Разговор:Љубовија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Раздвојити/преместити/шта већ између "Љубовија" и "Општина Љубовија". --Dzordzm 19:51, 5. новембар 2006. (CET)

Милош Лазић

Милош Лазић је годинама по Београду тврдио да Љубовија има више од 10 000 становника, и не само то, омаловажавао је и вређао људе из оних места (по дому Петар Драпшин) који су из места са мање од 5000 људи. Милоше, ако ово читаш, поздрављају те "сељаци" из Владичиног Хана, Богатића, Сирче, Вреоца, Тршића...

Ово је текст о општини а не насељу. Треба ставити наслов "Општина Љубовија" и сврстати у категорију општина, а не насељених места Drazetad 11:03, 28. новембар 2006. (CET)

---

Ovaj članak priča o Azbukovici. Trebao bi o gradu Ljubovija.

Zato prebacite tekst sa ovog članka i započnite novi jedan ovdje: Азбуковица. A u ovaj ubacite podatke o gradu tom.

Alan. --81.79.27.85 22:46, 16. март 2007. (CET)

---

Ovo je bivši tekst u ovom članku:

Општина Љубовија обухвата крај Азбуковицу и има површину од 356 км². То је брдско-планинско подручје у западној Србији, на граници са Босном и Херцеговином. Река Дрина одваја Азбуковицу од општина Сребреница и Братунац у дужини од 38 km. На северозападу је општина Мали Зворник, на северу општина Крупањ, на североистоку Осечина, на истоку Ваљево, а на југу Бајина Башта. Највећи врх је Торничка Бобија на планини Бобији, 1272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливјау у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа.

Азбуковица је била насељена још у праисторији о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у Рујевцу. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује Домавију (садашња Сребреница) и Сингидунум (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, Римљани су подигли неколико утврђења Ђурим, Немић, Градац и Кулина-Микуљак. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на Врхпољу, Црнчи и Узовници. Зна се да су Римљани користили и руднике у Црнчи, а у Грачаници и данас постоји темељ базилике из четвртог века. Остаци римских гграђевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у Народном музеју у Шапцу.

У средњем веку, Азбуковица је била у саставу Византијског царства, па српских држава. Рудници Липник и Велики Мајдан су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из 1913е године помиње рудник Липник. Из тог времена потиче и мост на реци Љубовиђи код села Горња Љубовиђа. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као Латинска ћуприја. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.

Азбуковица је постала део Османлијског царства одмах после пада Смедерева 1460. године. Због значаја рудника Црнча, ова област је била царски хас. Турци су јој дали назив хас Буковица по највећем тадашњем селу Буковици и из тога је настао садашњи назив краја - Азбуковица. Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву Соко град, која ће бити неосвојива све до предаје 1863. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази манастир Светог Николе .

Љубовија (на место где је данас Стара Љубовија) је 1860. постала среско место а 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица. Међутим, већ 1896. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са замљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.

У Првом светском рату народ овог краја много је срадао у одмаздама после великих битака на Гучеву и Мачковом камену. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У Другом светском рату Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од 1941. године у оба покрета - четничком и партизанском. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељњавање становништва.

Ово подручје су кроз историју насељавали становници из Црног Врха, Босне и Херцеговине па и Далмације, али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002 године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25000 становника. Знатан део одселио се у Мачву, али и Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнша и Врхпоље.

Крива торба

Азбуковчане други називају `кривоторбићи`, по шареним тканим торбама које накриве преко рамена када крену у варош. Некада је тако било.

Koordinate

Jel se Ljubovija zaista nalazi kao sto je prikazano? -- Bojan  Razgovor  05:46, 20. септембар 2007. (CEST)