Разговор:Трансфузија крви/Архива 1

Архива 1

Архива 2

У изради су кориштени делови истоименог чланка са енглеске и хрватске википедије и њихове референце. Израду чланка су помогли запослени Завода за трансфузију крви у Новом Саду. M!cki ^talk 13:01, 24. август 2007. (CEST)

Могу да се убаце спољашње везе и са немачке википедије, ако неко зна добро немачки --M!cki ^talk 13:34, 24. август 2007. (CEST)

Takođe, neka neko proveri da li je dobra transkripcija imena stranih naučnika. M!cki ^talk 13:38, 24. август 2007. (CEST)

Још једна бравура. Свака част Мики!!!--Војвода (разговор) 22:26, 26. август 2007. (CEST)

"из крвног система једне особе у крвни систем друге"

Ово једноставно није тачно. Не генерално. Постоји и трансфузија крви једне особе саме себи. У припреми операција када је губитак крви извјестан, онда пацијенти могу данима и седмицама унапријед да "припреме за себе крв". Није могуће да се у литератури ово не спомиње? --Kaster 09:37, 13. новембар 2007. (CET)

Preporučio bih ti da bar pročitaš članak, pre iznošenja ovakvih tvrdnji. Postupak koji si ti opisao se zove autotransfuzija i lepo je opisan u članku. M!cki ^talk 10:57, 13. новембар 2007. (CET)

У реду. Извињавам се. "Насјео сам" у дефиницији појма. Али зар неће сваки читалац да насједе као и ја? Није ли онда дефиниција погрешна? --Kaster 11:09, 13. новембар 2007. (CET)

Autotransfuzija je izuzetak od pravila. O njoj postoji i poseban članak. Spomenuta je u članku o transfuziji jer je relevantna, ali je jasno istaknuta razlika između autotransfuzije i onoga što je transfuzija po definiciji. Definicija u članku nije pogrešna, a proverio sam i u stručnoj literaturi i tamo je slično navedeno. Da su u pitanju sinonimi, onda bi možda definicija mogla biti upitna. To je moje mišljenje. Pozzz M!cki ^talk 11:21, 13. новембар 2007. (CET)

hehehe... Tako ti i treba, cika Kastere, kad hoces da budes mirodjija u svakoj corbi. Kako bese ona poslovica? Mudar cuti, a....

Ма ко се то мени јавља, чикино Јагодче! ;) --Kaster 15:03, 13. новембар 2007. (CET)

Ih, kaki si sladak.... Ko secerna bolest.

Хм, видиш, ја и даље мислим да један чланак треба да има дефиницију која се може препознати и која важи у цијелом тексту. Литература тамо или овамо. То је исто као кад бих у чланку о, ето шећерној болести, написао да је проузрокује претерано конзумирање јагода и другог воћа, а ксније у чланку направио пасус у коме се објашњава да претерано конзумирање јагода ипак не проузрокује увијек шећерну болест. Мало апсурдно, са свим поштовањем према аутору овог текста. --Kaster 15:17, 13. новембар 2007. (CET)

E, volis mirodjija biti i bezveze filozofirati vise nego leba jesti... I cu, literatura tamo ili ovamo... Hajd, molim te! I to da dolazi iz usta TAKO UGLEDNOG i nadasve postovanog nedodirljivog administratora! Ovde nikom ne pise na celu da je strucnjak, zato je literatura vazna. Pa cak i da autor napise (kao neki sto ostavljaju svoje podatke svuda po internetu) svoje puno ime i prezime i br telefona i adresu na svojoj stranici, ko garantuje da je to stvarno on?

Definicija je data i jasna je kao suza, a sad ti sto si se ti "zajabunio" to je vec tvoj problem. Obrukao si se, Kastere, priznaj.

Па признао сам горе. Додуше, ја то не бих баш назвао "брукњем". Али ако ти то неће дати да заспиш вечерас ево још једном: Ја, доле потписани, својом изјавом да нешто недостаје што је у ствари присутно, обруках се као никад до сад! Ко преживи, нека прича долазећим поколењима! Јел' ваља сад? :) --Kaster 15:46, 13. новембар 2007. (CET)

Dzaba, kad ces vec opet, cim budes video priliku, da se trpas tamo gde ti nije mesto. Nema tebi pomoci, rodjen si da budes mirodjija u svakoj corbi, pa makar i upropastio istu.

I kaze se SAMOJ SEBI a ne SAME SEBI.

Постоји и трансфузија крви једне особе саме себи

Vidim, jos jedna Viki-mirodjija se javila. E, stvarno ste neprevazidjeni.

