Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Вероватно су пореклом од племена Абар – арап, које је настањивало западни Туркменистан, одатлр почињу са де селе под притиском западних Турака. Први пут се понињу код Приска око 463 године. 557 – 8 године Авари шаљу посланство у Цариград код Јустинијана, последица је био данак у замену за рат против варвара, непријатеља царства. 562 стиже друго посланство које поред данка тражи и земљу на којој ће се населити, јер су због турака дошли до Дунава. Царство је понудило простор који су насељавали Херули између Сингидунума и Сирмијума, Бајан је одбио предлог и населио се у Малој Скитији. Авари су били скамен потицања царстава и западнх турака који су их сматрали својим поданицима.

Простор панонске низије који ће населити Авари, насељавало је романизовано становништво и други варвари, Сармати. Германска племена која су ту била пре Авара не доносе ништа ново већ прихватају затечено стање.

Први каганат


566 – 7 долази лангобардско посланство краља Албиона код Бајана да склопе савез за рат против Гепида, савез се склапа али тако да све освојене територије припадну Аварима као и половина плена.Лангобарди су прихватили ово. Рат је почео када је Кунимунд гепидски краљ повео своје трупе негде у Банат а у сирмијуму је оставио Уздибада да град преда царству у случају пораза.

Авари су улетели на гепидску државу с једне а Лангобарди са друге стране, гепидска војска је поражена а Кунимунд је је убијен. Албион је од кунимундове лобање направио пехар за пиће. Уздибад је још пре одлучујуће битке пустио царске трупе у град а сам је закаснио на сукоб са Аварима па се повукао у Византију. Вероватно су Дунав прешли код Дунасекса где се можда и одиграла битка са Гепидима, и наставили су да се крећу римским путем дуж лимеса.

После пораза Гепида царство шаље посланство Бајану који опседа Сирмијум кога брани Бон Гепидски заповедник који га је освајао. Бајан је заробио посланство и послао Кутригуре да пустоше провинцију Далмацију, он у исто врме преговара са префектом Илирика, Виталијем који му даје новац како не би пустошио префектуру. Авари шаљу посланство Јустину 2 и траже му сирмијум и данак и Узибада али царство одбија ове и поновљене захтеве следеће године 569. Сирмијум је био у тешком положају па је наследник Тиберије био спреман за договор да преда територију Аварима како би ослободио ојску за Персијанце али Јустин није признао договор и наредио је Бону да брани Сирмијум. Изледа да је мир закључен и да су Авари добили 80.000 златника за мир. 574. долази до чарки где Авари умало да заробе Тиберија.

578. за време прве године владе Тиберија односи се мењају, подижу се зидови око Сирмијума а то смета Аварима, они су коњицу пребацили чамцима у Срем а подигли су и понтонски мост како би спречили допремање намирница граду. Пошто нису имали довољно жита због малих складишта, Сет заповедник Сирмијума се окренуо преговорима, натерао је Бајана да се закуне на светим књигама послатим из Сингидунума да неће наасти град.

580. Авари шаљу посланство у Цариград и јасно прдочавају да ће Сирмијум ионако да падне и да је боље да га цар преда него да ратују. Тиберије одбија, Авари опседају град кога брани Теогнис и који више преговара него што ратује. На крају глад је била толика да су сами авари слали храну у град, који ће се на крају мирно предати јер није било војске из Далмације да помогне.

582. умире Тиберија наслеђује га Маврикије.

583. избио је велики пожар у граду а Авари како нису знали да гасе пожар побегли из града док с еније угасио. Бајан је одатле спремао напад на Сингидунум.

584. Авари траже повећање данка на 100.000 златника што цар одбија и опет почиње рат, први је на удару Сингидунум. Они заузимају Аугусту, Виминацијум и опседају Анхијал на Црном мору, ово тера Маврикија у преговоре у којима пристаје на 100.000. златника данка.

585. бајан шаље Словене да пустоше Тракију.

