Разговор:Албанија/Архива 1

Последњи коментар: Obsuser, пре 6 година у теми Распад СФРЈ
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Izvite ali zasto je potrebno pomenuti albance koji zive u stranim drzavama. Ovaj clanak je o stanovnicima Albanije, nije o Albanskom narodu. Zato molim vas izbrisite ovaj deo u clanku "Многи Албанци живе у околним регијама: На Косову и Метохији (око 1,8 милиона), у Македонији (око 500.000), у централној Србији (преко 150.000, махом на југу) и у Црној Гори (око 47.000). Преко 600.000 Албанаца је емигрирало у Грчку од 1990; а велики број је отишао у друге земље." Hvala 66.234.215.163 10:51, 27. октобар 2006. (CEST)Одговори

Закључати

Овај чланак се треба закључати као чланак Косово и Метохија.Било је доста вандализама. Никола (разговор) 15:18, 17. новембар 2008. (CET)Одговори

Када је настала држава Албанија?

Стварање Албанског вилајета, у оквиру Отоманског царства је договорено у августу 1912. Албански вилајет је требало да обједини четири Отоманска вилајета у којима су живели Албанци:

  1. Косовски
  2. Јањински
  3. Скадарски и
  4. Битољски

У сва четири вилајета, т.ј. у Албанском вилајету, Албанци нису чинили већину становника [1]. Уколико је то тако, поставља се питање на основу чега су делегати из сва четири дела Албанског вилајета, као и четири делегата из Румуније (!), гласали у Валони 28. новембра 1912. године за формирање независне државе Албаније на целој овој територији.

Шест Великих сила је у децембру 1912. заиста донело одлуку да се формира монархија Албанија. Међутим, монархија Албанија није формирана на територији Шест великих сила. Без сагласности Османског царства на чијој се територији формирала Албанија и без сагласности Балканских савезника чије су војске контролисале територију која је требало да припадне Албанији, одлука Шест великих сила није могла да буде спроведена у дело, т.ј. Албанија није могла да буде формирана. Тек потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. се можда може говорити да је настала држава Албанија. Чак ни тада нису биле одређене ни границе ни монарх који је на челу Албаније. Тек 29. јула 1913. године велике силе одређују ко ће бити владар у Албанији и признају Албанију као независну државу.

Држава чије је формирање 28. новембра 1912. декларисало 83 делегата (који су представљали мањину становника) из четири дела Албанског вилајета није иста држава као она која је настала потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. године. Албанију је формирало Шест великих сила, одредило државно уређење, границе, владара..... и спровело формирање Албаније потписивањем (заједно са Отоманским царством и балканским савезницама) Лондонског уговора о миру 30. маја 1913.

Те две Албаније су различите и по томе ко их је основао, и по датуму оснивања и по територији која им припада. Да ли грешим?

Уколико не грешим, предлажем да се измени датум оснивања Албаније и да уместо 28. новембра буде 30. маја 1913.--Antidiskriminator (разговор) 01:24, 1. март 2010. (CET)Одговори

Албанија је прогласила независност од Отоманског Царства 1912?

"После Првог балканског рата, Албанија је прогласила независност од Отоманског Царства 1912. и постала кнежевина са сопственом војском."

Није Албанија могла да прогласи независност пошто није ни постојала 1912. После декларисања незавиности Албаније 28. новембра 1912. је формирана Кнежевина Албанија потписивањем Лондонског мира 30. маја 1913. Шест великих сила су 29. јула 1913. одредиле границе Кнежевине Албаније и именовале првог кнеза, немачког племића Вилхелма од Вида.--Antidiskriminator (разговор) 00:35, 12. март 2010. (CET)Одговори

Историја Албаније пре настанка Албаније?

