Разговор:Париз/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Слике

Зашто стављамо слике са непознатим статусом кад слика Париза са ГФДЛ лиценцом има милион. Ако зафали, додаћу и ја своје на оставу, па ће бити милион и 700.  :) Срђан Весић 03:07, 29. јануар 2006. (CET)

Католици и слике

Баш бих волео да знам од куда је ископано 80 посто католика, када сам кажеш да је у Француској забрањен попис по верској и етничкој припадности. Ако добро познајеш Париз, онда сигурно знаш да је то лаж и да Париз са околином никако није католички град. Што се тиче оних 19 посто странаца, истина је управо обратна, тамо има толико етничких француза а остало су странци. Имам такође замерку за називе слика и знаменитих места Париза - зашто пишемо француска имена на наш српски начин тако да после то ни на шта не личи ? Наше писмо не може правилно да означи француску реч, јер немамо исте гласове у језику. Зашто лепо не напишемо оригинал на француском и поред превод на српском: на пример "Црвени Млин" је српско име за "Moulin rouge". Веома добро познајем Париз и околину, добро говорим француски и радо ћу дпоринети изради овог артикла уз вашу дозволу. Srpski seljak

Подаци о религијској припадности су са немачке вики. Кажу да је 80% становника крштено (значи припадају цркви на неки начин), а речено је и да само 15% иде у цркву. Ја лично не бих ни стављао податке о религији, али је лоби православних фундаменталиста на википедији јак, и они у сваки чланак гурају проценте о верницима. Тако сам направио компромис по коме се то ето помиње.

Вероватно да су подаци о земљама порекла резултат пописа. Ако је црнац или Арапин рођен у Француској, онда се такав не може рачунати за странца. Етничке Французе (Немце или Енглезе) више нико не пописује. Можда пописи нису савршена мерила, али су сигурно много бољи индикатор него лична мишљења типа: „ја сам био (живео) у Паризу и видео само странце на улицама“.

Наравно да српски може да прихвати речи из свих језика, па и француског. Како онда имамо: буржоазија, фрижидер, плафон, режисер... Принцип је да се имена градова, људи и места преносе у српску ћирилицу поштујући нека правила. За латиницу је правило да се речи остављају у оригиналу, мада пошто већина људи не уме да чита по страним правилима, и ту се често пише прилагођено српском језику. „Црвени млин“ није име које би људи препознали на српском, док за „Мулен руж“ знају скоро сви.

На википедији се не тражи допуштење за измене текста. Свако мења онако како мисли да треба. Наравно, ако се претера или вандализује текст, администратори обично избришу такве промене.

—Јакша (разговор) 22:25, 17. јануар 2008. (CET)

Прво бих да одговорим колеги који ми каже да су пописи у Францукој бољи извор од „ја сам био (живео) у Паризу и видео само странце на улицама“. Француске власти једноставно не желе да говоре о етничким заједницама они желе аимилацију. Без обзира што Ви колега помало цинички желите да подвргнете моју тврдњу да је много више странаца у Паризу него што је написано, ја Вам гарантујем да сте потпуно у заблуди. Ако у Паризу има 20 посто оних који нису рођени у Француској, колико тек има оних који јесу рођени у Француској ( ту улазе и све оне француске колоније до данашњих дана, дакле један Алжирац рођен у Алжиру пре 1963 је Француз ). У Француској влада закон тла по коме је свако Француз који је рођен на њиховој територији, а такође и онај који прими њихово држављанство. Што се тиче француских имена- наравно да српски језик може да узима туће речи, и оне се зову "туђице". Међутим, мене брине што захваљујући таквој политици, српски језик има више туђица него својих речи. Можда ће Србин знати за "Мулен Руж", али ја лично мислим да је много боље да зна за "Црвени млин" и "moulin rouge" у исто време. Што се тиче Биржоазије и Режисера: питам вас, зашто онда не зовемо "кошарку" "баскетбал" ? Зато што је неко у нашој историји био довољно паметан да измисли реч која ће бити сарађена из српског корена. У сваком случају, овде чак и не морамо да измишљамо већ само да преведемо. Srpski seljak

Схватам ја шта Ви хоћете да кажете, али нађите податке негде, па додајте у чланак. Скоро све нације би хтеле асимилацију (Француска, Грчка, САД, Канада) и ту није ништа необично. Можда је необично што се Срби држе политике: Србин је онај ко је Србин и расом и крвљу и вером и нацијом.

Туђице из француског, верујте, нису проблем (проблем је енглески). Хрвати се јако држе језичког чистунства, а нама је то увек било неприродно. Да ли сматрате да су они због такве политике паметнији? Ја не мислим ни да јесу ни да нису. Добро прихваћене туђице које се лепо уклапају у језик су одлична ствар. После се и не примећује да су „увежене“ (хиљада, памук, гума, коцка, жетон).