586. аварски шаман који је дошао у сукоб са Бајаном бежи код Ромеја па овај у одмазди пустоши Рацијарију, Бононију и све до Томиса где су Авари поражени, током рата аварима је у руке пао Буса градитељ опсадних справ као и неколико вискоих ромејских команданата, па је због овога главни стратег Коментиол смењен а на његово место дошао је Мартин. 587 у одлучујућој бици код Адријанопоља ромеји су победили.

588. Авари и Словени пустоше све до Пелопонеза.

593. нова непријатељства Авари терају Словене да праве чамце како би прешли Дунав у томе их ометају становници Сингидунума па Авари опседају Сингидунум, али су се повукли. Вратили су се у Сирмијум и кренули са пљачкашким походима.

596. Приск долази до Авра када гони словене па нови сукоб.

599. код каструма Томеа зиму су заједно провеле византијска и аварска војска. Тада авари нападају и освајају Дризиперу па у Цариграду долаззи до узбуне, до напада на град није дошло јер се јавила куга међу аварима. Авари су признали границу на Дунаву и право ромеја да гоне Словене преко Дунава али дана к је повећан са 100 на 120.000 златника.

600. царство прекида договор, Приск код виминацијума скупља војску, прелази у Банат у сукобу са Бајановим синовима односи победу, ромејске снаге побеђују и на Тиси и прелазе је и наилазе на три гепидска села. Каган покушава да се још једанпут супротстави али безуспешно. Аварско посланство у цариграду је склопило мир и вратило своје заробљене људе из ових битака.

602. превентивни удар против словена заједно са антима како би се спречио поход на Царирад. Због овога су Авари уништили Анте у потпуности.Те јесени царске трупе су одбиле нареду маврикија да проведу зиму у земљи Словена па су извикале Фоку за цара а Маврикије је убијен са синовима у Цариграду. За време Фоке владао је мир.

Следећи каган у опсади Ццариграда 626 је био трећи, први је био Бајан који је владао вероватно до пораза 600 године. Фока је као би се обрачунао са персијанцима подигао данак на 200.000 златника, али је упркос томе трпео поразе на истоку. Против Фоке побунио се Ираклије, егзарх Картагине које га смењује на престолу 610 године.

614 – 616 је период слома царства на Балкану. Аваре и словене зауставио је Солун а све дотле падали су градови. Вероватно 619 каган је дошао до Хераклеје где је хтео да преговара са царем а спремио је замку, на његов знак војска је преплавила Дуги зид, цар и монгобројна свита која је трбала да задиви Авре побегли су а Аври су на крају савладни под самим зидинама града.

626. ВЕЛИКА ОПАСАДА ЦАРИГРАДА !!! Византијски командант био је Бон и патријах Сергије, град су бранили Ромеји, Јермени, странци, морнари тј.сви. На крају су победили. Победа је дефинитивно сломила аварску моћ за увек.

Аварски каганат се распао на Западни каганат у панонији и Источни на кавказу. Распадање каганат пратиле су побуне народа који су се налазили под аварском влашћу, највећи ударац задала је сеоба Срба и Хрвата на Балканско полуострво.


Други каганат


Карктерише мање злата, техника ливења, жута керамика, монголоидни тип. Мисли се да су дошли из слива Каме.

Екскурз: Малаја Перешчепина, од налаза из гроба највећа и најтежа рановизантијска појасна копча, од парадног појаса богато украшеног. Сабља украшена полудрагим камењем са појасом. Све у свеми појас спаја византинске елемента и варварске, хришћански симболи висок степен занатске израде указују на на особу блиску Цариграду која је на свом двору имала грчког златара. Према монограмима са прстења ради се о Куврату. Налази су на четвртом месту бугарског именика као оснивач династије Дула. Спомиње се да је са Ираклијем склопио мир добио титулу патриција и преузео хришћанство. Куврат је био поглавар Оногура, живели си око Кубана, Дњењпра и Азовског мора, датум његове смрти смешта се у пету деценију седмог века. Он је имао пет синова, најстарији је био Бајан који је остао са другим сином Котрагом у старој домовини. Трећи син Аспарух прелази Дњепар и дњестар и насељава се у у месту Оглос.Четврти син долази у Панонију под власт кагана а пети у северну Италију.