У тексту у оквиру поднаслова Историја Албаније се налази текст који описује период када су Илири живели на територији коју данас обухвата Албанија пре од више од 2000 година пре настанка Албаније. Сматрам да овај део треба пренети у неки чланак који се бави Илирима а не државом Албанијом чија историја почиње крајем 1912.--Antidiskriminator (разговор) 14:33, 12. март 2010. (CET)Одговори

Уф не.Као што се у чланку о Србији (и свим другим државама) излаже историја тог простора пре њеног настанка (коју год годину да узимамо у обзир),тако и чланак о републици Албанији не би требало да буде изузетак. Црни Бомбардер!!!  (†) 14:45, 12. март 2010. (CET)Одговори

"Након што је била освојена од стране неколико земаља, од којих су најбитније Римско и Византинско Царство, Илирија је изгубила већину свог почетног становништва, и коначно постала део Отоманског Царства 1478, након година отпора под вођством Скендербега, албанског националног хероја."

Твоја логика је ок ако је таква историја територије лишена политичких злоупотреба. Имам утисак да се овде покушава у једној реченици направити директна веза између са једне стране Илира и Илирије и са друге стране Албанаца и Албаније. Неко неупућен би, на основу горње реченице, могао да помисли да је Османско царство освојило Илирију. Прихватам да се историја неке државе може односити и на територију коју та држава обухвата и пре оснивања државе, али мислим да 2000 година стрпане у једну реченицу и спајање Илира и Скендербега нису прикладне и да ову реченицу треба прерадити. --Antidiskriminator (разговор) 14:57, 12. март 2010. (CET)Одговори

Предлажем уношење поднаслова у оквиру историје како неко не би помешао прастановнике медитерана са Илирима, Хеленима и Албанцима.--Antidiskriminator (разговор) 16:05, 12. март 2010. (CET)Одговори

Можда тај део треба преформулисати и додатно проширити,али га свакако не треба избацивати. Црни Бомбардер!!!  (†) 16:55, 12. март 2010. (CET) Мало сам боље то срочио.Мислим,мало је тешко скочити од Антике преко Средњег века до Новог доба у једној просто проширеној реченици,ал` шта је,ту је. Црни Бомбардер!!!  (†) 17:11, 12. март 2010. (CET)Одговори

Предлажем да се освајање територије данашње Албаније од стране Османског царства не назива коначним јер је та иста територија касније у неколико наврата освајана од разних држава: Србије, Црне Горе, Грчке,Италије....--Antidiskriminator (разговор) 17:14, 12. март 2010. (CET)Одговори

Режим који је тоталитаран и који сопствени народ мрзи?

"Тоталитарни режим је био под притиском САД и Европе и мржњом сопственог народа."

Вредносно оцењивање демократичности власти и осећања народа према тој власти можда не би требало да има место на википедији? --Antidiskriminator (разговор) 19:25, 24. април 2010. (CEST)Одговори

"Комунисти су преузели власт након рата у новембру 1944, под вођом покрета отпора, Енвера Хоџе. Од 1945. до 1990, Албанија је имала једну од најрепресивнијих власти у Европи. Комунистичка партија је формирана 1941. Сви који су јој се противили су били елиминисани. Енвер Хоџа је дошао на чело партије. Током више деценија његове доминације, Хоџа је стварао и уништавао односе са Београдом, Москвом и Кином, увек по својим личним интересима. Земља је била изолована, прво од стране запада (западна Европа, Канада, САД) а касније чак и од комунистичког истока. 1985, Енвер Хоџа је умро, и Рамиз Алиа је дошао на његово место. Алиа је прво покушао да прати Хоџине кораке, али се источна Европа већ мењала: Михаил Горбачов се појавио на сцени Совјетског Савеза са новом политиком (гласност и перестројка). Тоталитарни режим је био под притиском САД и Европе и мржњом сопственог народа. Потписао је Хелсиншки споразум (који су остале земље потписале 1975.) који обавезује на поштовање неких људских права. Такође је дозволио плурализам, и иакоје његова партија победила на изборима 1991. године, било је јасно да се промене не могу зауставити. 1992 на општим изборима је победила демократска партија са 62% гласова. На општим изборима у јуну 1996, демократска партија је покушала да освоји апсолутну већину и манипулисала је резултатима избора. 1997. пирамидалне преваре су уздрмале целу владу, и почели су немири. Многе градове су контролисале наоружане банде и групе грађана. Ова анархистичка побуна је узроковала да социјалистичка партија победи на превременим изборима 1997. Од 1990. Албанија је оријентисана према западу. Примљена је у Савет Европе и у НАТО. Албанска радна снага је наставила да емигрира у Грчку, Италију, Европу и Северну Америку. Корупција у власти је постајала све очигледнија. Политичари нису испуњавали наде народа у брзу и не превише болну транзицију."