Трансфузија крви

Мислим да овдје постоји неусклађеност са чињеницама. Прво се каже ово:

Научни приступ трансфузији крви датира из прве деценије 19. века, када су откривене крвне групе

Затим да је аустријски имунолог Карл Ландштајнер открио крвне групе 1901. године, зашта је добио Нобелову награду 1930... Дакле, први успјеси би се по овоме везале за почетак 20., а не прве деценије 19. вијека. ---Славен Косановић- {разговор} 15:41, 13. новембар 2007. (CET)

Што се тиче примјеби које су предмет дискусије горе, о разлици између трансфузије и аутотрансфузије, у многим земљама се не прави та разлика (јер сам процес трансфузије не мора да имплицира даваоца), те се трансфузија крви, дефинише као „трансфер крви у вену како људима, тако и животињама“. Барем тако каже, једна општа медицинска енциклопедија, коју сам консултовао... Ако пак, код нас у стручној терминологији постоји такво разликовање, онда је то друга прича. ---Славен Косановић- {разговор} 15:41, 13. новембар 2007. (CET)

Ovako, Kaster je samo postavio pitanje i naravno da se nije obrukao. Razlika između transfuzije uopšte i autotransfuzije postoji, ne samo u pogledu toga ko je primaoc, već i u načinu prikupljanja, konzerviranja, čuvanja i primene te krvi. Dakle, ipak nisu u pitanju sinonomi već srodni pojmovi. Zato o autotransfuziji i postoji poseban članak. Što se tiče Slavenove konstatacije. Mislim da je ovo prevod iz engleskog članka. Bez obzira na to i činjenicu da i ja nisam ekspert za ovu oblast, mislim da sam pročitao (tokom izrade članka) da su oni znali da postoje krvne grupe, ali da nisu znali za postojanje antigena i drugih struktura koje određuju pripadnost eritrocita određenoj krvnoj grupi. Tek su kasnije otkriveni ti antigeni, napravljena podela i iznesena jasna podela na krvne grupe zašto je dotični naučnik dobio N. nagradu. Ipak, još ću proveriti da budem 100% siguran. Pozdrav od mene M!cki ^talk 16:07, 13. новембар 2007. (CET)

Sad sam se setio da su oni u 19. veku izvodili i neku vrstu današnje unakrsne probe, kako bi osigurali da krv primaoca i davaoca budu podudarne. Znači, nisu znali da kažu o kojoj se k. grupi konkretno radi, ali su znali da postoje razlike. Tek je kasnije to do kraja razjašnjeno, podelom na tri a kasnije na četiri konkretne krvne grupe. M!cki ^talk 16:15, 13. новембар 2007. (CET)

ОК, онда то за тему око крвних група... Пошто консултујем страну литературу за ово, процес давања, прикупљања и чувања крви су одвојени концепти у већини те литераутуре и посебно обрађени, а сама трансфузија се дефинише, опет у овој литератури, онако како сам горе превео. Узгред, чланак о аутотрансфузији постоји само код нас и на пољској вики, тако да ме заинтригирало и покушао сам да нађем разлог у овој општој шпанској мед. енциклопедији и када сам прочитао дефиницију, било ми је јасно да се ту под процесом трансфузије подразумјева само горедифинисани процес, односно „трансфер крви у вену како људима, тако и животињама”. Док, код нас видим да се подразумјева цјелокупан процес, почев од давања и чувања, па до самог чина убризгавања крви у примаоца. Поз. ---Славен Косановић- {разговор} 16:19, 13. новембар 2007. (CET)

Их, паметнице моја комшијска! Па шта би Википедија без тебе, ко би нам паметовао и солио памет по страницама за разговор?

Нема потребе да браниш Кастера, Мицки. Уме он и сам да се брани, што смо видели више пута. А кад му понестану речи (или је једноставно накриво насађен), онда се маши за администраторске алатке па почне да блокира уздуж и попреко... Шта ћеш, може му се. Он је АДМИНИСТРАТОР, БРЕ!

Чланак је одлично написан а језик је јасан. Ко не уме да чита, нек се врати у основну школу. --Maduixa kaži 16:23, 13. новембар 2007. (CET)

Мислим да се овде створило превише гужве око не толико значајне напрецизности. Прва реченица у једном чланку треба да буде сажета и лаику разумљива/блиска, па чак иако то значи да подразумева и извесну генерализацију која ће касније бити адекватно разрађена у остатку чланка. У том смислу, ја лично сматрам да реченицу не треба мењати јер то ни на који начин не би допринело квалитету нити егзактности чланка ни у том његовом почетном делу нити њему као целини. Што се тиче крвних група, треба имати на уму да постоји бар 20 различитих система крвних група, од којих је у најширој примени АБО (који у комбинацији са Ресус фенотипизацијом покрива најшири спектар евентуалних инкомпатибилија које би проузроковале имуни одговор) који је дао споменути Ландштајнер. Практична страна је и то што се данас оне могу одредити једноставним и јефтиним тестом аглутинације. Овако нешто сигурно није рађено на почетку 19. века, али је могуће да су и тада били у стању да установе да ли би дошло до реакције између крви донора и примаоца, свакако не на суштинском, већ у појавном облику те реакције. Било би, наравно, лепо да за ту тврдњу имамо конкретну референцу али опет, то је ситница која не мења суштину. Покушаћу сутра да у рачунарском центру пророварим по пар књига из хематологије, па ако нађем нешто, поставићу. --Кале ^{↙info/talk↗} 19:23, 13. новембар 2007. (CET)

Možeš ubaciti eventualno jednu-dve rečenice. Ali ovde u vezi sa krvnim grupama ne treba previše širiti priču, već to razjasniti u članku Krvne grupe. Mislim da je tako pametnije. M!cki ^talk 19:31, 13. новембар 2007. (CET)

Не мислим на крвне групе, него на ову `научну трансфузију` с почетка 19. века, једино ако за то нађем неку конкретну потврду. --Кале ^{↙info/talk↗} 19:32, 13. новембар 2007. (CET)