Разговор:Луиђи Галвани

Први поднаслов

Отприлике 1766. године Галвани је почео да испитује деловање елекрицитета на жабље мишиће. Том приликом је опазио да се мишић жабље ноге грчи ако се окачи на бакарну куку, а другим крајем додирне гвоздену подлогу. Експериментишући у том правцу открио је да је важно да се жабљи батак додирује истовремено на два различита места са два, међусобно спојена метална проводника. [2]

Постоји неколико описа Галванијевог експеримената у којем је грчење жабљег мишића повезао са елетрицитетом. Према једној, Галвани је 6. новембра 1780. (или 1783.) сецирао жабу на столу, на којем је истовремено његов асистент изводио експерименте са статичким електрицитетом. Леђни нерв жабе, (nervus ischiadicus) је додирнуо металним скалпелом док је жаба била у додиру са другим металом. У том моменту је на једној електричној машини која се налазила на истом столу асистент изазвао искру и на Галаванијеов запрепашћење, нога жабе се покренула као да је жаба жива. Тиме је Галвани постао први научник који је открио везу између електрицитета и живота - Галвани је открио биоелектрицитет. Галвани је тај електрицитет назвао животињски електрицитет, да би описао то што је активирало мишић. Он и његови савременици сматрали су да је активацију изазивао електрични флуид, који нерви преносе до мишића. Појава је названа „галванизам", на предлог Александра Волте, Галванијевог познаника и љутог научног опонента. Галванизам је термин који подразумева настанак електрицитета хемијским трансформацијама, без обзира да ли је систем део живе материје.[3]