Читав текст врви од израза који нису прикладни за википедију и потребно му је прерађивање.--Antidiskriminator (разговор) 20:02, 24. април 2010. (CEST)Одговори

Недостаје период од 1920 до 1928 године

--Antidiskriminator (разговор) 01:01, 18. јун 2010. (CEST)Одговори

Албанска Деретићева школа

Подаци о античком пореклу Албанаца ми много личе на Деретићеву школу о Србима као најстаријем народу. Мислим да би требало потражити озбиљне изворе за њихове тврдње.--Miut (разговор) 16:13, 22. децембар 2011. (CET)Одговори

Kosovo or Serbia?

Hi! Why are you replacing Kosovo with Serbia? Albania is boarded by Kosovo in northeast. Whether you like it or not, Republic of Kosovo exists and Serbian Wikipedia has an article about it. I see no reason to replace Kosovo with Serbia, you can add a footnote to explain the status of Kosovo, like in English Wikipedia, or just say Kosovo and give no further explanation, like in most of Wikipedias. Sorry for writing in English. Best regards! --Olsi (разговор) 20:09, 13. новембар 2014. (CET)Одговори

I don't care for politics but fact is that Republic of Kosovo is disputed territory between Government in Belgrade and Government in Priština. So de iure it is still part of Serbia even situation is totally opposite in reality (de facto situation). That will change when RK become a full member of UN. Till then Albanian northeastern neighbour is Serbia. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:24, 13. новембар 2014. (CET)Одговори

The International Court of Justice the primary judicial organ of the UN, issued an advisory opinion, ruling that Kosovo's declaration of independence was not in violation of international law. [2]. Kosovo is recognised by 108 UN members and is a member of International Monetary Fund and World Bank Group. --Olsi (разговор) 21:26, 13. новембар 2014. (CET)Одговори
Stop with politics please cause this is not political project. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:39, 13. новембар 2014. (CET)Одговори

Ниџо, ово је википедија на српском језику! Они који не знају (или не поштују) тај језик нек одаберу неку другу википедију! --CarRadovan (разговор) 22:21, 13. новембар 2014. (CET)Одговори

И википедија на српском треба да поштује НПОВ. Ако је дефакто независно де јуре део Србије, онда то некако треба да се то види у овом чланку. -- Bojan  Razgovor  02:58, 14. новембар 2014. (CET)Одговори

Бојане, википедија није мјесто гдје ћеш износити своје политичке ставове! Територија која је де-факто под контролом једне војне алијансе, на чијој територији дјелују „међународне“ војне, полицијске, судске и цивилне институције - није и не може бити де-факто независно! Ако ти је толико стало да све википедије поштују НПОВ - потруди се да се за де-јури и де-факто стање чује и на другим википедијама! Ово је википедија на српском језику и било би пристојно да уредници користе тај језик! --CarRadovan (разговор) 11:40, 14. новембар 2014. (CET)Одговори

