Разговор:Орјен/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
| највиши врх Орјена | Карта |
|---|---|
|
|
| Опште информације | |
| Надморска вис. | 1894 m |
| Држава | Црна Гора |
| Планина | Динариди |
| Геоморфологија | Глациокарст |
| Геолошка старост | Креда |
| Географски положај | |
| Интернет страница | |
| Занимљивости | |
| Највиши врх јадранског приморја | Зубачки кабао |
| највећи залив Јадрана | Бока которска |
Зар нису Црквице у Црној Гори најкишовитије место са 5371 mm годишње? Шта питам, па јесу! Вероватно се мисли на област, па зато нисам хтео да мењам, али молим аутора (неидентификованог) да одговори о чему је реч. --Дунгодунг (разговор) 19:17, 14. јун 2005 (CEST)
Upravu si sa Crkvicom. Crkvica je bila kisomerna stanica postavljena jos dane 1888 godine od strane Austrijske vojske u karauli Crkvice. Danas je premestena u Malom polju (unistena je za vreme drugog svetskog rata pa je tek 1953 opet ozivela). Inace su Crkvice a i Malo polje predeli Orjena u Reovakom dolu i tako pripadaju Orjenu. Nije sporno da stime Orjen primi najvise padavine u Evropi ali Meteoroloskih stanica nisu guse u planinskim podrucima. Statistkom se dode do nekih 6500 mm padavine sa vise delove Orjena. To su dosta puzdane cifre sto se kisni talog ovog regiiona za svakih 100 m poveca za oko 150 mm a Crkvice je na visini od 1080 m a Malo polje 929 m. Sa 900 m plus na najvisem vrhu se dobijaju vrdnosi od 1350 mm to bi bilo onda 5371 + 1350= 6921 mm.
Cifra od 5371 mm vazi samo za period od 1923 do 1940 godine sto je to bio merni period. Normala za period od 1961-1990 su 4771 mm. A za period od 1931-1960 je 4926mm.
Pozdrav Pavle
Orjen
Upravu si sa Crkvicom. Crkvica je bila kisomerna stanica postavljena jos dane 1888 godine od strane Austrijske vojske u karauli Crkvice. Danas je premestena u Malom polju (unistena je za vreme drugog svetskog rata pa je tek 1953 opet ozivela). Inace su Crkvice a i Malo polje predeli Orjena u Reovakom dolu i tako pripadaju Orjenu. Nije sporno da stime Orjen primi najvise padavine u Evropi ali Meteoroloskih stanica nisu guse u planinskim podrucima. Statistkom se dode do nekih 6500 mm padavine sa vise delove Orjena. To su dosta puzdane cifre sto se kisni talog ovog regiiona za svakih 100 m poveca za oko 150 mm a Crkvice je na visini od 1080 m a Malo polje 929 m. Sa 900 m plus na najvisem vrhu se dobijaju vrdnosi od 1350 mm to bi bilo onda 5371 + 1350= 6921 mm. Cifra od 5371 mm vazi samo za period od 1923 do 1940 godine sto je to bio merni period. Normala za period od 1961-1990 su 4771 mm. A za period od 1931-1960 je 4926mm. Pozdrav Pavle
Nas su na Geografskom fakultetu u Beogradu terali da učimo taj podatak za Crkvice i Orjen, međutim nije tačan. Statistika (ekstrapolacija) nije isto što i empirijski podatak. Najkišovitije mesto u Evropi je planina Piko na Azortskim ostrvima, Portugalija sa 6300 mm/godišnje. Kad izmerite padavine na vrhu Orjena javite se. Andreja Sinadinović Vijatović — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.228.16.66 (разговор • доприноси) | 15. август 2017. у 17:04
Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9E%D1%80%D1%98%D0%B5%D0%BD"
- Импресивно ! Можда најбоњи чланак икад урађен на ср. википедији. Предлог за чланак месеца (где већ оно може да се гласа ?) . Може ли још која слика "старине" са Орјена у одељку "људи" ? Поздрав. Голија
- stavicu jos neku sliku. Etnolosko kraj visokog krsa spada medu najinteresantnije i najtipicnije juzoslovenske kulture. Ali taj kraj je vec blizu izumiranja!!! Pozdrav Orjen
- Kao botanicar odusevljena sam clankom o Orjenu, posebno o okricima kao sto su Iris orjenii i Paeonia daurica. Nisam uspjela da dodjem do maila Pavla Cikovca, koji je autor clanka, pa je ovo bio jedini nacin da stupim u kontakt sa njim. Molim ga da mi se javi na mail vukss@cg.yu. Pozdrav! Anika
Slike
Ovaj članak je pun loše obeleženih slika koje su najverovatnije kopivio. --BokicaK Got something to say? 15:32, 6. април 2007. (CEST)
Orjen. Autor(i) članka pišu kao da Orjen ima samo onu stranu koja se vidi sa Crkvica (plural !). Naravno ne sporeći njihovu dobru nameru, primećuje se puno grešaka i nepreciznosti, posebno u navođenju lokalnih toponima. Njegova "sunčana" strana je mnogo razuđenija i zanimljivija, po reljefu i flori, ali i demografski i ekonomski. Ako ih još drži orjenski zov, bilo bi lepo da se, budući geografski i botanički obrazovani, od Crkvica zapute ka zapadu bar preko Orjenskog sedla i sa "južnog lica mesta" naprave potpuniji i precizniji članak o ovom gorostasu primorskih dinarida.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.52.28 (разговор • доприноси) | 16:10, 9. новембар 2012.