Разговор:Распад Југославије/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Навођење извора

Овде има интерпретација и изјава које нису поткрепљене цитатима а фали понешто навођења факата. Документи америчке администрације су јавни и могу се референцирати. Зато треба времена, јасно ми је, али то значајно доприноси вредности чланка. --  JustUser   JustTalk 15:45, 9. мај 2006. (CEST)

U dijelu koji se odnosi na rat u Bosni i Hercegovini koristi se termin građanski rat iako je u procesima pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji nepobitno dokazan karakter rata kao organizovan zločinački poduhvat režima u tadašnjoj SR Jugoslaviji odn. agresija na suverenu i međunarodno priznatu državu Bosnu i Hercegovinu od strane SR Jugoslavije. Kao i genocid nad Bošnjacima (presuda generalu Krstiću). Također, Rezolucija američkog Senata br. 134 iz 2005. godine, jasno govori o genocidu nad Bošnjacima i agresiji na Bosnu i Hercegovinu. Isto tako Rezolucija Sjedinjenih Američkih Država broj 199, usvojena je apsolutnom većinom 27.juna 2005. godine od strane američkog Predstavničkog doma. U toku je sudski proces po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SR Jugoslavije odn. Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid. Samo istina..

Извини али у Хашком трибуналу се судило појединцима који су били чланови ”удруженог злочиначког подухвата”. Чланица тог удруженог злочиначког подухвата није била ни Република Србија ни тадашња СРЈ а званично ни њихове оружане снаге већ појединци побројани у дотичним предметима. Једине званичне оружане снаге стране државе на територији Босне и Херцеговине након лета 1992. биле су из Републике Хрватске. Процес пред МКС није завршен. Резолуције Сената САД нису релевантније за утврђивање НПОВ погледа од резолуција руске Думе (односно ирелевантне су обе). --Dzordzm 21:48, 30. јануар 2007. (CET)

Na demonstracijama kosovskih Albanaca 1981 godine se zahtevao status republike za Kosovo a ne nezavisna drzava. Ako odmah na pocetku clanka ima takva "greska" kako onda da nastavimo citanje. Pristina 2007.

Hrvatski članak je puno bolji, pa ga treba prevesti.

--78.3.7.105 14:21, 18. септембар 2007. (CEST)

Сређивање

Чланак нема референце. Потребно је претрести чланак са фокусом на пристрасност и закачити одговарајуће референце (поготово за спорне догађаје) на одговарајућа места. Потребно је такође сређивање (можда и редуковање текста). --piši mi   Jefe 16:06, 20. септембар 2007. (CEST)

Иначе хрватски чланак је благо речено очајан.--piši mi   Jefe 10:28, 22. септембар 2007. (CEST)

Ne ono je smesno. :) -- Bojan  Razgovor  12:03, 22. септембар 2007. (CEST)

Мислим да је прави мазохизам сређивати овај чланак. Чланак прво пише о Вуковару, а онда се прешалтује неколико месеци уназад у Словенију. Исправак, пише о Инцидент у Боровом Селу -- Bojan  Razgovor  11:45, 22. септембар 2007. (CEST)

А смео бих да се кладиом да је преписан однекуд, посебно овај део Стање 1989\90 и узроци распада. -- Bojan  Razgovor  11:46, 22. септембар 2007. (CEST)

Па барем сам покушао да направим мало реда. А и избацио сам неке сувишне ствари. Још му треба сређивања, али признаћеш да је бољи него што је био. Рецимо уочио сам да се неке ствари понављају (што сам углавном избацио), стил писања није баш био енциклопедијски (и то сам углавном кориговао). Оно што му недостаје су још увек референце. А можда и комплет још једно сређивање - чисто да тема буде коректно и непристрасно написана. Тежиште чланка је на активностима српске власти а недостају активности других. Такође недостаје више о позадини распада која је у самој суштини и била узрок распада а то су пристигли дугови Југославије према иностранству и неуспела Марковићева економска реформа. Дакле овде је акценат стављен само на потпиривање политичких сукоба а не и на оно око чега су се они у ствари сукобљавали а то је ко ће да држи касу под контролом и ко треба да плати дугове.--piši mi   Jefe 12:26, 22. септембар 2007. (CEST)