Радоване, не ѕнам да ли си свестан, али ти доносиш своје ставове исто. Ја се и јесам трудио да се на енглеској википедији спомиње да је Косово де јуре део Србије када су сви кренули да га третирају као неспорну државу. Википедија на српском има своје правило о неутралној тачци гледишта које ти свесно кршиш. -- Bojan  Razgovor  02:34, 15. новембар 2014. (CET)Одговори

Не могу ја кршити неутралност на страници за разговор! Респект за твој труд на енглеској, као и на српској википедији. Али не знам, зашто ти је толико тешко да разликујеш провоканте од правих уредника? Зашто стално преиспитујеш захтјеве неких Муња, Буњеваца, Обсусера, Олоса ... ако је њихово учешће овдје очигледно?! --CarRadovan (разговор) 20:33, 16. новембар 2014. (CET)Одговори

trazio si na admin tabli da blokiramo ovof lika. Moja filozofija je da neistine skode srpskom narodu, bilo da mu idu u korist ili ne. I ne zelim da srpska vikipedija postane slicna jednoj komsijskoj koja je operisana od ozbiljnosti. Crvena linija koja se ne sme preci su sovinisticke uvrede, a ne pristrasno pisanje kao sto je ovaj padobranac uradio. I nisam hteo da mu pruzim to zadovoljstvo da bude blokiran i da budemo kao on. -- Bojan  Razgovor  00:48, 17. новембар 2014. (CET)Одговори

Слично размишљамо о википедији, али не и о падобранцима. Не видим разлог зашто им давати простор? Зашто трошити своју енергију и вријеме на њих (укључујући додатна објашњења специјално за њих, тражење референци специјално за њих, реверти због њихових сујета итд), а сви знамо да су им захтјеви најчешће бесмислени... --CarRadovan (разговор) 01:18, 17. новембар 2014. (CET)Одговори
Само је требало додати нешто граничи се са Србијом, односно Републиком Косовом или Републиком Косовом, односно Србијом или некако треће. -- Bojan  Razgovor  04:28, 17. новембар 2014. (CET)Одговори

Што се мене тиче ја сам увек против јефтиног политичарења са било које стране. Овај сајт треба (мора) да остане неутралан и да се базира на чињеницама, а не на емоцијама. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:28, 15. новембар 2014. (CET)Одговори

За убудуће да би се избегле овакве ствари ставити напомену са чињеничним стањем. А то је да је Космет де јуре део Србије, а де факто независна држава. Тако је како је. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:19, 17. новембар 2014. (CET)Одговори

Формулација: „де-факто независно“ је апсолутно неприхватљива - ем је сам израз врло-врло дискутабилан, ем је тема додатно осјетљива кад је Космет у питању! Неко може тврдити да је Горња Маоча (село код Брчког) де-факто независно или да пола држава свијета нису де-факто независне... и шта ћемо онда? Овакве расправе треба избјегавати и не треба им давати повода! Умјесто тога, треба се држати међународно признатих држава (по УН-у) и да стоји:
  • Албанија се граничи са Србијом и то њеном јужном покрајином Косметом (напомена - дјелимично признато...)
  • Русија се граничи са Грузијом, као и њеним спорним територијама Абхазијом и Јужном Осетијом (напомена)...
  • НР Кина се граничи са Пакистаном и то у спорном дијелу Кашмира (напомена)... итд!

--CarRadovan (разговор) 18:06, 17. новембар 2014. (CET)Одговори

Де јуре и означава правну ситуацију, док де факто означава стварно стање. А то стварно стање је да ми не контролишемо тај део територије (тренутно). Једнако тако је и Абхазија де факто независна држава јер контролишуз своју територију и сами себе сматрају независним. Нема ту емоцијама места. Иначе мислим да не би било лоше да се на неком од тргова покрене јавна расправа о овој теми, односно о садржају те фусноте. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:58, 17. новембар 2014. (CET)Одговори