Цар Константин 2 полази са војском против Аспаруха, али се овај повлачи у Онлос. У међувремену цар напушта војску да оде на лечење а стратези који су остаи губе битку и Аспарух долази до Варне где се насељава. Цар се обавезао да плаћа данак. Аспарух долази од речи аспа – коњ, и шести је у Именику. Према нумизматичким подацима Оногури са групама Кутригура се насељавају педесетих година 7 века на обале Прута и Сирета. 668 – 9 је важна година, тада гине Констанс 2 у Сиракузи а Аспарух користи то и доалзи у делту Дунава.

Четврти син се звао Кувер, ( после 619, депортација ромеја у област око Сирмијума, Сермезијанци мешавина ромеја и варвара, бугара Кутригура ). Каган је ставио Кувера на чело Сермезијанаца који су хтели да се врате у царство шездесет година после одвођења.Пошто су прешли Дунав населили су се на Керамезијском пољу између Хераклеје и Стобија. Остава из Врапа, ливене појсане гарнитуре од племенитог метала, други аварски каганат а толко далеко.Ерзек слично све само продато непознатом купцу. Ове две оставе другог каганата везују се за Кувера и 680.у али мотиви грифона и лозице су распрострањени тек од 700.

Одсуство копча од злата и сребра указује на то да су монопл на довим имали каган и његови најближи људи, да је он имао грчког златара на двору чије су гарнитуре служиле као узор оним скромнијим од бронзе. А појава ове гарнитуре тако далеко од паноније доводи се у везу са Кувером и тим да ј он понео са собом део панонске ризнице.

Куверово досељавање ставља се између 679 и 685. С тим да епсикоп јован из Стобија долази на сабор 681, што значи да су с епосле разарања ту доселили хришћани коима је требао епископ па с едолазак Кувера у 679 – 0. По долаку кувер забрањује хришћанима да се насељавају по ромејским градовима и да дођу до солуна како ромеји не би могли да их преселе.

Маур, Куверов најближи сарадник добио титулу стратега од ромеја, и распоређен је у Ттракији, одатле је због мувања прогнан у изгнанство.Цар је вероватно Маурове сермезијанце разместио као граничаре, Маур је у цариграду произведен у архонта. Цар је хтео да маура искористи против Кувера, за Маура се ммисли да је био бугар кутригурског порекла јер је добро знао латински који је научио у Панонији.

Јустинијан 2 побеђује неке Бугаре али му приликом повратка други Бугари праве заседу, вероватно Маур. Поход Јустинијана 2 значио је крај Куверове државе 689. , Кувер је побегао међу словене у Епир ( па они налази из Ерзека).

661. умире лангобардски краљ, њега наслеђују два сина који су у сукобу, један у помоћ зове бенвентског војводу Гримоалда, међутим војвода једног убија а другог протерује. Тај други, Вертар налази уточиште код Авара који се сукобљавају са војводом. Али убрзодоалзи до мира и Авари помажу војводи да угуши устанак у Фурландији, тако продиру у његову државу али он их лукавством зуставља. После војводине смрти кратко влада његов син пре него што Лангобарди врате вертара из Изгнанства у Британији.Све до унштења лангобардске државе влададали су добри односи.

700 године Авари су нанели тежак пораз Баварцима.

782 сукоби Авара и Франака на граници на реци Енсу, авари тада аљу посланство на франачки двор.

791 војску води сам Карло и наносе пораз за поразом Аварма и кад су се спремали следеће године да дају зѕвршни ударац долази до саксонског устанка.

796 краљ Италије Пипин креће у нови поход, каган му се предаје али он пљачка.

797 долази до побуне Авара против Франачке власте.

811 Помиње се последњи каган, тј била су три кагана Теодор, Абрахам и Исак. Авари се мешају са словеним и нестају 898 са доласком мађара пошто су говорили истим језиком.




Друштво


Слободни Авари носе нож о појасу. Све се подређује војсци офанзивној и положај сваког клана и појединца зависе од његове војне улоге.

