Разговор:Ислам/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

--Slavko 11:20, 30 јул 2005 (CEST)Свака част аутору или ауторима.

Хмм да ли је ова измена вандализам??? --Јованвб 18:11, 18. фебруар 2006. (CET)

Молио бих непознатог корисника 84.114.168.251 да да изворе за промену података. У међувремену ће бити враћено на старо. --Горан Анђелковић 18:23, 18. фебруар 2006. (CET)

Доживео откровење у пећини

Не постоји сведочење да је Мухамед добио откровење то он сам за себе сведочи. По учењу Православне Цркве после педесетнице нема саопштавања нових истина људимљ од стране Бога. Због тог се ни секте не могу признати јер се њихове вође представљају као да им је дато откровење од Бога. --Србски витез 21:48, 25. мај 2007. (CEST)

Учење Српске Православне Цркве (осим у смислу прикладног изношења навода који су саставни део истог) није претерано релевантно за ову енциклопедију, јер је ово световна енциклопедија, и не бави се догмама у смислу њиховог некритичког преношења (без разлике) у нешто што претендује да буде збирка чињеница. --Кале ^{◄ info ►} 22:06, 25. мај 2007. (CEST)

POV

Ja ovde ne vidim nekakav veliki POV. -- Bojan  Razgovor  10:03, 4. јун 2007. (CEST)

A šta je tačno osporeno? -- Bojan  Razgovor  10:10, 4. јун 2007. (CEST)

---

Ни ја. Овај чланак је толико неутралан да личи на школску лекцију... --Maduixa kaži 10:20, 4. јун 2007. (CEST)

Dekadencija Islam

UVOD

U našem narodu kada kažemo da je neko dekadentan misli se na čoveka koji ne poštuje kulturno-moralne norme ili neko ko se ne ponaša u skladu sa tradicionalnim.Primer za to su ljudi koji očigledno I namerno krše neku normu... Bilo to ponašanje,govor,držanje,oblačenje,bonton. Reč dekadencija po Vikipediji označava slabljenje društva zbog njegovog moralnog slabljenja.

1. PROPAST ABASIDSKOG CARSTVA

Ako išta možemo uporediti sa zapanjujućom brzinom kojom su sinovi Arabljanske pustinje u prvom islamskom stoleću osvojili najveći deo civilizovanog sveta,to je brzo propadanje dominacije njihovih potomaka između sredine trećeg i sredine četvrtog islamskog stoleća. Oko god. 820. veća vlast bila je koncentrisana u rukama jednog čoveka,bagdadskog kalifa.Međutim,do god. 920 moć njegovog naslednika je toliko opala da se jedva osećala i u samom glavnom gradu. Do god. 1258. taj grad je ležao u ruševinama.Njegovim padom nestalo je zauvek arapske hegemonije. Barbarski (u ovom slučaju mongolski ili tatarski) napadi,doprineli si konačnoj propasti. Mnogo važniji bili su unutrašnji razlozi koji su doprineli do raspadanja Kalifa. Mnoga prva osvajanja bila su samo nominalna. Neslaganja između Arapa i Nearapa,između arapskih muslimana i neomuslimana između muslimana i zimija,uvek su bila jasno i oštro obeležena.Među samim Arabljanima još je postojao ukorenjen osećaj podvojenosti između severa i juga. Narod u Iranu je uvek na pameti imao svoju staru nacionalnu slavu i nikada se potpuno nije pomirio sa novim režimom. Berberi su nejasno izražavali plemenske osećaje i svest o razlikama svojom spremnošću prihvatanja nekog mesije da ih oslobodi od abasidskog jarma. S opadanjem arapskog nacionalnog života nestalo je arapske otpornosti i morala. Položaj naslednika postajao je sve slabiji zbog njihovih beskrajnih svađa o pravu nasledstva,koje nikada nije bilo definitivno zakonom uredjeno.

1.1 EKONOMSKI FAKTORI

Nametanje velikih poreza i uspostavljenje vlada u provincijama radi koristi vladajuce klase negativno je uticalo na zemljoradnju i u industriji. Unutar država nastajale su državice,čiji su gospodari neprestano pljačkali svoje kmetove. Gubitak radne snage zbog stalnih krvnih osveta uticao je tako da je mnoga obradiva zemlja ostajala pusta. Širenje epidemije-kuge,malih boginja,malarija i drugih vrsta groznica-pred kojima je covek ostajao bespomocan,desetkovale su stanovništvo na ogromnim prostorima.Propadanje nacionalne ekonomije naravno imalo je za rezultat slabljenje intelektualnog razvoja I ugušivanje stvaralačke misli.