Имена места типа Мулен руж су имена места у иностранству и нисам сигуран ни да се сматрају туђицама. Да ли би Жан Пол Белмондо требао да буде Јован Павле Белмондо? За нека места је у реду да постоје две варијанте (Нотр Дам или Богородична црква у Паризу), негде само српска (Тријумфална капија), али често не постоји ништа осим оригиналне француске верзије. —Јакша (разговор) 02:17, 18. јануар 2008. (CET)

Имате донекле право колега, али се не слажем са Вама у потпуности, бар што се тиче туђица у нашем језику. Ја мислим да су Хрвати много паметнији од нас што се тиче чувања сопственог језика. Видите, ми данас усред Београда видимо само енглеске комерцијалне називе. Дотакли сте се имена Жан Пол Белмонда. Оно што Срби раде је да читају француску абецеду по српким правилима. На пример, француског фубалера Pipen a, ми зовемо Пипен, што по звучности уопште не одговара оригиналу.Замислите да се на пример зовете Дејан а да живите у Фанцуској. Французи, ако узму исту логику као што је Срби имају, зваће Вас ДЕЖОН са муклим "он". Али, сложићете се да то није Ваше име- ИМЕ ЈЕ ЗАПРАВО СКУП ОДРЕЂЕНИХ ГЛАСОВА - дакле, Ваше име не може се мењати од државе до државе, већ мора остати исто. Међутим ово је пример имена које је страно французима. Ако узмемо као пример неко хришћанско име попут "Петар",они ће га одмах превести са "Pierre" што је и случај са авенијом српског краља Петра првог у Паризу. Са друге стран ако говоримо о објектима а не о личним именима мислим да су ствари много јасније: ми морамо превести имена на наш језик и наравно додати поред оригинал. Лепо сте споменули Јелисејска поља, или можда Ајфелову кулу. Исто треба да буде и за Црвени млин и све цркве у француској. Наравно, поред сваког српског превода треба ставити оригинал. Када сте споменули хиљаду и памук и остало мислим да сте напраили велики пропуст. Ми данас имамо хиљаду коју смо узели од грка, али немамо замену, дакле истријски та реч је постала српска реч. Да боље схватите шта хоћу да каћем ево још једног примера : fr : "la rue Victor Hugo" ,да ли ћете у овом случају да УЛИЦУ замените са ЛА РУЕ ? Srpski seljak

Наравно да имамо замену за хиљада. Цар Душан је имао генерале тисућнике, а тисућа се помиње и у српској књижевности (Лаза Лазаревић). Тисућа је словенска реч.

Није могуће бити савршено прецизан са француским именима у српском, између осталог зато што је акценат сасвим другачији. Што се тиче имена, мене у Канади зову Џакса, а мог друга Дејана Дежан. Ту помоћи нема (било би када би моје име латинично писао Yaksha, али то ми Срби не радимо).

Дали сте неке солидне примере, али замислите „Улицу зида“ у Њујорку (Вол стрит) или „Трг времена“ (Тајмс сквер). Исто тако, француски лист „Ослобођење“ (Либерасион). Моје мишљење је да за сваки поједини пример треба добро размислити шта превести, а шта оставити блиско оригиналу. Када се користи оригинални термин добија се на препознатљивости и јасноћи, рецимо руска је дума, енглески парламент, а хрватски сабор (а све су у основи скупштине). —Јакша (разговор) 19:47, 18. јануар 2008. (CET)

Ок Јакша, радите како хоћете, предајем се.Ни сам не знам зашто сам уопше покушао да кажем нешто, када сам унапред знао да ће мој предлог бити одбијен.Срби све раде на своју руку, свако зна најбоље, па тако ево и овде на овој енциклопедији.Разговор је могућ али се све на крају своди "биће како ја кажем".Поздрав ДЕЖАН !Srpski seljak

Колега Де(ж)ане, није ми циљ да ова мала расправа буде двобој, већ разговор. Нико Вам не брани да мењате чланак по свом нахођењу. Поздрав, —Јакша (разговор) 19:35, 19. јануар 2008. (CET)

Писменост

Овај текст врви од граматичких и правописних грешака. Рецимо, у тексту стоји: предпоставља се уместо претпоставља се. Или пише: губитци место губици. Тако да ћу ове грешке, које ми боду очи, одмах исправити. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник .212.62.33.4 (разговор • доприноси) | 13:05, 18. фебруар 2006

Овај чланак је одвратан, ужас!!! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 87.116.157.74 (разговор • доприноси) | 02:06, 12. јул 2006

Изговор на француском

Пошто знам да Французи не изговарају на крају речи нека слова или групе слова, занима ме како изговарају име свог главног града? Је л' Париз или нешто друго?—Пирке say it right 23:19, 7. фебруар 2008. (CET)

Јел ти то зезаш?--Јагода испеци па реци 23:20, 7. фебруар 2008. (CET)