Врховна власт припада кагану. Кагана Бајана наследио је најстарији син, који је имао 11 синова од којих су 7 умрла приликом опсаде Цариграда а 4 су погинула у сукобу на Тиси. Најстаријег сина наслеђује трећи каган тј. Његов млађи брат. Инсигније кагана су престо, мач и бич. Кунбабоњ – гроб аварског кагана, престо од кога су остале златне фолије које су га облагале, три појаса, мач у корицама опточеним златом, тоболац украшен златним лимом, златни ритон,посмртна маска где су очи уста и бркови од злата, рукавица са ноктима од злата, глава соколо од дрвета обложена златом као и бич.

Војска


Развијена коњица и стрелачке јединице. Војску постављају на одреде и они наступају згуснуто.Користе арлаукање против франака..

Од оружија имају, оклоп, шлем, мачеве, лукове и копља.Прибор за стрелца састојао се од рефлексног лука, стрела, тоболца и кутије за лук. Рефлексни лук се правио тако што се одсече грана лучног облика, па с есредина и крајеви обложе оплатом о јелењег рога. Овај лук даје већи домет и већи број одапетих стрела јер се напиње само до груди а не до рамена.

Најстарији мачеви су имали алку на крау балчака, и Р ушице. У другом каганату у употреби су палаш и сабља.Гајили су велики број коња, нису користили потковице и мамузе. Проблем се јављао када се жртвују пастуви у клановима.Коњска опрема такође зависи од ранга јахача.Касније се код Авара јавља и инжињерја која гради опсадне справе.

Етнички састав каганата


Аутохтоно становништво се највише задржало на бланом језеру, центар је Фенокпуста са својо базиликом али и они 630 напушатају град и беже у мочваре а Авари га покоравају. Они су одржавали везе трговачке са Цариградом.

Сармати су се или утопили овде или у Итаји где су отишли са Лангобардима.

Гепиди су се посла пораза од Лангобарда повукли са ћерком кунимундовом. Розамундом која је била жена Албионова. Гепидско сељачко становништво је међутим остало.

Ту су још били Кутригури и Словени.

Економија


Пљачка, изнуда, поклони. Од ромеја су добили укупно 27 тона злата од 558 до 626. Импорт или страни предмети могу бити купљени или опљачкани или поклоњени. Они су били номади, мешутим по археолошким доказима били су и сточари, чували су овце и свиње.

Од заната попсебно су истицани златари као познаваоци божанске вештине.Златари су сахрањивани са својим алатом, матрицама, теговима, вагама,кљештима итд. Обраду су вршили искуцавањем, гранулирањем, филиграном. Уметали су полудраго камење или стаклену пасту.

У другом каганату доминирају ливење и гравирање у тврдом материјалу, сада мотиви нису геометријски него зооморфни, гифони, борбе човека и животиња, антропоморфни мотиви.

Керамика


Имају ону најпримитивнију рађену руком, неравних дебелих зидова, слабо печене црне или црвено – црне боје. То су ћупови са слабо наглашеним трбухом и проширеним ободом, ретко украшени. Чести су као гробни прилог. С друге стране сива керамика је рађена на брзом витлу, танких и уједначених је зидова, орнаментисана правим или таласатим линијама, крчази, амфоре, лонци.

У другом каганату јављаја се жута керамика, боја је цигласто црвена, јавља се са подунавском керамиком и са појасима украшеним грифонима па се ставља у 8 век. Рађена је на брзоротирајућем витлу, танких је зидова, добро је печена па добија црвенкасто цигласту боју. У каганату произвођена је у два центра на десној обали Дунава у барањи и на ушћима Моиса и Кереша у Тису. Пореклом је из Согдијане.


Кост су обрађивали токарењем и резањем. Код токарења мајстор стави кост између два клина, па га затим окреће помоћу струне и једне справе која личи на гудало, прво се рубо обрађује а аксаније се дотерају детаљи. Плочасти украси од кости су украшавани урезивањем, гравирањм а кружићи су добијани помоћу шестрара у облику изврнутог слова М.

Вера


Шаманизам, бели и црни шамани. Свет на два дела земљу и небо а повезује их дрво живота, које на расте на највишој планини на којој је пупак света.