2.KRIZA I PROMENE U OSMANSKOM SISTEMU-17. I 18. VEK

Vekovima se osmanski sistem vladanja zasnivao na planskoj racionalizaciji regionalnih političkih,kulturnih I istorijskih tekovina prethodnih vremena. Ključni činilac propadanja osmanske moći bilo je slabljenje centralizovane države. Pošto su robovske elite uspostavile potpunu kontrolu nad vladom,a verski zvaničnici učvrstili svoje položaje u državnom upravnom aparatu,počeli su više da se brinu o sopstvenim interesima nego o dugoročnim interesima sultana i države. Evropska privreda je preuzimala vodeću ulogu u međunarodnoj trgovini.Krajem 16. i tokom 17. veka sigurnost i napredak Osmansog carstva bili su ugrožavani i sve većim porastom stanovništva,velikim povećanjem broja nezaposlenih i demobilisanih vojnika kao i onih koji nisu bili na državnom platnom spisku. Državna blagajna pokušala je da smanji izdatke za vojsku,sto je dovelo do daljih otpuštanja vojnika iz unutrašnjosti,koji su se potom odavali razbijništvu. Kako bi ojačala, da stacionira stalne odbrambene trupe,ali su one našle zajedničke ekonomske interese sa lokalnim grupacijama,koje su svoje položaje koristile za ostvarivanje lične koristi. Ti nemiri,poznati pod nazivom pobune dželala ,odaju utisak haotičnosti,ali su imale dubok politički smisao. Dok je centralizovana državna vlast slabila i provincijski zvaničnici i uglednici nastojali su da uvećaju svoju moć,muslimanski podanici iz Anadolije takođe su vodili borbu za ostvarivanje privilegija rezervisanih za političku snagu. Sve slabija vlast centralizovane države doprinela je i katastrofalnom nizu vojnih poraza. Francuski car Napoleon je 1798. osvojio Egipat.Ti porazi jasno su nagoveštavali da je Osmansko carstvo u vojnom i trgovačkom pogledu zaostajalo za svojim evropskim konkurentima i da je bio ugrožen njegov teritorijalni integritet,pa i sam opstanak.

3.KRAJ MAMELUČKE VLADAVINE

3.1 EKONOMSKA KRIZA

Teško ekonomsko stanje u državi još više je otežavala sebična politika sultana. Zabranio je unošenje mirođija iz Indije.U toku njegove vladavine još je jedna od periodičnih kuga harala Egiptom i susednim zemljama.Izbacio je iz državne službe u pogledu odevanja. Iznuđivanja se nisu ograničavala samo na nemuslimane. U nedostatku regularnog poreskog sistema,jedini način na koji su ovi sultani mogli doći do većih novčanih svota za svoje ratne podvige,raskošne dvorove i za monumentalne građevine bio je putem iznuđivanja od podanika i državnih službenika koji su se obogatili na račun širokih masa.

3.2 ODNOSI S DRUGIM DRŽAVAMA

Pred kraj vladavine njihivog prvog sultana počela su se nazirati avet mongolskog napadača Timura.Tokom citavog ovog perioda Siriju su razdirali nemiri koje su izazvali lokalni guverneri,a neke od njh podstrekivali su Mongoli.

-Mišljenje jednog od naučnika o dekadenciji u islamu-

U svom drugom delu izlaganja.prof. Ismet Hadžifejzović je govorio o svrsishodnosti Kurana tj. univerzalnosti kuranske misli kao i islamske nauke odnosno njegovog uspona pa sve do dekadencije iste. Razlozi dekadencije nauke u islamskim zemljama se mogu naći pre svega u više faktora,a to su: raskoli unutar islamske zajednice,političko neslaganje,podela na više pravaca,zatim mongolska invazija koja je imala fatalne posledice za tadašnji razvoj nauke,posebno osvajanjem Kordobe i ostalih španskih muslimanskih centara na zapadu u kojim su uništene biblioteke od neprocenjivog značaja za opšti sveljudski i civilizacijski razvoj.

LITERATURA

-Filip Hiti,ISTORIJA ARAPA,>Veselin Masleša<,Sarajevo,1967.

-Dzon L. Espozito,OKSFORDSKA ISTORIJA ISLAMA,The Oxford history of islam,2000 by Oxford University Press,Inc,New York,N.Y. U.S.A; Clio,2002

MARIJANA DEDIĆ

Prebačeno iz članka DEKADENCIJA ISLAM -- Bojan  Razgovor  13

35, 12. мај 2008. (CEST)

Мухамед а.с.

Шта значи "а.с." и да ли је неопходно наводити код сваког помињања Мухамеда? --BraneJ (spik) 13:47, 12. мај 2008. (CEST)

То је ваљда ово, и свакако му, бар по мени, нема места у једној световној енциклопедији --Кале ^{↙info/talk↗} 13:54, 12. мај 2008. (CEST)

Чудна реч

Овде имамо чудну реч-мешанца: „тасаwwуф“.1 Ко зна да погледа. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 09:06, 9. септембар 2008. (CEST)

Samo latinizovana verzija arapskog تصوف. --ФилиП × 11:25, 9. септембар 2008. (CEST)

Да је било латинизовано, не би имало ћирилична слова. А мени с Арапским к`о медведу да си дао виолину. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 11:30, 9. септембар 2008. (CEST)

Tesavuf

http://bs.wikipedia.org/wiki/Sufizam — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.208.209 (разговор • доприноси) | 25. фебруар 2009. у 20:11

Спољашње везе

Овде би требали да стоје линкови о исламу уопшт. Оставио сам 3 линка:

• Исламска заједница у Србији
• Исламска заједница Србије
• Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini

Уклонио сам следеће: Slike svih džamija iz BiH, Mesihat IZ-e Sandzakа, Radio "Refref" IZuS, Izdavacka ustanova IZuS, Dzamija u Subotici. И ове 3 што сам оставио нисам сигуран да ли требају да остају. Ако може исламска заједница у Србији да стоји што не би стојала Исламска заједница у Туркменистану... Значи овде би требали да стоје линкови ка чланцима или сајтовима о исламу уопште, а не о исламу у Србији или БиХ... --Јован Вуковић (р) 03:13, 30. јануар 2011. (CET)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 08:36, 17. октобар 2013. (CEST)

Премештање

Мислим да би требало преместити овај чланак на Православље. (3×3 па није 10)  — Обсусер✉ 05:03, 18. јул 2018. (CEST)