Разговор:Угљен-моноксид/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Апсорпција вс абсорпција

Правилно је једино апсорпција. Једначење сугласника по звучности. --Јагода испеци па реци 22:01, 14. новембар 2009. (CET)

Poštujmo se i ne vodimo rat!

Da bih razrešio tu dilemu ja sam i u tekstu to pojasnio;

Током истраживања спроведених 1926. је постало јасно, да је хипоксија изазвана не само поремећајем преноса кисеоника, већ и због нарушене концентрације гасова у ткивима и ћелијама. Верберг (Warberg) уз помоћ културе квасца доказује да је апсорпција (лат. absorptio) кисеоника у ћелијама инхибирана током излагања великим количинама угљен-моноксида. [8]

jer ova reč potiče od latinske reči »absorptio«, pa je često i sami lekari nekada bukvalno prevode i nesvesno prave jezičku grešku.

Zahvaljujem Mihajhlu na ispravkama u tekstu. Mislim da je to pravi način saradnje, i pravilno utošeno vreme u radu na zajedničkom projektu. Međusobna prepucavanja i vređanja ostavimo političarima, zadržimo nivoa kulture u skladu sa pravilima enciklopedije.

Pa kad bi svi bili toliko pametni i stručni, da ne činimo stručne jezičke i druge greške, bez posla bi ostali lektori, korekrektori recenzenti, urednici, administratori itd.

Međusobno se poštujmo i budimo tolerantni. Ipak sve ovo što radimo radimo volonterski jer to volimo, jer nam omogućava da podignemo svoj nivo obrazovanja, pa nema sveznajućeg na ovom svetu. Sujeta je oblik nepoželjnog i neprilagođenog ponašanja (nažalost veoma izražena kod lekara) pa nastojmo da je izbegnemo u volonterskom radu, radu iz ljubavi.

Prepucavanja i bespotrebne debate ostavimo za forume na nekim drugim sajtovima. Pozdrav --mile (разговор) 09:56, 15. новембар 2009. (CET)

Мислим да је чланак већ близу стања за избор за сјајне или добре, према процени. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 10:24, 15. новембар 2009. (CET)

• Хвала, молим те да ми предложиш шта би ти још додао. Много смо труда Методичар и Intermedichbo уложили око његове израде, а својим исправкама помогао си и ти, па си и његов коаутор. Предлажи--mile (разговор) 11:40, 15. новембар 2009. (CET)

Ја само чистим. :) Како овај чланак, тако и друге. Наравно, немам предлога. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:36, 15. новембар 2009. (CET)

Недостаци у чланку

Није ово још увек потпун чланак, јер је више писан са медицинског, него са хемијског аспекта. Нигде се наводи (а требало би у првој реченици) назив по IUPAC-u, угљеник(II)-оксид, па није ни наведено да је оксидациони број угљеника +2. Такође, не наводи се да спада у групу неутралних оксида. Нисам нигде видео ни да је наведено да спада у групу неорганских једињења угљеника. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 08:57, 18. јун 2010. (CEST)

Pasus koordinaciona hemija je pisan latinicom. Tekst je ćiriličan.--Методичар зговор²а 21:48, 19. јун 2010. (CEST)

примена

Ја сам прошао само кроз одељак примена. И оно сто сам затекао није ми се уопште свидело. Чини ми се да аутори много журе у кандидовању чланка. Треба прође још доста итерација до сјајног чланка. У овом делу налазио сам грешке свих могућих врста, стилске, правописне, граматичке, логичке, терминолошке... али идемо редом. Прво, прва реченица ми стилски звучи лоше. Тако да уопште нисам хтео да је мењам, јер је треба поново написати.

Друго, подела на хуману и нехуману примену (није објашњено у првој реченици како и зашто). Требало ми је доста да сватим о каквој подели се ради. Прво сам мислио да се ради о применама директно везаним за љуска бића (хумана) и она повезана индиректно (нехумана). После пар минута читања сам укапирао да се подела заснива на хуманости!!! Какав је разлог за то? Ова примена је за добробит људског друштва, ова друга није!! Зашто је то толико битно да буде првоодабрани основ поделе? нема значајнијих основа?

Даље, угљен-моноксид се користи у некој концентрацији (не у количини, јер количина нечега се означава неком јединицом као што је килограм, а концентрација се означава у процентима); али у концентацији у односу на шта? Атмосферу унутар пакета у чега се пакује, или ваздуха приликом боравка меса да се дифузионише у месо или шта?

Оксихемоглобин не може бити "веза кисеоника са миоглобином", а после није јасно да ли се наставак реченице односи на оксихемоглобин или карбоксимиоглобин.

Стилске грешке, гомилу непотребних зареза, типографских грешака, чак и пар погрешних падежа указује да чланак (барем овај одељак) није добио барем 2 детаљна проласка и преправљања, што није приближно довољно пажње да би одговарало сјајном чланку. Поштујем напор аутора, али кад се превише гледа у исти чланак грешке аутору постају пеприметне. Тада или треба оставити чланак на страну неко време или замолити друге кориснике да га прегледају, а не кандидовати га истом стопом. недељу дана којих је предвиђено за расправу (а не сређивање чланка) није довољно да се он доведе у стање довољно за позитивно гласање (моје скромно мишљење). Други (добар, опробан) метод за прављење сјајног чланка је прво га предложити за добар, видети на чему треба још порадити приликом тог гласања, дорадити га и онда кандидовати за сјајан. Јер једно је сигурно, сјајан чланак не настаје пре ноћи.

Ја сам исправљао одељак припрема, али ни сада овај део није довољно добар да буде део сјајног чланка. При гласању ћу поново проћи кроз насумично изабран део али ми се ово чини као преурањена кандидатура. --Sič (Cosa dici?) 06:38, 20. јун 2010. (CEST)

Откад су Јапан и Хонг Конг „западне земље“?--Јакша (разговор) 22:29, 20. јун 2010. (CEST)