Ја сам горе навео неколико кључних разлога зашто треба избјећи формулацију „де факто независан“. А ти се већ упушташ у дефинисању појма независности... Не чини то, све што је дискутабилно, избјегавај и наведи само оно што је опште признато! --CarRadovan (разговор) 19:46, 17. новембар 2014. (CET)Одговори

Јашта, сада ћемо у сваки чланак додавати да је нека држава и правно и стварно независна, нека само правно, нека само стварно... А све то по личном нахођењу јер се неко досјетио тога. Косово и Метохија је и даље под суверенитетом Србије, међународним правом та територија је одређена као суштинска аутономија. Иако овдје има корисника који би радо да је Косово правно независно, треба ипак истакнути да оно није ни фактички независно (можда само отргнуто од Србије, али не и од туђих загрљаја). --Жељко Тодоровић (разговор) 21:27, 17. новембар 2014. (CET) с. р.Одговори

Жељко ти ако ниси неки локални политичар дабогда ме гром спалио насред Теразија. То колико ти знаш да пуно причаш а ништа не кажеш је стварно таленат, за то треба бити рођен. Код њега зависно од расположења небо може бити и плаво и љубичасто, а некад може и да га уопште нема. Дакле колеге уредници послушајте колегу Жељка и уређујте ову википедију тако што је уопште нећете уређивати, а проблеме решавајте тако што ћете се правити да их уопште нема..... гле једнорог ааааааааа --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:49, 17. новембар 2014. (CET)Одговори
Каже човјек који отприлике тврди да је власт Радована Караџића измислисла ријеч град у српском језику. Толико о једнорозима. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:36, 18. новембар 2014. (CET) с. р.Одговори
Хаха ти си стварно један јако занимљив лик. Живота ми гласаћу за тебе на наредним изборима. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:16, 18. новембар 2014. (CET)Одговори

Латински суфикси -енизис, -езис

Нисам чуо за латинске суфиксе -енизис, -езис, али сам чуо за -ensis, -isis.

Индикација покрета са виших надморских висина у много ранијем периоду је детектована у дистрибуцији географских имена која се завршавају са -еш које изгледа да је проистекло из латинског -енизис или -езис, између Шкумбина и Мата, са концентрацијом између Елбасана и Крује.

У сваком случају, ово треба проверити, јер нису сви нису сви сагласни са тврдњом (коју прихвата Раде Михаљчић) да Албанци потичу од (делимично) романизованог аутохтоног становништва.--Нимчевић разговор  10:54, 15. новембар 2014. (CET)Одговори

Шћиперија - земља орлова или не

У првој реченици стоји да је Шћиперија земља орлова (осим ако звездица не представља нешто)

Албанија (алб. Shqipëria - *Земља орлова) или службено Република Албанија (алб. Republika e Shqipërisë), је јужноевропска[2] држава смештена на Балкану.

У тексту пише да Шћиперија ипак није земља орлова.

Тврдња да назив „Шћиперија“ (алб. Shqipëri/ Shqipëria) значи „земља орлова“ (орао- алб. shqiponjë, shqiponja) представља популарну интерпретацију имена и нема никакво научо објашњење[4].

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Владимир Нимчевић (разговордоприноси) | 15. новембар 2014. у 10:54

Распад СФРЈ

Треба убацити шаблон {{Распад СФР Југославије}}. --5.43.75.78 (разговор) 15:57, 12. јун 2017. (CEST)Одговори

   Урађено .   Обсусер 20:40, 25. јул 2017. (CEST)Одговори

Kakve veze Albanci imaju sa Ilirima?

Kakve veze Albanci imaju sa Ilirima? Da li ima bilo kakvog normalnog dokaza za to? Treba navesti postojeće teorije o poreklu Albanaca, ali sve teorije, ne samo teoriju nemačkih istoričara. Interesantno bi bilo navesti teorije o nastanku imena Albanija i Shqipnia. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.148.111.186 (разговордоприноси) | 8. мај 2018. у 21:25

Врати ме на страницу „Албанија/Архива 1”.