Разговор:Трачна пила/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Пила је термин који се користи у свој стручној литератури на српском језику до које сам ја дошао, исто као и термин пиљена грађа, исто као и глагол резати. Студирам прераду дрвета, па могу рећи да сам видео доста литературе о томе. --Matija 18:33, 19. новембар 2006. (CET)

Занимљиво. Када се онда користе изрази тестера (на пример, лисната тестера) и резана грађа? --мац 19:25, 19. новембар 2006. (CET)

Резана грађа се такође користи, али тестера веома ретко (кажемо ли пиљевина или тестеровина?). Литература: Б. Кршљак - "Машине и алати за обраду дрвета" 1, 2 и 3; М. Николић - "Прерада дрвета на пиланама", као и уџбеници сродних наука. --Matija 20:49, 19. новембар 2006. (CET)

Па да пила је сасвим легитиман израз. Мада се у обичном говору чешће употребљава тестера. --Јован Вуковић (р) 21:06, 19. новембар 2006. (CET)

---

Колико знам, тестера се нешто више користи у српском од пиле, па мислим да би "трачна пила" требало да се прусмери на "трачна тестера", с тим да наслов "трачна пила" остане за све оне који је траже под тим називом.

--делија 21:30, 19. новембар 2006. (CET)

Молим погледати поменуту литературу. Надам се да ћемо овде користити стручне изразе; у овом случају, стручни израз је дефинитивно трачна пила. --Matija 21:51, 19. новембар 2006. (CET)

Ја морам да напоменем да се слажем са Матијом, дакле, овде користимо стучне називе, више него устаљене, тестеру можемо веома лако преусмерити овде. Око овога сам и ја размишљао када сам правио чланак опека, дакле и то је стручан назив за оно што сви знају као цигла (цигља ), а пошто сам похађао грађевинску школу знам да је ово правилно и да је ово стручни израз. --СашаСтефановић • 21:55, 19. новембар 2006. (CET)

Ми не треба да измишљамо називе али треба да користимо српске, па би пиљевина на српском рецимо била струготина. Него, било би добро ставити наведене књиге код чланка у Литературу и ондда би био дискусији крај. Нормално, треба да знамо и ко је издавач дотичних књига и годину и место издања. Видети:

http://www.gavrogroup.co.yu/index.php?sitesig=Z&page=Z_120_proizvodi&subpage=Z_201_tracne http://www.sluzbenilist.co.yu/modules.php?name=stari&op=detail&gid=1980&slbroj=34 --мац 00:34, 20. новембар 2006. (CET)

Што се тиче свакодневног говора, Срби у Босни би рекли, дефинитивно жага, пила и пиљевина... Струготина је израз који у свакодневном говору користимо за „пиљевину метала“, зашто та разлика, немам појма, али се добро сјећам да је постојала...  :) Сад питање је да ли и „ми“ говоримо српски. :) Најреалније би било ставити израз/е који се користи/е у стручној литератури, а остале преусмјерити на њега... --Славен Косановић {разговор} 00:51, 20. новембар 2006. (CET)

У Србији се за "пиљевину метала" из неких разлога каже опиљци, рецимо у физици у огледу са магнетом користе се опиљци гвожђа да се визуализују линије силе. На интернет страници Службеног листа СЦГ (број 34 из 1980. године) пише, рецимо и "Pravilnik o tehničkim normativima za primenu motornih lančanih testera (pila) u šumarstvu". --мац 06:52, 20. новембар 2006. (CET)

Мени је веома занимљиво да и у самом чланку видим какви све називи на српском језику за овај алат постоје у Војводини, Крајини, Црној Гори, Босни... То што сам ја искључиво користио (и око себе чуо) само назив тестера је питање окружења у коме сам одрастао. Лично не видим проблем ни са пилом, поготово што и у званичној литератури постоје оба израза. Постоји и пиљевина и струготина, као и још многи изрази, они се не потиру и не негирају, треба их све навести као у сваком другом речнику (а ова енциклопедија има неке одлике енциклопедијског речника). --  JustUser   JustTalk 09:34, 20. новембар 2006. (CET)

Да додам да пиљевина и струготина нису исто - пиљевина су ситни делови дрвета који отпадају током тестерисања - пиљења, док су струготина крупнији листови који отпадају током стругања (нпр. хоблерицом). Никола 02:13, 28. новембар 2006. (CET)