НАЛАЗИ


Златни појас из околине Митровице (630 – 670 ?)

Копча – чине је пређица и оков спојени шарниром. Руб окова је од Ау лима украшеног псеудогранулацијом, на горњим крајевима и на средини налазе се две веће грануле а на лучној страни три грануле.Унутарњи део је од Ау лима искуцаног тако да даје мотиве срца и аркада. У средини окова уметнута је полочица, у средини је уметнут фасунг. Плочица је око фасунга украшена утиснутим квадратима унутар којих су решеткасти мотиви ромба. Фасунг је кружни и правоугаони, у кружни је уметнута паста тамноплаве боје а у правоугаони мркољубичасте. Прђица је елипсоидна, руб пређице украшен је псудогранулацијом, унутарњи део је од Ау лима, предња и бочна страна украшене сурешеткастим орнаментима са уметнутом пастом у канале. База трна има фасунг исти ко на окову. Копча припада рановизантијском типу са штитастим оковом има нека слична копча са Сицилије.

Псеудокопче – 6, комада.Састоји се од окова и висећег дела, који су спојени шарниром. Оков је троделни. Рубо окова има псеудогранулацијиу, на крајевима бочних ивица по две веће грануле а на лучној ивици три грануле.Унутра иде трка од Ау лима искуцана тако да даје срцолике листове и аркаде.У централном делу је уфасована плочица, има кружни фасунг испуњен пастом тамноплаве боје и правоугаони са мркољубичастом пастом. Около су утиснути кведратичи са решеткастим мотивима украшеним плавом пастом, клаузирање. Доњи висећи део је облика сове, очи су представљене фасунгом са светлоплавом пастом. Кљун је у виду трна која на бази имаправоугаони фасунг са мркољубичастом бојом. Около решеткаст мотиви у клаозон техници.

Језичак – дводелни од Ау лима. На ободу предње плочице је трака састављена од псеудогранула, на угловима и на срединама и на странама бочних ивица налазе се по три веће граануле. Унутрашњи руб чини трка од искуцаног Ау лима тако да даје срцолике листове и аркаде. Средишњи део плочице је у облику медаљона, формира га златни лим украшен са два делфина. У средини медаљона је кружни фасунг светлоплаве боје. С доње стране медаљона је фасунг у облику јеичка, са кружним фасунгом унутар себе. На горњој страни је фасунг правоугаони унутар којег је кружни попуњем тамноплавом бојом.Цела површина између рувба и фасунга украшена је решеткастим мотивима, клаузон техником јер је у каналиће уметнута светлоплава боја. Квадратићи украшени решеткастим мотивом. Плочица са задње стране има два поља горње правоугаоно и доње језичасто који су украшени палметама копљоликог облика око којих су троструке сприралне плетенице изведене у псеудо гранулацији. Изван ових поља су вегетабилни орнаменти. Украшавање указује на византијски утицај, само је декоративна схема прилагођена тако да имао медаљон уместо монограма.

Гајке – јена је гајка са штитастим привеском, гајка украшена исто као псеудокопче. Привезак с предње стране исто само што је централни фасунг језичаст. Задња страна украшена исто ко задња страна од језичка.

Појасни оков – кружни, исто ко псеудо копче само централни фасунг је кружни без правоугаоника. Појасни облик за качење други у облику сове исти ко псеудокопче само што је фасунг у бази кљуна кружни. Уобичајени су овални а не кружни појасни окови ( Кунбабоњ, Боча)




Појасне гарнитуре

Језичци Првог Каганата : 1. Без украса, углавном су сребрни и познати су из Мокрина, Глогоња, Свилојева, Арадца. 2. Геометријски мотиви, у виду преплетених трака са Селенче, Осијека, Мокрина. 3. Са монограмом, са налазишта Нови Кнежевац датиран у крај 6 века, ARETAS. 4. Тамге, Арадац, Мокрин, Цариччин Град. Језичци Другог Каганата: 1. Геометријски мотиви, стилизоване решетке, Мали Иђош, Војка, Врбас. 2. Неукрашени, али ретко сасвим. 3. Флорални мотиви

                             А. врежа са отвореним листом има их највише. 
                             Б. са S врежом, од ½  7 века, Војка, Брестовик, Војка.
                             В. са мотивом винове лозе, Сирмијум, Даљ.
                             Г. са крином или палметом, Мали Иђош Земун.
                             Д. са представом дрвета живота, Панчево, Оџаци.

