Разговор:Патријарх српски Иринеј/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Патријарх...

• http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/173416/Irinej-niski-novi-srpski-patrijarh -- Bojan  Razgovor  14:51, 22. јануар 2010. (CET)
• http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Izabran-episkop-nishki-Irinej.sr.html -- SmirnofLeary (разговор) 14:56, 22. јануар 2010. (CET)

Нисам упућен у црквене обичаје, али да ли се одмах губи претходно звање кад се постоје патријарх СПЦ? --Новак (разговор) 16:49, 22. јануар 2010. (CET)

10 referenci za jednu recenicu?

Mislim... -- Bojan  Razgovor  20:07, 22. јануар 2010. (CET)

15... :)--Славен Косановић {разговор} 20:25, 22. јануар 2010. (CET)

Титула

Нећу да преправљам и стављам налепницу „тражи се извор“, али где си нашао ово:

Његово пуно име и титула гласи: „Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Г. Г. Иринеј.

кад на сајту СПЦ [1] стоји

Чин устоличења новоизабраног Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Господина Иринеја, извршен је данас, у суботу, 23. јануара 2010. године, на крају саборне свете архијерејске Литургије у Саборном светоархангелском храму у Београду. Свету Архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење своје браће Архијереја, свештеника и ђакона, али и представника Руске и Грчке Цркве.

Значи кад се пише Г онда је само једно, иначе се ставља Господин. Погледај где све дођу велика слова. --Drazetad (разговор) 17:43, 23. јануар 2010. (CET)

Титула патријарха је прописана у члану 13 став 2 Устава Српске православне цркве. Употреба назива „Свјетејши“ се ријетко користи тј. замјењује ријечи „Његова светост“.

Црква понекад пише само Г. а понекад и Г. Г. То писање врше уредници службене странице СПЦ, али је више заступљено писање Г. Г., што је и правилно будући да се ради о црквеним поглаварима. Ево овдје примјера писања Г. Г.

Мислим да се сви поглавари аутокефалних и аутономних помјесних цркава називају са Г. Г. а сви архијереји само са Г. Архиепископ охридски Јован, тј. поглавар аутономне архиепископије у саставу аутокефалне Српске православне цркве се назива Г. Г. Двојно писање се можда примјењује због тога што је и сам патријарх архијереј и први међу једнакима, па често пута се пише само са једним Г. али титула патријарха је већа од обичног архијереја па треба писати Г. Г. То можемо упоредити са сљедећим примјером: само је цар Његово величанство, док су остали чланови царског дома височанства, екселенције, превасходства, свјетлости итд.

--Жељко Тодоровић (разговор) 18:43, 23. јануар 2010. (CET)

Ставио сам ти за извор исти сајт, али је твој вероватно истији тј бољи. Ако хоћеш усвоји, ако нећеш немој, али ћеш вероватно прихватити писање великих слова, а можда је и то другачије, јер твоје стоји на сајту СПЦ, а моје на сајту СПЦ. Ја ти нисам писао о ником другом осим о садашњем патријарху са једним Г, а видим да ти сматраш да администратору сајта СПЦ то није познато. Код овог питања лична мишљења и закључци нису битни. --Drazetad (разговор) 19:04, 23. јануар 2010. (CET)

Погледај и ово [2]--Drazetad (разговор) 19:11, 23. јануар 2010. (CET)

Када некоме није нешто по вољи, одмах се почиње разговарати негативним тоном. Нисам ја рекао да је ово врховни закон и да мораш тако да пишеш, него сам понудио неке од разлога због чега би било боље да се тако пише. Нити сам ја рекао да уредник сајта не зна о томе ништа, већ само да се на истом сајту пише различито тј. понекад Г. а понекад Г. Г. На Тргу/Правописна питања је објашњено због чега је двојно Г. Г. и због чега се може изузети из правописних норми када се наводи пуна титула. Ја сам исто хтио преправити само на једно г. јер нисам схватао значење двојности. Након што ми је један корисник дао одговор промијенио сам мишљење. А пуна ријеч од Г. и Г. Г. је код нас у говору иста, па се увијек каже господин без обзира да ли пише Г. или Г. Г. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:15, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Напротив. Није свеједно да ли је Г. или Г. Г. Ово друго значи исто што и правописно правилно гг. тј. "господа", а то је множина величанства тј. pluralis maiestatis која се често користи у црквеним текстовима. --Јагода испеци па реци 19:18, 23. јануар 2010. (CET)