Не. У животу нисам учио француски и све што знам је жмапел, бонжур, месје и мадам. Кад видех Jacques, Renault, Poirot, Charles и Georges итд., нисам могао, а да се не запитам.—Пирке say it right 23:29, 7. фебруар 2008. (CET)

Pari izgovaraju. --Поки |разговор| 00:05, 16. фебруар 2008. (CET)

Статистика

Молио бих да ми се објасни овај податак као и то одакле је, да је англомерација Париза највећа у Европској унији??? На енглеском делу јасно стоји да је једна од највећих, што не значи и највећа. По свим доступним подацима и статистикама, највећи град и анломерацију у ЕУ чини подручје ткз. Великог Лондона. Стога бих молио уредника чланка да то исправи, или ако не, да аргументује податак који овде стоји.... --Mladjowie

http://en.wikipedia.org/wiki/Larger_Urban_Zones_(LUZ)_in_the_European_Union --Награисаловићкажи/лажи 20:14, 5. јануар 2009. (CET)

en:Largest urban areas of the European Union This is a list of urban areas, not a list of metropolitan areas. Urban areas are contiguous built-up areas where houses are typically not more than 200 metres apart (discounting rivers, parks, roads, industrial fields, etc.). A metropolitan area is an urban area plus the satellite cities around the urban area and the agricultural land in between.

По овом списку (критеријуму), Париз је први. --Јакша (разговор) 22:43, 5. јануар 2009. (CET)

Да ли ми читамо исто? И на овој првој листи коју си дао стоји да је Лондон на првом месту! Те листе показују не увек тако прецизне податке, али је засигурно да је англомерација Лондона највећа што стоји и на страници о том граду. На страници о Паризу они су без тог податка, написали да је једна од највећих, што јасно показује да није највећа. Имаш читаве стране овде о највећим градовима ЕУ и ни на једној нисам видео да је Париз највећи, чак напротив....само језгро има нешто преко 2 милиона становника што је тродупло мање од Лондонског. Ево, ти си овде лепо дао страну на којој се то и види ... http://en.wikipedia.org/wiki/Larger_Urban_Zones_(LUZ)_in_the_European_Union

а ја ћу још додати и ову ... http://en.wikipedia.org/wiki/Largest_European_metropolitan_areas , где стоји популација метрополитена са једне стране и самог града са друге. Стога не видим зашто фаворизовати податак који стоји на можда једној табели насупрот свим осталим које показују другачије. Читав тај појам урбано подручје ми је сумњив и тешко се могу дати прецизне дефиниције о томе јер колико ја знам, постоји класификација по принципу граница града и метрополитенског подручја... очигледно је то фаворизација самог Париза. --Mladjowie

Да си погледао везу коју сам навео, видео би по ком критеријуму је Париз највећи. Пре пар дана променио сам и реченицу тако да је то јасно описано. Никакво фаворизовање није у питању. --Јакша (разговор) 22:31, 6. јануар 2009. (CET)

Итекако сам ја погледао везу коју си навео и на њу сам одговорио са 2, а има их јос пуно...надам се да си и ти моје погледао....но, и у тој твојој вези, тј. страни стоји напомена о броју становника Лондона, коју не знам да ли си читао, или видиш само бројеве. Ево, ја ћу ти чак и копирати део са те стране коју си ти навео... Please do not be surprised if you are used to higher figures for the cities listed below. London is sometimes listed with 14 million inhabitants,.........Urban areas can be computed by private people or institutions using maps and looking where the built-up area stops..............Дакле, крајње ми је сумњив тај термин непрекинута урбана зона...шта му то значи, нема паркова, зелених површина, језера па је зато непрекинута...а то што кад се све споји има неколико милиона мање људи то нема везе. На тај начин се може свему наћи диманзија која би се ставила у суперлатив. Код оваквих случајева, у најмању руку треба писати неутрално, као што је то учињено на енглској или немачкој верзији које сам стигао да погледам. --Mladjowie

Urban areas are contiguous built-up areas where houses are typically not more than 200 metres apart (discounting rivers, parks, roads, industrial fields, etc.). A metropolitan area is an urban area plus the satellite cities around the urban area and the agricultural land in between. Дакле, језера, реке и паркови нису спорни (discounting значи не рачунајући језера и паркове као места где градови престају), али је спорно пољопривредно земљиште. Сурчин и Гроцка припадају ширем градском подручју Београда, али их од њега раздвајају пољопривредне површине, стога се не би рачунали у непрекинуто градско подручје. --Јакша (разговор) 08:03, 7. јануар 2009. (CET)

Слике, опет

Jedina primedba je na slike, pogotovo pejzaži grada, ali to je zbog godisnjeg doba. JA imam neke slike ali sumnjam da to pomaže, tako da možes i negde da potražis lepse slike. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.201.202 (разговор • доприноси) | 16:33, 28. новембар 2011