Da, bolji je. Stil pisanja je takav zaato sto je pokupljen sa nekog sajta. Za sve ostalo se slazem. -- Bojan  Razgovor  12:52, 22. септембар 2007. (CEST)

Treba spomenuti Memorandum SANU, Alijino robijanje, demonstracije Albanaca 1968.... -- Bojan  Razgovor  12:56, 22. септембар 2007. (CEST)

Улога САД треба преправити. Овако није добро јер нема референци па се може лако оспоравати.--piši mi   Jefe 16:08, 22. септембар 2007. (CEST)

Ako ćemo pisati Ameriku, onda treba i da pišemo o drugim zemljama, Nemačkoj, Vatikanu, Rusiji. Dalje, ovo je sigurno prepisano odnekud, novinarsko istraživanje je itd. Ko hoće da stoji, neka se potrudi, ako hoćeš, možeš i privremeno ukloniti. Nisam protiv da stoji o umešanosti međunarodne zajednice, ali ne bih izdvajao posebno SAD. -- Bojan  Razgovor  19:21, 22. септембар 2007. (CEST)

Animacija

Ne valja slika, posto granica Republike Srpske i Federacije nije tacno povucena. -- Bojan  Razgovor  09:58, 27. септембар 2007. (CEST)

Неутралност

Одлуку о коначном разбијању СФРЈ, Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године[10], а онда је отворено лобирао и радио на међународном признању Словеније и Хрватске и био једна од првих држава које су признале Словенију и Хрватску 13. јануара 1991. године на српску Нову годину. [11]

Ово је смијешно и свакако заслужује ознаку „неутралност“ а можда и „тачност“. Иначе, дио је преузет из чланка Политичко дјеловање СПЦ.--В и к и в и н дбла бла 13:37, 14. мај 2011. (CEST)

Баш лепо што је то теби смешно, али прочитај ВП:ПРОВ. --Алекс (разговор) 15:12, 14. мај 2011. (CEST)

Извини, али не видим како guskova.ru i pecat.co.rs могу бити поуздани извори за једну реченицу која нешто недвосмислено тврди без икакве ограде. Па због тога сте саботирали чланак о Политичком деловању СПЦ, а сада исто радите овде. Наиме, требало би да се одлучите који став заступате јер се на двије столице не може сједити.--В и к и в и н дбла бла 15:29, 14. мај 2011. (CEST)

За сада је ситуација да је Јелена Гускова академик и каже једно а теби је то смешно. Нећу да се расправљам и губим време јер ово није твоја реч против моје.--Алекс (разговор) 15:35, 14. мај 2011. (CEST)

Онда се каже да Јелена Гускова каже, а не представља се то као необорива чињеница. И чији академик? Да ли је у питању нека озбиљна институција, у ком случају бих повукао свој коментар, или се ради о неком удружењу грађана? Овај други наслов „Папизам против Светога Саве“ подсјећа ме на ону Артемијеву секту, како се оно зову? Печат?!?! дајте молим вас!!--В и к и в и н дбла бла 15:41, 14. мај 2011. (CEST)

Добро, сазнао сам о Јеци, али може ли се рећи Јеца каже то и то, а не то и то је тако и само тако и онда се наводи Јеца као референца?!--В и к и в и н дбла бла 15:43, 14. мај 2011. (CEST)

Вратите се на са терена личног препуцавања на уређивање енциклопедије. Под прво, није прилично стварати академицима неке надимке, нису то неки људи по улици, него најугледнији људи друштва. И друго, Викивинд, сувишно је опет у дискусију уносити кланске елементе, умјесто да расправљате о самом садржају. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:10, 14. мај 2011. (CEST) с. р.

