Разговор:Косовска битка (1448)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ја бих рекао да је ова битка део Крсташких ратова против Османлија а не османслијског освајања Балкана.--Војвода разговор 20:16, 6. април 2008. (CEST)

Да ли се овде ради о етничким Власима, јесу ли они било баш из Влашке, да ли се радило о најамницима или неком другом виду њиховог аранжмана са Хуњадијем итд.—ClaudiusGothicus (разговор) 22:45, 6. април 2008. (CEST)

ОК у праву си скроз,промени(тј. ја ћу),у тренутку сам то ставио махинално.

Хм,it`s hard to tell.Покушао сам да по сваку цену избегнем у самом тексту употребу термина Власи,јер онда упадамо у врзино коло модерног политиканства о томе да ли су Власи у Србији Румуни или нису(а то једноставно не желим).Теоријски ми се чини да у питању нису били најамници,већ да је кнез Влашке(ко год да је то био у том тренутку,пошто су се те године џапали Дракула и рођа` му) послао одред војника у помоћ Хуњадију који му је био први комшија.(У издању британике из 1911. која је на `нету, се наводи као разлог за Хуњадијев пораз издаја вође Влаха извесног Дана,али ми се чини да је то нека романтичарска верзија дешавања(нису нас Османлије могле потући,да се међу нама није наш`о издајник) пошто би ми било логично да то помену макар на ен.њики,ал` нису.) Зато мислим да је најбоље(тј. најбезболније) направити неку формулацију у стилу војници из кнежевине Влашке,јер сам већ на тему тих Влаха добио епитет да сам великосрбски шовиниста и националиста и шта све не,пошто је НАУЧНО ДОКАЗАНО да су Власи у Србији Румуни. Црни Бомбардер!!! (†) 13:28, 7. април 2008. (CEST)

Ово је добро питање, а одговор који је једино етнолошки валидан се може дати једино у контексту времена када се то дешавало. Како је читав Илирик био депопулисан у 5ом веку због Атилових освајања и то 300Км у дубину од Саве и Дунава где се налазила граница Атилове империје и о овоме говори чувени генерал Еције и описује пусте крајеве и порушене ромејске градове који се ни у каснијем периоду нису подигли и то три дана јахања од границе ове степске империје. Крајем 5ог и почетком 6ог века се досељава ново становништво, у првом реду српска племена на простору некадашње ромејске провинције Далмације и Превале и касније долазе крајем 6ог и током 7ог века Славени пред аварском најездом и у борбама и савезима са Аварима насељавају ромејске провинције Мезију, Тракију и Македонију и касније се шире до Пелопонеза. Да не дужим, једини ромејски живаљ који је насељавао некадашњи Илирик северно од Дунава, не рачунајући оне од Македоније до југа Пелопонеза што су Цинцари, су били Сермезијанци(мешавина романизираних Гета и римских колониста и словенских и германских племена) који су пропали после аварско-ромејских ратова и романизирани Гети-Дачани у данашњој југозападној Румунији, области која се тада звала Олтенија у западним изворима, а код нас Мала Влашка. Срби су наишавши на ове романизиране Дачане у степи њих називали Власи, што је израз за сточара, од Велес, сточарско божанство, што долази од влас-длака и представља сточара који гаји крзнасту стоку. Касније ове области насељава туркијски народ Кумани и он даје чак три бугарске династије, Тертер, Асен и Шишман и неколико династија на простору некдашње Влашке и Молдавије, а затим после пораза Бугара од стране краља Милутина и пропасти вазала Златне Хорде на том простору, уздижу се потомци кнеза Тихомира, који је био један од Милутинових вазала. Затим Тихомирови потомци Владислав у Влашкој и Богдан у Молдавији управљају овим кнежевинама које се формирају на остацима Велике Куманије тј вазала Златне Хорде. Тадашњи живаљ је био словенско-татарска мешавина, са нешто ових Ромејовлаха у Малој Влашкој. Ове кнежевине су често биле вазалне између Бугарске, Угарске и Велике Литваније и Пољске касније. Када је цар Душан разбио бугарску војску и покорио Бугарску, и ова вазална кнежевина је дошла под доминацију Императора Душана и то се види и по титулатури у његовом потпису којим областима влада. Тада се ова земља помиње као Велика Влашка(супротно од Мала Влашка) и њена престоница је Трново и етнички састав је мешан, али је назив места као и околна микротопонимија чисто српски. Затим се Отоманским освајањем и расељењем Срба са Балкана, у првом реду српског живља из Шоплука који је покренуо Мехмед I и касније настављено падом Новог Брда и Деспотовине Србије, ове области имају и знатан српски живаљ. Судећи са записа неких артефаката из времена Владислава III Дракула, највише судећи по његовом прстену, на тадашњем српском(не црквенословенском, већ народном српском) стоји записано "Ја Владислав милошћу божјом, војвода и господар Угровлашке". Ова област се дакле назива Угровлашка, што значи да је вазална област од Угарске круне, слично Краљевини Босни. Већина великаша у Владислављевој војсци имају српска имена и презимена. У 17ом веку о Букурешту се говори као о вароши у чијем јужном делу се говори словенски тј бугарски језик, у северозападном делу српски језик, а у североисточном делу татарски језик. У 18ом веку се досељавају и Ромејовласи из Мале Влашке у данашњи Шоплук тј ист. Србију и зап. Бугарску. Област Угровлашке се у Отоманском периоду назива Каравлашка и састав њеног становништва је као што видимо мешан. Затим се у 18ом веку формирају јаки гркофони центри у Молдавији од стране Фанариота и гркофоних ромејских избеглица Цинцара и они потакнути западним силама у 19ом веку, у првом реду Француском, раде на томе да се образује пространа држава ромејског или грчког говора на ист. Балкану. Ово се постиже кроз пројекат Фанариота, Француске и италских држава и зове се Грчки пројекат, који преузима име ранијег Грчког пројекта Катарине Велике(који није имао грчки и ромејски карактер), али му мења намену и значај. Овом пројекту се супротставља устаничка Србија и СПЦ и Руска Империја преко бугарске егзархске цркве. Дакле, ако се вратимо на време Владислава III и на његове вазалне снаге које је водио у Другом Косовском боју, оне су без сумње биле мешаног српско-бугарско-куманског порекла и језик којим је он командовао је без сумње као и код већине племића на југу Угарске био српски. Ови западни Кумани су сви романизирани током 19ог века, осим Гагауза на југу некадашње Бесарабије, а Срби су такође романизирани и то се види по простирању територије СПЦ у оно време и у постојању епархије Темишварске на територији читава Румуније, што одудара од поделе у православном свету, где једна православна црква нема ингиренцију на територији друге православне цркве у матичној држави.Crnizmaj (разговор) 18:07, 17. март 2021. (CET)

Драги колега, питање на које дајеш одговор је постављено далеке 2008, када смо сви били млади и здрави као ружа. — Садкσ (ријечи су вјетар) 22:08, 17. март 2021. (CET)

Јанко и Косово

"„Касно Јанко на Косово стиже“, која се односи на први Косовски бој из 1389. године у коме су Османлије поразиле Србе "

Како је могао Сибињанин Јанко да касно стигне на Косово 1389. када је рођен 1387. године? Alexzr88 (разговор) 15:29, 7. фебруар 2016. (CET)

Колико ја знам он је учествовао у Косовском боју из 1448. године.— Ранко   Нико лић  ✉ 15:33, 7. фебруар 2016. (CET)

Управо тако, онда треба уклонити бесмислицу од реченице са бојем из 1389. Alexzr88 (разговор) 17:38, 7. фебруар 2016. (CET)