4. Тип Блатница, Винковци, почетак 9 века. 5. Грифон, који може да трчи или да лежи, Оџаци. Имамо о поворку животиња

    из Панчева, Војке и Оџака. Имамо и борбу животиња, Оџаци, Н. Бечеј.

5. Антропоморфне представе, Книн,Панчево. 6. Са портретима, Земун Поље.

Окови Првог Каганата: 1. Неукрашени 2. Украшени Окови Другог Каганата: 1.Флорални мотиви 2.Облика плочице са кариком 3. Четвртастог облика 4. Срцоликог облика 5. Кружног облика са алком 6. Облика кресива 7. Облика елисе.

Наушнице: 1. Привезак у облику обрнуте пирамиде, везују се за византијске златаре, од злата су у комбинацији, гранулације, отискивање, искуцавање лемљење. 2. Облика шупље кугле карактеристичне за рани период. 3. Са привеском грозда и бооце од стаклене пасте.

Фибуле са антропоморгном ногом највероватније понтски увоз.


Оружије: У првом каганату, спата са балчаком који се завршава елиптчном алком и канија има Р ушице у другом је затупљена сабља. Мачеви у Арадцу, Бочар, Мокрину а сабље Ковиља, Сланкамена, Апатина. Секире, Селенча, Ловћенц, Земун Поље. Стрелице, АрадацСуботица, Бечеј, Апатин, Лукови и тоболци, Арадац, бачка, Топола, Микрин, Нови Бечеј.

Кермика: Први талас, потиска и сива кермика. Други талас,подунавска и жута керамика (Оџаци, Иђош, Хоргош,Соколоац, бачка Топола, Војка, Врбас, Бечеј, Суботица.

Алатке. Пољопривредне, српови ( Ловћенац, Арадац, Војка), мотика ( Адјоран), рало ( Селенча) Златарске, матрице ( Панчево, Арадац, Книн, Сисак и Бискупија за коњску опрему)

hvala,trebalo mi je a trebace i vama

ovo mi je trebalo hvala puno

Мој коментар је да кад веч не дајете информације које археопошки факултет из Београда има у изобиљѕ,ода барем направите тачан превод из Бикипедије на енглеском језику,јер су информације из енглеског језика обимне,добре и истините.Или се можда стидите истине,да су кроз ови простори на балкану прошли толики народи па смо се сви генетски помешали и нема чистог народа? Шта да кажѕ ондак западноепропејци који су помешани ко такозвани БОСАНСКИ ЛОНАЦ (мислим на јело)?

Нас нема толико да стигнемо да преводимо целу енглеску википедију. Тебе ништа не спречава да преведеш, ако умеш. -- Bojan  Razgovor  05:58, 18. новембар 2013. (CET)Одговори

Петица (факултетска јединица) из Аварског периода

Аварски период је веома значајан за разумевање наше па и целокупне Европске историје. Не верујем да можеш да постанеш историчар или археолог ако не положиш испит о Аварима. И онда је неко убацио да је ово део серије о "историји Аустрије" :) Лепо.

Чим стигнем, из ове масе информација ћу да сложим нешто што и личи на енциклопедијски материјал. —   [Корисник:Jozefsu]–Разбибрига 15:37, 9. децембар 2016. (CET)Одговори

То је још пре 2 године убацио корисник који је ветеринарски техничар, али је себи дао за слободно да ставља етикете у чланке о теми коју очигледно не познаје. Alexzr88 (разговор) 15:51, 9. децембар 2016. (CET)Одговори

Дешава се, па се онда добије по глави... а Википедија критике :)—   [Корисник:Jozefsu]–Разбибрига 13:42, 10. децембар 2016. (CET)Одговори

Врати ме на страницу „Авари/Архива 1”.