Поновићу још једном:

Одлуку о коначном разбијању СФРЈ, Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године[10]

Ово се представља као недвосмислено утврђена истина, а ово коначно је ту како би се читаоцу сугерисало да је то поступак који је трајао годинама, и да су ето тада коначно донијели одлуку у Ватикану да разбију СФРЈ. Гускова, колико ког била академик, не може се користити као референца за такве тврдње, умјесто тога може се написати „По мишљењу Јелене Гускове“.--В и к и в и н дбла бла 16:21, 14. мај 2011. (CEST)

Па ко ти брани да то напишеш, моја примједба је била што се вријеђају академици. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:24, 14. мај 2011. (CEST) с. р.

Rudger Finn

"Веома значајну улогу у подстицању распада Југославије и погледа на узроке њеног распада имале су агенције за односе са јавношћу као што је ”Рудер Финн”."

Neka ovo za sada stoji ovde dok se ne razjasni šta je pisac hteo da kaže, kao i da da odgovarajuću referencu. --Алекс (разговор) 14:56, 14. мај 2011. (CEST)

Treba promeniti naziv bosnjaci u naziv muslimani,i treba ispraviti da je dejtonskim sporazumom prekinut raspad zemlje, dejtonskim sporazumom je prekinut rat u bosni — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.87.121.115 (разговор • доприноси) | 22:42, 9. фебруар 2013.

Део о ратовима је превише исцепкан

Када се чита поглавље о ратовима, не постоји утисак да се иде хронолошки. Наравно, Словенија и Хрватска су се прве отцепиле и логично је да се у том контексту после прича о рату у Словенији, али онда се прелази на рат у Хрватској, и наводи да је он почео још раније. Можда би требало реорганизовати поглавља... --ХЕЈТЕР (разговор) 17:57, 26. новембар 2013. (CET)

Pa staviti u Balvan reovulicju, Plitvice, Borovo Selo kao uvod, pa preci na Sloveniju pa se vratiti na Hrvatsku? -- Bojan  Razgovor  06:50, 27. новембар 2013. (CET)

Мијењање назива чланка

Мислим да би се чланак требао звати Распад Југославије, јер се у чланку наводи да су ратови трајали од 1991. до 2001, а СФРЈ престала да постоји 1992. године, док су се ратови водили до 1995. Рат на Космету је дио распада неке друге Југославије (тачније СР Југославијае), док сукоби у Македонији немају никакве везе са државама које су у свом називу имале Југославију. --Ранко Николић (разговор) 00:01, 11. мај 2015. (CEST)

Непоуздани извори

Ставио сам на две одреднице, јер не доказују реченице које се износе. За уплетеност страних сила треба пронаћи директне изворе. Први линк не ваља - води ка затвореној страници која тражи универзитетску лозинку - а други, од Woodward-а не говори о томе директно:

"In addition to lowering its effectiveness, the predominance of national interests and the traditional alignments within the EC also reinforced the role in the Yugoslav conflict of perceptions that the older geopolitical divide was reoccuring. The loud support for Slovenia and Croatia from Austria, Hungary, Denmark, Germany, the vatican, and eventually Italy, on the one hand, and the great reticence about about an interpretation of self-determination that would dissolve an existing state on the part of France, Britain, Spain, and Greece, on the other, had the appearance of geopolitical alignments affecting the Balkans at several points in the preceding century."

Контекст овог текста много блаже говори о утицају ватикана и осталих у конфликту 90-их, говори се да су гласно подржавали отцепљење Хрватске и Словеније као што је то било и у ранијој историји (вероватно се мисли на 2. св. рат). Аутор у истом пасусу чак тврди да је то српско политичко убеђење (а не ауторово) "да је рат 90-их био последица немачког реваншизма". Затим наставља да говори да је бошњачка страна активно тражила помоћ и подршку исламских земаља, што значи да таква сама по себи пре отцепљења БиХ није постојала. Ако постоји информација да јесте, то би такође добро било евидентирати активном референцом.