Што би значило да када наводимо црквену титулу треба Г. Г. док у остатку текста треба гг. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:20, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Е па морам да се убацим у овај разговор — колико се да прочитати у Уставу СПЦ (поменути члан 13) титула патријарха је „Архиепископ пећски, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски“. Дакле, 1) великим словима се пишу речи архиепископ, митрополит и патријарх; 2) задржава се с у речи пећски; 3) у титули не пише свјатјејши или светост. У даљем тексту, у члану 55 пише да се при богослужењу ословљава са Свјатјејши и Светости. Нигде се не помиње да се у титули користи господин (г)/господа (гг). Дакле, реченица у вики-чланку »Његово пуно име и званична титула према СПЦ гласи: Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Г. Г. Иринеј« је неистинита и може у световној енциклопедији попут Вики бити написана (правописно правилно) једино као »званична титула гласи: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј«. Додавање синтагми Његова светост и гг. је (преслободно?) придавање атрибута/епитета дозвољено у извештајима новина и гласила верске заједнице, али не и у озбиљној енциклопедији (ако се и даље сматрамо таквом); ако ли, пак, додајемо Г.Г. онда слободно можемо (неписмено) да пишемо и Архиепископ пећски, Митрополит... И још, и ако остане Г.Г. мислим да нигде даље у тексту не треба да постоји гг, већ само епископ или патријарх Иринеј (зависно од титуле у тренутку о коме се пише). Поздрав, --Wlodzimierz (разговор) 04:17, 25. јануар 2010. (CET)

У Уставу СПЦ пише великим словом због тога што је прије такав правопис важио, па је још и касније у Правопису из 1960. године речено да се титуле живих поглавара пише великим словом. Мени није спорно да ставимо ријечи „патријарх“, „архиепископ“ и „митрополит“ великим словима. Ријеч пећски, не знам зашто је то тако написано, да ли то стоји у изворнику Уставу СПЦ или је заиста штампарска грешка. Могуће је да је био такав стандард, јер ако погледате службене новине и друге материјале из периода Краљевине Југославије таквих ријечи је на хиљаду, па су се сигурно пренијели и након Другог свјетског рата. Стандард је тек „снажно“ утврђен Правописом из 1960. године. Ријечи „Његова светост“ се пишу јер се тако обраћа црквеном врховном поглавару. Цареви и краљеви немају у титули написано, али се њима обраћа са „Ваше величанство“. Мислим да то не треба објашњавати и да је свима обраћање познато, а и сигурно сте хиљаду пута чули и да сви епископи називају патријарха Његова светост. А мислим да нико неће ни писати у остатку текста Његова светост или Г. Г. тј. гг. јер је уобичајено да се каже само патријарх Иринеј. Дакле, у остатку текста пуна титула је непотребна. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:52, 25. јануар 2010. (CET) с.р.

Дакле, дилема заиста нема: 1) пошто прихватамо савременије правописе, нећемо писати Г.Г. и 2) пошто пишемо енциклопедију а не обраћамо се господину Иринеју, нећемо писати ни Његова светост? Ако ли их напишемо, пишемо ПОВ чланак... Поздрав --Wlodzimierz (разговор) 20:33, 25. јануар 2010. (CET)

Slika

Hej, kako da dodam sliku na neki fajl?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Artursrbin84 (разговор • доприноси) | 17:23, 27. март 2012.

Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење

Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана:

• Патријарх Иринеј.jpg

Више информација можете наћи на наведеној страници описа датотеке. —Community Tech bot (разговор) 23:52, 24. јун 2022. (CEST)