да постоји разлика између "интелектуралног попа" (нпр. Жељко Јоксимовића, Бајаге, да не набрајам даље) и "неинтелектуалног попа" (нпр. Карлеуша, Цеца итд.), дакле културфашистичка употреба једне ковацине ( која је имала значење почетком деведесетих (ех, да си ти чуо "изворни турбофолк"...). --Милош Ранчић (разговор) 18:10, 15. август 2005 (CEST)
Уопште се не слажем са Милошем и одбијам идеју да је Карлеуша поп певачица. Врло је једноставна разлика - ако спот почиње зумом на прса или пак међу бутке, вероватно је магистрала. Како било. Дошао сам да напишем да на енглеском језику стоји хрватска верзија ове "раздвојбе" те да тамо треба додати и српска значења ако неког не мрзи. --Dzordzm 00:13, 7. новембар 2006. (CET)
Јелена није Хелена
Мислим да је грешка што се ово име изводи из Хелена. Имамо женска имена Јела, Јелена, Јеленка, Јелибора, Јелиборка, Јелика, Јелина, Јелинка, Јелица, Јелка, Јелкица, Јелуша као и мушка Јелен, Јеленко, Јелибор, Јелимил, Јелимир, Јелинко. Сва ова имена се наводе у изворима (види доле) као изворно словенска.
Имена као што су Елена Хелена потичу од дотичног грчког имена а Јела, Јелица итд. су сва од овог словенског. Пука случајност је њихова фонетска сличност.
1. Српски именослов - Велибор Лазаревић. Бук Марсо, Београд, 2001. 2. Ономастикон - Петар Стевановић. Орфелин, Београд, 2003. 3. Српска имена српској деци - Миле и Лела Медић. Српска књига - Источник, Торонто, 2001. 4. Српски презименик - др Велимир Михајловић. Аурора, Нови Сад, 2002. 5. Тимочка крајина у 19. веку - зборник радова. Историјски институт, Књажевац, 1988. 6. Јавни споменици - Војислав Пушкар. Новосадски клуб, Нови Сад, 1994. 7. Вук о српској револуцији - Радош Љушић. Београд 8. Годишњи обичаји у Срба - Миле Недељковић. Вук Караџић, Београд, 1990. 9. Вештица и вила у нашем народном веровању и предању - Тихомир Р. Ђорђевић. Српски етнографски зборник, Београд, 1953. 10. Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу - Сретен Петровић. Алфа/ Народна књига - Невен, Београд, 2004. 11. Изникал ми струк босиљак. Приредили: В. Станковић и В. Питулић. ИЛ Власина, Власотинце, 2000.