Значи, за две поменуте реченице треба пронаћи адекватан извор који отвореније говори о уплетености страних сила - ко у каквој мери је утицао, и колико од тога је јасно евидентирано. Јер није ни објективно ни логично тврдити, само зато што добро звучи, да је свако крив за распад Југославије само не они који су рат физички водили - Југословени. Да су нас само "натерали" да ратујемо, јер је на Балкану пре 1990. био савршени ред и слога. Википедија није место уличних аргумената попут "То су све наместили странци и CIA, они су нас посвађали." Јер какво је то онда било "братсво и јединство" кад су нас тако лако и брзо завадили и посвађали, одмах чим је Тито умро? Како нису у томе успели док је он био жив? Ово је превазиђена аргументација. Википедија би требала да мало озбиљније пише о распаду Југославије од писања таблоида и сагледавања неких наших "историчара" (свака част изузецима) -— [Корисник:Jozefsu]^{–Разбибрига} 21:14, 3. октобар 2016. (CEST)

Што се тиче тога да ли се ради о разбијању постоји већи број референци само у гоогле укуцати "разбијање Југославије" и нема проблема. Што се чланка тиче ту има више проблема. Прво наглашавају се неке ствари попут Милошевића што наводи да је он довео до распада СФРЈ... Наводи се шта је рекла Мира Марковић?! Испаде да је она причала а сви остали ћутали. Главни проблем је што на ову тему постоје велика размимоилажења од аутора до аутора и не постоји јединствени став. Јаснија слика о овој теми ће доћи са временом тако да не треба журити са уређивањем. Ако хоћемо бољи чланак онда би било добро да не срљамо. Алекс (разговор) 01:24, 4. октобар 2016. (CEST)

"Ово је превазиђена аргументација. Википедија би требала да мало озбиљније пише о распаду Југославије од писања таблоида и сагледавања неких наших "историчара" (свака част изузецима)" - молим те да овде не оцењујемо шта је превазиђено а шта није, ко је историчар а ко "историчар". И да умањујемо нечији значај ако је наш или није наш. Свако има право на своје мишљење а треба да се види да ли је објављивао рецензиране радове или није или да ли су књиге са рецензијама и слично... Алекс (разговор) 01:35, 4. октобар 2016. (CEST)

Nisu stranci izazvali rat, vec su samo uticali na njegov tok i ishod. Tako je bilo od sveta i veka. Pogledati Ukrajinu i Siriju danas.-- Bojan  Razgovor  05:03, 4. октобар 2016. (CEST)

I molio bih samo da se ne koriste budalastine tipa Pecata, Presa i Kurira, vec knjige istoricara -- Bojan  Razgovor  05:09, 4. октобар 2016. (CEST)

Слажем се да јаснија слика долази (само) временом, тако је било и са другим ратовима, нпр. Кореја, Вијетнам, Афганистан, па и сад, у Сирији. Слажем се да нема журбе. Но на чланку се није радило ефективно годину дана, па су се нагомилале непостојеће повезнице што не ваља, јер људи свакодневно посећују Википедију, да не кажем цитирају као поуздан извор...

Наравно да се морају користити рецензирани, научни радови (ако се интерпретација новије историје може тако третирати). На жалост мало их је објективних, који нису пуни писања мржње, слепог нацинализма и идеје одмазде. На жалост! Ако је Гугл пун, шта нас спречава да покварене одреднице – свих 6 које је открио Аутобот – заменимо функционалнима? Зато сам и ја обележио наведене изворнике као непоуздане. Ако пронађем неки добар изворник, сигурно да ћу га закачити, али доста је то посла ако се хоће редовно одрадити-— [Корисник:Jozefsu]^{–Разбибрига} 17:44, 4. октобар 2016. (CEST)

Чињенице

@Драганамстердам: Када додајеш садржај у чланцима, покушај да избегнеш тумачења референци, већ се директно позови на исте, без додатних описа. Ако постоје нелогичности и контрадикторности, све то може да иде под напомену, опет без субјективних описа, а уз таксативно навођење чињеница. --Lotom (разговор) 12:05, 6. јануар 2020. (CET)

Rat u SFRJ, vreme trajanja

Rat u SFRJ kojim se ta SFRJ raspala, počeo je u Hrvatskoj 31. 03. 1991., a završio se 14. 12. 1995. godine, Dejtonskim sporazumom. Rat se završio uspostavljanjem mira, obustavom ratnog sukoba i uspostavljanjem granica država, potpisivanjem primirja.

Markon Padrino (разговор) 15:48, 20. фебруар 2022. (CET)